Opasan trend se širi Indijom, kroz muziku se šalju poruke mržnje hindusa prema muslimanima, a muzičari od toga jako lepo zarađuju.
Sandip Čaturvedi, (26), sprema se da snimi svoju novu pesmu u improvizovanom studiju u gradu Ajođa u severnoj indijskoj državi Utar Pradeš, piše „BiBiSi“.
Pesma govori o džamiji koja je postala predmet kontroverzi nakon što su Hindusi polagali pravo da tamo upražnjavaju veru. Ona je prožeta insinuacijama protiv muslimana. Ali Čaturvedi kaže da bi pesma mogla da ga vrati u muzički biznis.
Čaturvedijeve pesme su deo rastućeg trenda muzike na Jutjubu i drugim platformama društvenih medija gde pristalice hinduističke desnice bljuju otrov na muslimane.
Tekstovi su uvredljivi ili preteći. Obično se zasnivaju na pretpostavci da su Hindusi vekovima patili od ruku muslimana – a sada je vreme za vraćanje.
Književnik i politički analitičar Nilanjan Mukopadiai kaže da, osim što je izvor prihoda, takva muzika privlači pažnju. Ali za njega ovo nije muzika. „Ovo je ratni poklič. Kao da se muzika koristi da se dobije rat. Ovo je zloupotreba muzike i to se dešava godinama.“
Čaturvedi je započeo svoju karijeru pevača pesama posvećenih veri pre otprilike deceniju, ali je promenio pravac nekoliko godina kasnije kada je odlučio da komponuje pesme o „hinduizmu i nacionalizmu“. Ideja je, kaže, bila da se promeni imidž.
Pogodio je svojevrstan džekpot kada je muzički spot koji je producirao 2016. preko noći postao senzacija među desničarskim hinduističkim nacionalističkim okruženjem.
Tekstovi pesama su previše zapaljivi da bi se ovde reprodukovali. Ali ton pesme je bio direktan: upozorenje muslimanskoj zajednici o tome šta će se dogoditi onog dana kada hinduski nacionalizam poraste.
Čaturvedi kaže da je ova pesma prikupila milione pregleda na Jutjubu pre nego što je njegov kanal suspendovan, nakon hiljada pritužbi. On krivi muslimane što su njegovu pesmu prijavili kao neprikladan sadržaj.
Žali zbog gubitka „miliona pretplatnika“, ali odbija da otkrije novac koji je zarađivao na Jutjubu. Rekao je da ga košta oko 250 dolara da napravi muzički spot.
„Nisam mnogo zarađivao od Jutjuba. Ono što je važnije je priznanje koje sam dobio kao nacionalističko-revolucionarni pevač“, insistira on.
Čaturvedi je od tada napravio novi kanal na YouTube-u. Ali broj pregleda nekih sadržaja koje je postavio nije bio ohrabrujući. Nada se da će to promeniti svojom najnovijom pesmom.
Često optuživan za vređanje muslimana kroz svoju muziku, Čaturvedi se ne izvinjava. „Ako budem molio sklopljenih ruku da dobijem ono što je moje, hoćete li se složiti? Nećete. Dakle, moramo da budemo provokativni, zar ne?“
Upendra Rana je još jedan stvaralac koji pravi sličnu muziku u Dadriju blizu Delhija.
Njegova misija je da „ispravi“ istoriju, a njegove pesme su hvalospevi hinduističkim ratnicima gde su muslimanski vladari prikazani kao zlikovci.
„Mnoge stvari koje su istinite su sakrivene, a neistine su nam nametnute“, tvrdi on govoreći o istoriji koja se uči u školama.
„Donosimo devize u Indiju. Jutjub plaća u dolarima“, sija on, pokazujući na zidu YouTube srebrno dugme za reprodukciju koje deli prostor sa slikama i portretima hinduističkih ratnika.
Otkako je Rana prešao sa komponovanja pobožnih i romantičnih pesama na one sa „istorijskim” prizvukom, postao je svojevrsna zvezda u Dadriju. Ima blizu 400.000 pretplatnika na Jutjubu i mnoge njegove pesme su pregledane milionima puta.
Rana kaže da ga stvaranje muzičkog spota košta samo 100 dolara. Ima sopstvenu postavku za snimanje i montažu video snimaka i tim koji se sastoji od snimatelja i montažera.
Analitičar Mukopadiai kaže da trend upotrebe muzike protiv manjina podseća na događaje koji su se desili u prošlosti. On podseća na kontroverzni program postavljanja kamena temeljca u Ajodhji 1989. godine u organizaciji desničarske Vishva Hindu Parishad (VHP) koji je kulminirao rušenjem džamije Babri 1992. godine.
„Neposredno pre toga, nastala je industrija audio kaseta. One su sadržale verske pesme i takozvane provokativne slogane vezane za pitanje Ram Janmabumija i ove trake su se puštale u procesijama da mobilišu ljude“.
Kompozicije koje proklamaju „ako želite da živite u Indiji, naučite da kažete Vande Mataram („Hvalim te, majko“)… i naučite da živite u svojim granicama“, ili „misliti da su hindusi slabi je greška neprijatelja“ ne čine napor da sakriju na koga ciljaju.
Ove pesme su takođe pomogle desničarskim organizacijama da „mobilišu“ svoje kadrove.
„Mlađi vole ove pesme jer im podižu entuzijazam i moral“, kaže Pinki Čauhari, koja je na čelu desničarske grupe Hindu Rakša Dal. On tvrdi da takve pesme pomažu u stvaranju svesti među mladima.
„Osećam iznenadni nalet energije kada slušam ove pesme. Podsećaju me na stvari kojima smo bili izloženi u jednom trenutku i gde smo sada stigli“, kaže Vijai Jadav.
Umetnik koji trenutno studira na Lalit Kala Akademi, indijskoj nacionalnoj akademiji lepih umetnosti, Jadav, (23), kaže da voli da sluša ovu vrstu muzike. Verovalo se da je „iznenadna navala energije“ o kojoj Jadav govori bila pokazana ovog aprila kada su prijavljeni nasilni sukobi iz nekoliko država tokom hinduističkih festivala.
Tokom ovih incidenata, uvredljiva muzika je treštala kroz zvučnike kada su hindusi izvodili verske procesije i približavali se oblastima u kojima dominiraju muslimani. U nekim od ovih sukoba, zapaljive i provokativne pesme – uključujući i Čaturvedijevu pesmu iz 2016. – navodno su bile instrument za izazivanje nasilja.
Čaturvedi negira takve navode.
„Samo pokušavam da stvorim svest kroz svoju muziku. Ništa ne dolazi od ljubavi. Moramo da se borimo i ugrabimo ono što je naše.“
Bonus video – Hadžihafizbegović: Radujem se festivalu u Sarajevu i saradnji sa glumcima iz Srbije