12
Nakon 18 godina, stiže nam dugo iščekivani nastavak filmskog blokbastera „Matriks: Uskrsnuće“ sa velikim Kijanu Rivsom. Prikazivanje najnovijeg Matriksovog nastavka u domaćim bioskopima će početi sutra, i već nedeljama vlada veliko interesovanje uzimajući u obzir popularnost prethodna tri dela. Novi film je bio povod britanskom magazinu „Far Out“ da napravi priču o tome koju muziku sluša Kijanu.
Kianu Rivs je legenda, piše „Far Out“. Zvezda filmova „Moj privatni Ajdaho“, „Matriks“ i odnedavno „Džon Vik“, je na svaki način fin momak koji se dugo smatrao „dečkom sa interneta“. On ima sklonost da uspostavi odnos sa ljudima kao niko drugi, ležeran je i uredno je jedna od najzgodnijih ličnosti u Holivudu.
On egzistira u istoj orbiti kao likovi kao što su Kristofer Voken, Bil Marej i pokojni Hari Din Stenton, posedujući vrstu ličnosti koja je kul bez napora i koja je mnogo simpatičnija od standardnih ljudi u filmskoj industriji koji plaćuju botoks.
Još jedan ključni aspekt Rivsove ličnosti je to koliko je on veliki obožavalac muzike. Muzika je igrala ključnu ulogu u Rivsovom životu od njegovog rođenja. Osim glume, sredinom 1990-ih napravio je pohod u svet muzike sa svojom grupom Dogstar. Aktivan između 1991. i 2002. godine, bend je postigao umeren uspeh.
2017. Rivs rekao je Džimiju Felonu: „Znaš, počneš smo u garaži, a onda završiš sa pisanjem pesama, a onda si u fazonu „Hajde da izađemo i sviramo ih!“, a onda dođe momenat za „Idemo na turneju!“, a onda… ti sviraš.“
Dogstar, nazvan po najsjajnijoj zvezdi na nebu, nije uvek imao takvo ime. Prvobitno su se zvali Small Fecal Matter, pre nego što su promenili svoje ime u BFS, što je naizmenično stajalo kao Big Fucking Shit ili Big Fucking Sound, u zavisnosti od vremena i mesta. Međutim, konačno su se odlučili za Dogstar nakon što su pročitali „Seksus“ od Henrija Milera.
„Kijanu jednostavno voli da svira bas“, rekao je gitarista Greg Miler za The Orlando Sentinel 1995. „On nije frontmen benda, iako je u fokusu benda. Suočeni smo sa tim, ali ja se bavim muzikom ceo život, a Rob i Bret to rade neko vreme. Imali smo ovu priliku, ali nije da imamo ovu pauzu i da je ne zaslužujemo. Smatramo da možemo da napravimo zabavan šou. U suprotnom, samo bismo se igrali u garaži za naše prijatelje.“
Bend je tokom svoje karijere objavio dva albuma, „Our Little Visionari“ iz 1996. i „Happi Ending“ iz 2000, koji su oba izazvala umerenu pompu. Što je još zanimljivije, bend je imao pregršt nastupa koji su postali ogromni, uključujući Weezer. U stvari, Weezerov prvi koncert je bio kao predgrupa za Dogstar.
Davne 1996. godine, pre objavljivanja Our Little Visionari, Rivs je u jednom intervjuu pričao o muzici. „Naše pesme pomalo varaju. Imaju pop aspekt, ali tekstovi nisu hitići“, rekao je on. „Ne pokušavamo da kopiramo ničiji zvuk: radimo svoju stvar. Nadamo se da će se ljudima dopasti.”
Nakon što su se diskusije o Dogstaru završile, prešlo se na Rivsov muzički ukus. Novinar je pitao Rivsa koji su mu bili omiljeni bendovi svih vremena. Rekao je: „Rekao bih Fugazi, The Ramones, Exploited, Discharge, rani Elvis Costello, The Clash, Violent Femmes, Joi Division, Minor Threat i Bad Brains. To je definitivno ono na šta sam sekao vene.“
Nije iznenađenje što je Rivs spomenuo toliko pank bendova, on voli pank. Pominjao je nekoliko imena na listi mnogo puta ranije i dugo je govorio o svojoj ljubavi prema panku tokom godina. Štaviše, poznato je da Dogstar redovno obrađuje Fugazijev klasik „Merchandise“ iz Repeatera iz 1990-ih.
U jednom kasnijem razgovoru sa fanovima na Reeditu iz 2014. u kojem je promovisao Džona Vika, Rivs je objasnio svoju ljubav prema mančesterskim post-pank herojima, Joy Division. Nakon što je odbacio pitanja o svom omiljenom voću i omiljenim hokejašima, obožavatelj je Rivsa pitao koja je njegova omiljena numera svih vremena, na šta je on odgovorio: „Danas ću izabrati: ‘Love Will Tear Us Apart’ od Joy Division!“
To nije bio prvi put da je spomenuo uticaj Joy Divisiona. U intervjuu za Rolling Stone iz 2000. Rivss je objasnio da je Piter Huk iz Joi Division-a, a zatim iz New Order-a, njegov heroj koji svira bas gitaru. „To je neka vrsta bas linije, ali melodija“, objasnio je on. „I nekako romantično epski, na gotički način.“
U intervjuu za Detour Magazine iz 1993. godine, Rivs je takođe pomenuo još jedan od svojih omiljenih bendova kada je razgovarao o krimi drami iz 1986. godine, „River’s Edge“, čiji je soundtrack sadržavao treš, pank i rege. Grupa o kojoj je reč je Fugazi.
O filmu je rekao: „To je prelep scenario i u njemu je bilo sjajne glume. I fotografija Freda Elmsa, i režija. Sve je bilo posebno. Scenario je bio tako pronicljiv i suptilan. Očaj američke omladine! Tokom tog vremena (1987.) u L.A., pank rok je bio prilično hard-core – Black Flag, Minor Threat…”
Nije ni čudo što je Kianu Rivs svima omiljeni glumac. Njegov muzički ukus je jednostavno savršen. Čovek može samo da zamisli sebe da sedi zajedno s njim uz hladno pivo i naširoko razgovar o svakom aspektu muzike. Sjajno.
Bonus video: Sitzpinker – zapamtite ovaj bend