1
U rubrici „Saundtrek za moj život“ ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.
Posle tačno godinu dana, i više od 50 zanimljivih ljudi koji su u njoj učestvovali, rubrika “Saundtrek za moj život” dolazi polako do svog kraja. Naša poslednja gošća je književnica Maja Iskra, čiji je debitantski roman “Aperkat” prošle i ove godine izazvao veliku pažnju kritike i čitalačke publike. Maja je odrasla na Dorćolu, o kojem i piše u svojoj knjizi, ali već godinama živi i radi u Beču. Ovo je njen životni saundtrek i divne crtice iz života koje je sa nama podelila.
Kada sam imala 17 godina, zauvek sam otišla od kuće i tada mnogi moji poznanici, pa i prijatelji nisu ni znali da više ne živim sa svojima. Tih godina i dalje sam „živela” na kasetama, mada su CD-ovi postajali sve pristupačniji. Neprestano sam slušala Dejvida Bouvija. Kako tada pristup internetu nije bio ni sličan današnjem, moj uvid u njegov opus bio je ograničen. Svim silama sam pokušavala da se dokopam nekakvog DVD-a sa svim albumima koje je ikada objavio. To mi je postala fiks-ideja. Tražila sam ga čak i na putovanjima u inostranstvo, kojih je tada jedva i bilo, ali mi se taj famozni DVD činio van mog skromnog domašaja. Meseci su prolazili.
Jednog dana, nazvala me je majka i rekla: „Danas je na naša vrata došao dečak, pitao je za tebe. Rekla sam mu da već mesecima ne živiš ovde. Kakav divan momak! Ostavio ti je nešto pre nego što je otišao“. “Kako se zvao?”, upitala sam se. “Eh, nisam pitala”, odgovorila je mama. Bio je to dupli DVD sa svim albumima koje je Bouvi ikada objavio. Taj komad polikarbonata zauvek je promenio i produbio moju ljubav prema Bouviju, u vreme kada muzika nije bila ni približno tako dostupna kao danas. Nikada nisam saznala ko je bio taj dečak i ako kojim slučajem ovo bude čitao, želim da mu se zahvalim od sveg srca. Nikada nisam zaboravila.
U trenutku u kom se kovčeg sa telom mog pokojnog oca spuštao u zemlju, svirala je pesma “Jesen stiže, dunjo moja” u izvođenju Zvonka Bogdana. Tako je želeo. Trebalo mi je dugo vremena da budem u stanju ponovo da čujem tu pesmu, bez da mi se utroba stegne od tuge. Moji prijatelji u kafani je preda mnom nikada nisu naručivali, iz poštovanja. Čekalo se na momenat da je prva naručim ja.
Nekoliko godina kasnije, konačno sam se odvažila. Nije bilo lako čuti je u tom ambijentu, koji svakako vezujem uz posebno snažne emocije, prijatelje i ljubav. Samo retki svirači zaista znaju tekst ove pesme. Kad god je čujem, odmah ugledam svog pokojnog ćaleta u kariranoj košulji i farmerkama, kako mi namiguje sa druge strane ulice, dok desnom rukom vadi paklu cigara iz levog džepa košulje.
“Summer in Siam” od Pogues-a je pesma koju još od tinejdžerskih dana smatram svojom.
Kada je neko drugi negde objavi ili pusti, imam osećaj kao da mi je ukradena. Toliko je već urasla u mene i moje biće. “Summer in Siam” se nakratko pojavljuje i u legendarnoj sceni u filmu “Basquiat”, kada se raspadnuti slikar u bademantilu vozi džipom i stojećki simulira let tokom vožnje, dok ga čuva i gleda, baš onako kako treba, njegov najbolji prijatelj, Beni (Benisio del Toro). Ta scena, koja je po meni trebalo da bude puno duža, omaž je svim onim prijateljstvima iz formativnog perioda, koja nas uvek vraćaju suštini. Hulio Kortasar je napisao: “Si te caes te levanto, y si no, me acuesto contigo.” U prevodu: Ako padneš, pomoći ću ti da ustaneš. Ako ne uspem, leći ću pored tebe.
Bonus video: Ustalasao je Ameriku tvrdnjom da su Bitlsi popularniji od Isusa
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
