"Suštinski je važno ne odustajati od bilo koje borbe koju preduzmete", rekla je Olivija de Hevilend u jednom intervjuu, izražavajući time gracioznost i hrabrost nalik Melani Vilks, liku kojeg je igrala u filmu “Prohujalo s vihorom”. Poslednja zvezda zlatne ere Holivuda upravo je proslavila 104. rođendan.

Da se dvostruka dobitnica Oskara ne predaje godinama svedoči i fotografija koju je glumica Mia Farou objavila na „Tviteru“ na kojoj Olivija, elegantna u belom sakou i lakovanim cipelama, neustrašivo vozi bicikl.

Happy Birthday Olivia de Havilland who turns 104 today- and apparently is still riding her bike. pic.twitter.com/k6MYSL9XHs

— Mia Farrow (@MiaFarrow) July 1, 2020

Britansko-američka glumica, koja poslednjih 60 godina živi u Parizu, igrala je u 49 filmova, počev od 1935. pa do 1988.

Rođena 1. jula 1916. u Tokiju, veći deo svoje mladosti provela je u Kaliforniji gde se, nakon razvoda svojih roditelja, preselila sa majkom i sestrom, takođe slavnom glumciom Džoan Fontejn (1917 -2013).

Debitovala je u ulozi Hermi u „Snu letnje noći“ Maksa Rajnharda i Vilijama Diterla, a usledili su „Kapetan Blad“ i „Avanture Robina Huda“ u kojima je radila sa Erolom Flinom.

Najpoznatija je svakako po ulozi Melani u epskoj sagi „Prohujalo sa vihorom“ iz 1939. godine, gde je igrala uz Vivijan Li i Klarka Gejbla.

Jedan od najgledanijih i najznačajnijih filmova u istoriji svetske kinematografije ponovo je poslednjih sedmica došao u žižu javnosti zbog prikaza ropstva i „glorifikovanja robovlasničkog juga Amerike“, a sve u svetlu protesta koje je širom sveta izazvalo ubistvo Džordža Flojda.

– Melani je bila nekako drugačija. Imala je vrlo izražene kvalitete žene za koje sam osećala da su u to vreme bili vrlo ugroženi, i da su isto tako iz generacije u generaciju, i da bi ih nekako trebalo održati u životu, i zato sam prihvatila tu ulogu. Glavno je da ona stalno misli na druge, a meni je zanimljivo bilo i to što je bila srećna osoba … voljena, saosećajna – izjavila je De Hevilend u jednom intervjuu.

Bila je nominovana za Oskara u katergoriji najbolja sporedna uloga, ali je to priznanje osvojila njena koleginica iz istog filma Heti Mekdanijel, postajući tako prva crna osoba koja je dobila Oskara.

Dve godine kasnije Oskar joj je izmakao ponovo, ovog puta bolja je bila, prema oceni članova Američke filmske akademije, njena sestra Džoan Fontejn.

Olivija de Hevilend osvojila je dva Oskara, za uloge u filmovima „Svakom svoje“ (1946) i „Naslednica“ (1949).

Inicijalnu popularnost stekla je igrajući u romantičnim komedijama “Veliki Gerik“ i “Teško dobiti“, vesternima „Dodž siti” i „Santa Fe Trail“.

Kasnije je uspešnija bila u dramama kao što su „Da li je ovo život“ i „Svetlo na trgu”, kao i psihološkim dramama „Crno ogledalo”, „Snejk Pit“ i „Tiho, tiho, Šarlota“.

Bila je prva žena koja se našla na čelu žirija Kanskog filmskog festivala i to 1965. Na početku se malo pribojavala te funkcije, ali kako je kasnije izjavila, uživala je predsedavajući žirijem sastavljenom isključivo od muškaraca.

U novembru 2008. godine, predsednik SAD Džordž Buš dodelio je tada 92.godišnjoj Oliviji Hevilend Nacionalnu medalju umetnosti.

– Svojom nezavisnošću, integritetom i gracioznošću izvojevala je kreativnu slobodu za sebe i svoje kolege glumce – istakao je tom prilikom predsednik Buš, podseća „Verajeti“.

Dve godine kasnije francuski predsednik Nikola Sarkozi proglasio je Vitezom legije časti, a u junu 2017. postala je najstarija žena koja je ponela titulu dame, a dodelila joj je britanska kraljica Elizabeta Druga.

Svoju zvezdu na holivudskom Bulevaru slavih dobila je 1960.

I dalje se s vremena na vreme pojavi u javnosti, kada se na to odluči, kao što je bio put u Los Anđeles 2006. na proslavu svog 90. rođendana koju je organizovala Američka filmska akademija, a povodom svog 100. rođendana dala je nekoliko intervjua.

Uvek je kršila pravila

Sa 19 godina debitovala je na filmu u „San letnje noći“. Sa studiom „Vorner broders“ tada je potpisala ugovor na sedam godina, što je bio standardni ugovor za glumce. Igrala je u njhovim produkcijama „Kapetan Blad“ i „Avanture Robina Huda“ sa Erolom Flinom, ali nije uvek bila srećna sa zadacima koje je dobijala od studija i nekoliko puta je bila suspendovana.
Kada joj je ugovor istekao, u „Vorneru“ su tvrdili da je dužna da odradi još šest meseci zbog vremena provedenog u suspenziji. Pošto je ugovor bio zaključen na sedam godina, a nije se odnosio na vreme koje provodi u radu, sud je presudio u njenu korist.

Još jednom se našla na sudu, tražeći garanciju da može da radi u drugim projektima bez mešanja studija „Vorner braders“ I ponovo je bila uspešna.

To nije bio kraj njenim sudskim sporovima. Pre dve godine tužila je „FX Networks“ i izvršnog producenta Rajana Marfija, koji je snimio mini seriju o Džoan Kraford i Beti Dejvis u kojoj Ketrin Zita Džouns igra Oliviju de Hevilend.

Glumica je tvrdila da Marfi nikada od nje nije tražio dozvolu da koristi njeno ime i lik, ali tužba protiv njega je odbačena.

Sukob sa sestrom Džoan Fontejn

Olivija je od Džoan starija samo 15 meseci i obe su bile vrlo uspešne glumice u zlatno doba Holivuda. Međutim, umesto da ih sve to zbliži, samo je produbilo rivalitet koji je među njima postojao još od detinjstva. Ipak poštovale su i divile se jedna drugoj.

Džoan je još u detinjstvu osećala da je Olivija mamina miljenica, a Olivija je jednom izjavila: „Naš najveći problem bio je što smo morale da delimo sobu“.

Njihovi sukobi su bili učestali. Džoan je čak optužila Oliviju da je uništavala svoju odeću kako ne bi pripala njoj i krivila je za prelom ključne kosti kada je pokušala da Oliviju gurne u bazen.

Kada se Džoan vratila iz Japana, gde je provela nekoliko godina sa svojim ocem, Olivija je već gradila karijeru u Holivudu i poželela je i ona isto, međutim Olivija je nastojala da svoju sestru vrati u školu.

Olivija je jednom prilikom rekla: „Pretpostavljam da sam želela da Holivud bude moja teritorija, a San Francisko njena“.

Međutim, Džoan je ostala u Holividu sa sestrom i majkom. Na nagovor sestre, koja je verovala da u Holivudu ima mesta samo za jednu Hevilend, Džoan je promenila prezime.

Dok je Olivija sarađivala sa Erolom Flinom, Džoan je radila sa Fredon Asterom. Kada je Džoan bia odbijena za ulogu Melani u „Prohujalo sa vihorom“, predložila je svoju sestru, dok je Olivija za ulogu u filmu „Rebeka“ predložila Džoan.

Pojavile su se zajedno na zabavi Marlen Ditrih 1967. Kada im se majka razbolela od raka, Olivija je negovala, dok je Džoan bila na turneji.

Nakon majčine smrti 1975. Džoan je optužila Oliviju da joj nije pomogla da vidi majku pre smrti niti je pozvala na sahranu, mada je ona ipak prisustvovala.

U svojim memoarima „Nema kreveta za ruže“ (No Bed of Roses, 1978) Džoan je pisala o svom neslaganju sa sestrom, a u jednom intervjuu za magazin „People“ izjavila je: „Možeš se razvesti od svoje sestre isto kao i od muževa. Ne viđam je uopšte i nemam nameru to da promenim. Prva sam se udala, prva sam dobila Oskara i prva dobila dete. Ako umrem, biće besna, jer sam opet prva“.

„Moja sestra je rođena kao lav, a ja kao tigar. Po zakonima džungle, lav i tigar nikada nisu bili prijatelji“, smatrala je Olivija de Hevilend.