0
Večernja kamerna scena Pan teatra na Zvezdari, od 11. novembra nosi ime čuvenog glumca Mihajla Viktorovića, kog publika još pamti po upečatljivim ulogama koje je ostvario u pozorištu, na filmu, televiziji i radiju, i već je zaživela.
A svakog petka, subote i nedelje na ovoj sceni izvode se predstave za odrasle.
– Odavno smo imali želju da se ovo dogodi, jer je postojalo interesovanje publike. Scena se zove po mom ocu iz mnogo razloga. Između ostalog, zato što je bio sjajan glumac, volele su ga kolege, a i ceo život je proveo na Zvezdari, gde se nalazi naš teatar. Rođen je u Pop Stojanovoj ulici, a u parkiću u Bregalničkoj ulici su drugari iz kraja na njegovu inicijativu pravili omladinsko pozorište. Tu je bio letnji kino, ljudi su stajali u redovima za karte, i kad nema projekcije, Mika je predložio da se okupe i prikažu šta su uradili. Predstave su se dopale publici i tako su postali deo programa. Ambijent je bio divan, okružen klupicama, mnogi su preskakali zidić parka da bi ih gledali. Bilo je to tokom pedesetih godina prošlog veka, a majka se često prisećala tog vremena i svedočila mi o tim danima – priča za Nova.rs glumica Olivera Viktorović Đurašković.
A četiri godine kasnije otvorena je glumačka klasa na Akademiji za pozorišnu umetnost.
– Na poziv Debe Popovića, otac je krenuo da mu bude partner na prijemnom ispitu i obojica su primljena u klasu Mate Miloševića. Kao i Olgica Stanisavljević i Pepi Laković, koji su bili deo glumačke ekipe iz parkića. Od velikih dramskih umetnika deo te grupe su bile i Slavka Jerinić i Ružica Sokić.
Pozorište Pan teatar jedino je repertoarsko samofinansirajuće pozorište za decu koje je prepoznatljivo na mapi beogradskih pozorišta za decu. Ove godine je proslavilo četvrt veka rada, a otvaranje Večernje scene smatraju krunom rada.
– Otvaranje je bilo veličanstveno, a uveličali su ga svojim prisustvom mnogobrojni pozorišni stvaraoci. Govorili su: Branko Jerinić, Nada Blam, Boba Stojnić, Branko Platiša i Nebojša Bradić. Mnogi su poslali podršku iako su bili sprečeni da dođu, kao Ceca Bojković Vida Ognjenović, Ljilja Blagojević… Bilo je to veoma emotivno veče. Pričale su se angdote o mom ocu, Nebojša Bradić se prisetio da je umeo da kaže ključnu stvar glumcu, upravo ono što mu treba u tom trenutku. A Boba Stojnić je dala divan predlog, da uvek imamo posebno veče koje će biti posvećeno glumcima koji su ostavili trag, da ne odu u zaborav. A ima ih mnogo: Ljiljana Krstić, Pepi, Vlasta, Čkalja, Miša Žutić, Miša Janketić, Bosiljka Boci, Ksenija Jovanović, Olgica Spiridonović…
Zanimljiv je i podatak, podseća Olivera, da su Mihajlo Viktorović i Radmila Andrić punih 35 godina izvodili predstavu “Dragi moj lažljivče” i ušli u Ginisovu knjigu rekorda po broju igranja.
– To je priča o prepisci između nobelovca Bernarda Šoa i glumice Stele Patrik Kembel, koja igrala naslovnu ulogu u njegovom čuvenom “Pigmalionu”. Režirao ju je Milenko Maričić, a tekst je preveo Dragoslav Andrić. Nema gde nisu putovali sa njom…
Sala Večernje scene „Mihajlo Viktorović“ od otvaranja je uvek puna, a plan je da se prikazuju dramske i angažovane predstave, objasnila nam je Olivera Viktorović Đurašković, koja se osim glume, 25 godina bavila pedagoškim radom, a sve češće režira. Pored Pan teatra, kao reditelj je angažovana u Pozorištu Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ u Zaječaru. Upravo je njena predstava „Pokondirena tikva“ nedavno učestovavala na 16. Festivalu pobednika festivala u Centru za kulturu i obrazovanje u Rakovici.
– Mnogo sam „povukla“ na mog Miku, koji je bio i odličan reditelj i sjajan pedagog. I bio je divan otac. Svojoj deci rado pričam o njemu, a moja ćerka Bojana je nastavila našim glumačkim stopama.
Bonus video: Petar Božović na komemoraciji Žarku Lauševiću
