1
Sedela sam u nekom društvu kada je neko pomenuo da je Radio Šabac bio najslušaniji radio u Jugoslaviji. Priča me je potpuno obuzela, zainteresovala, jer sam slušajući shvatila da je mnogo šira od priče o jednom radiju i da zavređuje autorski projekat, kaže za Nova.rs rediteljka Olga Dimitrijević, koja je i osmislila predstavu "Radio Šabac“ čija je premijera večeras (20) u Šabačkom pozorištu.
Reč je o dokumentarnom komadu inspirisanom najslušanijom radio stanicom na prostoru SFRJ.
– Predstava ima nekoliko nivoa. Zanimalo me je promišljanje šta su to te neke naizgled male stvari koje nam govore o širim pojavama. Takođe, želela sam da se pozabavim temom radija kao medija koji je budio različite emocije kod slušalaca. Reč je najtaktilnijem mediju posebno u analognom periodu kada se štelovala stanica. Te sreće kad se nađe! Posebnu draž je imalo i sedenje pored tranzistora. Pored radija se kuvalo, smejalo, svađalo…
Koliko god je radio prisutan u našim životima i danas, priča Dimitrijević, smatra se medijem prošlosti i retro medijem.
– Htela sam da pozabavim time koliko radio može da bude moćan a on je to stvarno u jednom periodu bio. Baveći se fenomenom popularnosti lokalnog radija, predstava istovremeno priča priču o tranziciji, na svim nivoima društva: od veselih sedamdesetih, preko konfuznih osamdesetih i krvavih devedesetih… pa sve do danas.
To nije samo priča o jednom radiju i jednom gradu, to je priča o jednoj zemlji, u četiri vremena. Predstava je bazirana na istraživanju, u koje su bili uključeni najznačajniji akteri „zlatnog doba“ Šabačkog radija. Scenario je nastao je na osnovu intervjua sa radnicama i radnicima Radio Šapca, koje je uradila Marijana Mitrović, studije Ane Hofman „Ko se boji šunda još? Muzička cenzura u Jugoslaviji“, knjige Vitomira Bujišića „Radio Šabac – štampa i radio u Podrinju” i brojnih citiranih pesama.
U drugom delu predtave dominira radiofonija Anje Đorđević, Reč je o osmominutnom autorskom delu napravljenom za ovu predstavu. Bazirano je na slušanju, uz korišćenje scenografije iz fundusa pozorišta, tako da oslikava i istoriju ovog teatra.
– Na kraju završavamo čestitkama i pozdravima za bolji svet. Na tu završnicu gledaoci zaista vrlo emotivno reaguju. I ja isto tako reagujem, iznova i iznova. Baš sam srećna i zadovoljna, a nadam se da će biti i ceo Šabac i okolina.
Predpremijera je bila praćena snažnim emocijama i pohvalama glumcima. Publici je bilo neobično da gleda takvu predstavu i emocionalno se ubacila u priču, ističe naša sagovornica:
. Svi mi smo u detinjstvu bili uvereni da u toj čarobnoj kutiji koja priča žive mali ljudi. E, sad, pitanje je na kraju ostaje iza te nevine iluzije. Želela sam da podsetim na zaostavštinu i dragoceni značaj emisija, kojih mahom nema i njihovih vrednih autora. Nažalost, vrlo malo je arhivirano, pa se bavim rekonstrukcijom radijskog nasleđa. Kada sam pročitala sve što me je zanimalo, spoznala sam da je „životopis“ Radio Šapca, u stvari, priča o lokalnom radiju preko kojeg su se prelomili svi događaji ključni za razvoj, ali i uništenje zemlje u kojoj je taj radio bio moćan. U pozadini lokalne priče je storija o raspadu jedne države.
Olgi Dimitrijević je žao što je Radio Šabac izgubio nekadašnju magiju. Poredi ga sa velikim socijalističkim preduzećem koje nije preživelo novo vreme i nova pravila.
– Nije se snašlo kada je došlo do privatizacije. Radio je postao urban, ne pušta više narodnjake, drugi se bave čestitkama i pozdravima. Ima malu čujnost, danas je samo jedna od mnogih radio stanica.
Ovo nije samo predstava za Šabac, ukazuje Olga Dimitrijević.
– Danas je premijera, pokušaćemo da je vodimo nekim njenim životom, da je prijavimo na neke festivale, da vidimo kako će da prođe kod kritike i publike. Radio je najemotivniji medij. Ja, recimo, uvek slušam Radio Beograd. To mi daruje određeni stepen umirenja, radijski glasovi me smiruju, to mi je nešto najdivnije na svetu.
Ovu zahtevnu predstavu uradila je ekipa na čelu sa našom sagovornicom koja je odgovorna za koncept, tekst i režiju. Dramaturg je Ivan Velisavljević a asistentkinja i inženjerka zvuka Mina Strugar. Za scenski pokret je bio zadužen Igor Koruga a ua scenografija Zoja Erdeljan.
U predstavi “Radio Šabac” igraju: Miloš Vojnović, Olivera Guconić, Deana Kostić, Sonja Milojević, Vladimir Milojević, Siniša Maksimović, Slađana Pajčić, Dušan Simić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
