0
Kad se setim kakvi smo bili mršuljavi dečaci kada smo počinjali, a sada smo dobili iz makedonske televizije priznanje povodom skoro 40 godina postojanja - "Mizar muzička konstanta". Iza nas je šest albuma, puno promena, članova, dva sistema, Jugoslavija, postranzicijski sistem, sve to predstavlja jedno muzičko putovanje koje nas sada, nakon sedam godina, vraća u Beograd - grad u kojem se uvek osećam kao kod kuće, kaže za Nova.rs kompozitor, gitarista i idejni vođa kultne grupe Mizar Goražd Čapovski uoči koncerta 16. decembra u Domu omladine.
Koristeći elemente tradicionalnog balkanskog folklora, kulturu Vizantije i dark gotik zvuka, kulni makedonski bend Mizar je odavno stekao renome jedne od najsofisticiranijih grupa eks Ju scene. Mizar na arapskom znači zvezda vodilja, a šta je njima bila vodilja sve ove godine, zašto ostaju pri tome da su jugoslovenski bend, šta donosi novi album i s kojim se osećanjem vraćaju u Beograd, razgovarali smo sa Goraždom Čopovskim.
Poslednji nastup pred beogradskom publikom Mizar je imao 2015. a tri godine pre toga bili su predgrupa svetskoj zvezdi Merlinu Mensonu.
– Mnogo volim Beograd, to je moj drugi dom. Sigurno se dosta promenio, kao i Skoplje, ali duh je ostao isti, to gostoprimstvo, emocija, toplina – kaže Čopovski dodajući da ne može o našem gradu da govori, a da se sa nostalgijom ne seti minulih vremena:
– To nije jugonostalgija, ali jeste nostalgija za izgubljenom mladošću. Jugoslavija je bila progresivna zemlja, najbolji sistem koji je bilo koja država imala. Ne kudim ove nove, nije mi to ideja, ali kada pogledate, imali smo izvanredno obrazovanje, zdravstvo, jedan panslavizam koji nam je mnogo koncepcijski odgovarao. Mizar je oduvek imao jugoslovenski identitet i uvek je bio koliko makedonski, toliko i jugoslovenski bend.
Kao grupa, Mizar je nastao davne 1981. godine, a prvi album izašao je tek 1988. U to vreme svirali su kao predgrupa Lajbahu i Disciplini kičme. Bio je to za našeg sagovornika izvanredan deo života koga se rado seća.
– Bilo je to vreme postpank new wave scene počev od Discipline kičme, Lajbaha, Električnog orgazma, Haustora, Pankrta… Svuda se osećalo to uzbuđenje… Bila su to sjajna druženja, zajedno smo nastupali, Koja, Idijoti, Gile, pa sećam se kada smo sa Rambom Amadeusom pili pivo do zore.
Naravno, ističe, to nisu bila idealna vremena:
– Vladao je jedan totalitarni policijski sistem, ali ne želim ni da pričam ni da se sećam negativnih stvari, bitnije mi je ona poruka koju smo širili, taj pozitivizam naspram svega. I taj osećaj me i dalje drži u muzičkom i stvaralačkom smislu.
Na koncertu u Beogradu predstaviće i novi album „Večna praznina“, najavljen singlovima „Galeb“, „Luzna (Scar)“, „Messengers Of The Downfall (Glasnici na padot)“, ali i pesmom po kojoj album nosi ime. Na pitanje otkud toliko pesimizma i ideje da „život nema smisla i da je sve večna praznina“, Goražd ističe da ona potiče iz žala za mladošću koji je osetio kada se našao u Rijeci.
– Sad sam kao starac i more, imam 55 godina. Kada sam bio u Rijeci, odmah sam osetio taj žal za mladošču, večnu prazninu dok gledam u more. Ovaj album je veoma intiman. Sad sam u tom periodu života gde se pitaš koja je svrha svega, šta je suština života, ima li smisla. Postaješ svestan da si danas tu, a sutra nisi. Obuzima vas melanholija, jedna neizvesnost, izmešan osećaj radosti i tuge…
U tom duhu je i pesma „Izrod“ o otuđenosti i samoći:
– Živimo u vremenu zla, sve manje je ljudi oko nas, a izrodi su svuda. Ljudi su se otuđili u ovom konzumerističkom sistemu. Tehnologija preuzima sve, nije to problem, ali jeste ako dozvolimo da izgubimo ljudskost i osećanja. Novac je postao imperativ u materijalističkom društvu. Mora da se pronađe balans između duhovnog i materijalnog. Otuđili smo se, postalo je brutalno. Empatije nema.
Na pitanje šta je njegov mizar (zvezda vodilja prim. prev.) odgovara:
– Ceo svoj život sam proveo svirajući gitaru. To je za mene mizar. Za mene je najveća sreća što sam mogao da živim od toga i da nikada ne prestajem!
Na novom albumu ostaju dosledni svom stilu, a kako Čopovski ističe, po regionu sada imaju novu publiku koja „voli njihov hibrid“.
– Uvek smo čuvali tu vizantijsku crtu, mistiku, rituale… Jedno vreme je turbo-folk zavladio, ali sad je došla nova generacija, onih između 20 i 30 godina koji su pod uticajem strane hibridne muzike, zato naša fuzija paše među urbanom rok publikom. Ta nova generacija će promeniti sve ove države, to je progresivna omladina koja je izvanredna – kaže i zaključuje:
– Oni ne podstiču nikakve sukobe, baš naprotiv. Politika je oduvek postojala da bi nas razdvajala, pa vladala, što nas je koštalo glave u regionu. Ista matrica od Vardara do Triglava… Zato je važan taj kulturni uticaj i zato je rok muzika u reginu uvek bila brana… Sada samo treba pozitivno da se razmišlja i da se ide napred, takva je ova omladina o kojoj sam vam govorio i u nju zaista verujem.
Bonus video: Ploho koncert