0
Zahvalio bih se književniku i prevodiocu Žarku Radakoviću za odlomak najnovijeg romana Petera Handkea koji još nije preveden i objavljen u nas, kaže u uvodniku jubilarnog 70. broja časopisa "Buktinja" urednik Saša Skalušević.
Na 225 strana ovog broja časopisa za književnost, umetnost i kulturu, koji izdaje Krajinski književni klub sa sedištem u Negotinu, čitaocima se nudi izbor iz srpske, ali i regionalne savremene književne produkcije: poezija Jelene Marićević, Miroslava Aleksića, Katarine Fiamengo Alispahić, Sekule Šarić, Tatjane Medić, Mehmeda Begića, Ljiljane Gajović, Željka Majstorović, Zorice Baburski, Valentine Milačić, Đorđa Kuburić, Nives Franić, Jelene M. Ćirić, Dragana Babić i Tomice Ćirića: prozu predstavljaju Bojan Babić, stalni saradnik. doktor i profesor, prevodilac iz Francuske Boris Lazić, Ognjen Petrović, Zoran Škiljević, Marko Kostić – profesor iz Negotina, Goran Skrobonja i Nadežda Purić Jovanović, navodi se na portalu ovog časopisa.
Dodaje se da Jovan Zivlak piše o nedavno tragično nastradalom bračnom paru pesnika Milanu Nenadiću i Ilene Ursu Nenadić. Što se tiče rubrike Sveti dim, koja donosi prevodnu književnost, pored pomenutog odlomka novog romana Petera Handkea, tu je i prevod i izbor iz poezije Ane Helene Gudal, savremene norveške pesnikinje, u preovdu Marka Vukovića.
U novom broju su objavljeni eseji Nenada Kostića koji piše o feminizmima u poeziji Radmile Lazić i Silvije Plat, Nevene Živanović iz Negotina, koja obrađuje lik Marka Kraljevića u epskim pesmama i dramama, Milice Milenković o sudbini žene na srpskom jugu (iz knjige Radosava Stojanovića: „Zemaljski dni Nade Kristine“), Ivana Despotovića o novoj zbirci poezije Branislava Dimitrijevića iz Bora, podsetnik na reditelja, pisca i slikara Živojina Pavlovića i neke njegove beleške iz Dnevnika…
U uvodniku stoji citat Miloša Crnjanskog:
„Vi znate da je u rimsko doba izgnanstvo bilo teža kazna nego smrtna presuda. Zašto? Zato što je na taj način prestajalo sve. Ako su osuđenika proterali nekud na Crno more ili u neku tuđu varoš, u Aleksandriju ili negde drugde, on više nije postojao onako kako je do tada postojao. Kod mene je to bilo još mnogo strašnije pošto sam ja bio pisac, naš pisac, uvek u centru borbe, neću da kažem svađe, ali u centru literarnih borbi, i odjedanput kada iz toga ispadnete, onda vi ne možete živeti. Žvot je mene terao da pišem, budila mi se želja za životom i nada u povratak na svoje mesto u srpskoj književnosti. To nisu patološki izumi, to je jedan strašan nagon koji nas tera i koji nas stalno dovodi do ludila i čuđenja – kako to da ne možete više da živite život kojim ste pošli? Ne može čovek, pisac, da se promeni, da se pretvori u kapetana, ne može da se pretvori ni u cirkusdžiju, ne može da se pretvori ni u automobilistu“.
Skalušević navodi da su korice delo stalnog saradnika Predraga Trokicikića, koji svojom fotografijom hvata taj prohujali duh ali i savremeni trenutak Negotina. Urednik napominje da će novi dvobroj biti objavljen krajem septembra, početkom oktobra.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
