0
Tokom proteklih šest decenija ser Ijan Mekelen odigrao je gotovo sve uloge koje je za glumce pre onoliko vekova napisao Vilijam Šekspir. Bio je Hamlet, i to dva puta, a čak tri puta Kralj Lir. Igrao je i u "Buri", "Ričardu Trećem", "Romeu i Juliji"…
Međutim, ostala je jedna iz te Šekspirove „muške lepeze“ koju nije. I ona koju je uvek odbijao, jer ga „nije privlačila“.
Međutim, u 84. godini bard britanskog glumišta poklekao je. Odlučio je da je kucnuo čas da odigra Falstafa, tog siromašnog viteza koji sklapa prijateljstvo s princom od Velsa Henrijem, ili Halom, najstarijim sinom Henrija Četvrtog. I u novom komadu po Šekspirovom „Henriju Četvrtom“, koji je nazvan „Player Kings“, na londonskom Vest Endu, konačno je zaigrao sera Džona Falstafa kojeg, posle toliko decenija odbijanja, sada vidi kao „ultimativnog gangstera“.
Nova postavka na Vest Endu, u pozorištu koje nosi ime Noela Kauarda, spojila je oba, originalno razdvojena dela Henrija Četvrtog. Reditelj Robert Ajk, koji potpisuje i adaptaciju Šekspirovih komada, napravio je jednu, kako piše BBC, epsku pozorišnu storiju. Fokusira se u komadu na odnos između mladog Hala, koji će docnije postati Henri Peti, i prijatelja mu – svojeglavog kriminalca Džona Falstafa. Tu su i prijateljstvo, i odanost ali i sukob odgovornosti i terevenki.
Slavni glumac, koji će za nešto više od mesec dana proslaviti 85. rođendan, objasnio je za britanski javni servis da nikada do sada nije bio spreman da zaigra Falstafa:
– Glumci koji su do sada igrali ovu ulogu kazali su mi da je, bar verbalno, vrlo izazovna. Čini se kao da je uloga napisana za određenog glumca koji je radio još u doba Šekspira – kazao je Mekelen za BBC, dodavši da je malo falilo da opet odbije rolu Falstafa:
– Međutim, najpre me je zaintrigirao, a onda i ubedio Robert Ajk. Upravo je Ajk Falstafa načinio junakom kom se veruje, a nekim preuveličanim likom, kakav obično jeste.
Princa Hala igra Toheb Džimo, a komadu ga je privukla, kako kaže, Ajkova adaptacija Šekspirove istorijske drame jer „nije bio nimalo sentimentalan, i iz bardove drame izbacivao je sve što nije relevantno publici danas“.
– Ajk veruje u to da je Šekspir danas među nama i on bi prilagodio svoje delo tako da bude prijemčivije – reči su glumca, kojem je 26 godina, a Ričard Kojl, koji mu igra oca Henrija Četvrtog smatra da nije pogrešno privlačiti nečiju pažnju na taj način.
A šta kažu, nakon premijere, izvedene 11. aprila, pozorišni kritičari?
Kritičara „Tajmsa“ predstava nije toliko očarala, s obzirom da piše kako je komad, kojem je dao ocenu 3, zamišljen kao maratonska savremena produkcija Šekspira, traje čak četiri sata i pruža gledaocu pomešana osećanja, dodajući:
„Tokom prvog dela predstave, koja traje dva sata, drama je britka, ali posle pauze kao da se svi događaji gomilaju bez potrebe“.
Baš taj drugi čin smeta i kritičaru portala „What’s On Stage“, jer i Šekspirov tekst i Ajkova adaptacija deluju „neinspirativno“:
„Ima tu moćnih igrača, ali ne možete se oteti utisku da je predstava više zbir delova nego celina“.
Po sudu londonskog „Standarda“, koji je predstavi dao četiri zvezdice, na umu autorske ekipe bilo je da komad učini prijemčivim publici i relevantnim u ovom, modernom dobu. Naročito je, naglašavaju, Mekelenu bilo važno da mladi upijaju komad, zbog čega citiraju glumčeve reči:
– Žalim što mladi ljudi ne uče dovoljno o Šekspiru i osećam odgovornost kao glumac da smo mi ti koji bi trebalo da ih „navučemo“ na njegova dela.
I Džimo je ubeđen da će se mladi povezati s komadom:
– Posredi je priča o mladim ljudima koji odrastaju, i pokušavaju da shvate ko su i da pronađu sopstveni identitet. Neke od Šekspirovih reči smo malo modifikovali da bismo ih učinili razumljivijim. Poenta je u tome da svakom u publici Šekspir može da bude otkrovenje.
Upravo su svi kritičari složni u oceni da je Džimova uloga, kao mladog princa, izvrsna. Doduše, „Gardijan“, koji komadu daje tri zvezdice, piše da je Ijan Mekelen, ipak, „ukrao šou“.
I po oceni kritičara „Telegrafa“ Mekelenova izvedba „uskovitlava dušu“:
„Možda ova predstava nije za anale, ali sasvim sigurno izlazimo večno zahvalni što je Mekelen prigrabio ovaj izazov. I mora se biti svedok toga“.
Nakon ograničenog „boravka“ na repertoaru londonskog teatra „Noel Kauard“ komad će se igrati širom Velike Britanije, čemu se Ijan Mekelen veoma raduje:
– U komadu ima toliko scena koje se dešavaju širom Engleske, od taverni u Isti Endu, do ruralnog dela Glosteršira, pa svakako ima smisla da se predstava igra svuda i da je vidi što je moguće više publike.
Bonus video: JDP u Mariboru