Nije neophodno, ali život govori malo drukčije, obično se dešava da ljudi koji su imali težak život onda imaju šta da kažu i da ispričaju o tome šta su sve preživeli, govorio je Dragoslav Mihailović, romanopisac, pripovedač, scenarista, dramaturg, i redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je preminuo danas u 93. godini.
Rođen je u Ćupriji 17. novembra 1930. godine. Diplomirao je 1957. na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Ali, kako je tvrdio, zbog svoje prošlosti i sukoba s Upravom državne bezbednosti (UDBA), nije uspeo da nađe stalno zaposlenje. Razlog za to je što se pobunio protiv hapšenja svojih drugova koji su okrivljeni zbog pričanja političkih viceva. Optužen je da je na strani rezolucije Informbiroa, i da je izjavio da je Tito „američki špijun” i da je partija „likvidirala SКOJ”. Zbog toga je u septembra 1950. uhapšen a u februaru 1951. prebačen na Goli otok gde je proveo 15 meseci.
Prvi poluknjiževni rad, humoresku pod naslovom „Pismo“, objavljuje krajem 1957. u Ježevom kalendaru. Počinje da sarađuje u novosadskom časopisu Letopis Matice srpske, koja 1967. objavljuje njegovu prvu knjigu, zbirku šest pripovedaka pod naslovom “Frede, laku noć”, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda.
Već naredne godine izdaje roman „Kad su cvetale tikve“ i piše istoimenu dramu. Postavljena je na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali igrana je samo pet puta jer je zbog pritiska iz vrha vlasti skinuta sa repertoara a roman koji je ubrzo postao kultni, devet godina je bio zabranjen.
Predstava je obnovljena u Narodnom pozorištu u Beogradu 1984, a planirani film prema otkupljenom scenariju nikad nije snimljen. Danas se ovaj komad igra u Beogradskom dramskom pozorištu.
Njegova treća knjiga „Petrijin venac”, izdata 1975, dobija „Andrićevu nagradu“. Po ovom delu je snimljen istoimeni film, osvojio je brojna priznanja na najprestižnijim festivalima a Mihailoviću, Rajku Grliću i reditelju Srđanu Karanoviću pripala je Zlatna arena za najbolji scenario u Puli gde je, između ostalog, proglašen za najbolje ostvarenje. U teatru se ovo delo prvo igralo kao monodrama, i do danas je jedan od najtraženijih tekstova u toj formi. U Ateljeu 212 je 2018. urađena predstava kroz tri Petrije, ansamblu je doneo ugledne nagrade, čak četiri Sterijine, i sada je na repertoaru ovog pozorišta.
Roman “Čizmaši” iz 1983. ovenčan je Ninovom nagradom kritike, a potom Nagradom Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine. Po ovom delu je 2015. snimljena serija koja imala izuzetno veliku gledanost.
Osim pomenutih, dobitnik je Kočićeve nagrade za životno delo, „Račansku povelju“ za celokupno književno stvaralaštvo, Vitalovu i nagrade „Bora Stanković“, Vukove zadužbine, „Grigorije Božović“, „Skender Kulenović“…
Prošle godine je dobio nagradu „Radoje Domanović“ za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije.
Od 1990. godine Dragoslav Mihailović je počeo da objavljuje dokumentarno-publicističku knjigu u više tomova “Goli otok”, kao i publicistička dela i naučne studije.
Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a za redovnog 1989. godine. Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine.
Dragoslav Mihailović je bio oženjen Nenom s kojom je dobio sina, slikara Branislava i ćerku, glumicu Milicu.
Datum komemoracije i mesto sahrane Dragoslava Mihailovića biće naknadno objavljeni.
Bonus video: Svetozar Cvetković o Dejanu Mijaču
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare