0
U mojoj porodici se uvek držalo do tradicije, prenosila se iz generacije na generaciju, i ja sam to nastavila. Posebno volim Božić, rođenje Hrista, praznik porodice, doma, ljubavi, kaže za Nova.rs umetnica raskošnog dara, koja kao vrhunac svog opusa smatra ikonopis.
Diplomirala je unutrašnju arhitekturu na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, specijalizirala u oblasti stakla na “Michaelis School of Fine Art” u Kejptaunu, a na Akademiji SPC za umetnost i konzervaciju završila je odsek ikonopisa. Njeni radovi su u stalnim postavkama Narodnog muzeja, Univerziteta Južne Afrike, Gudman galerije, Johanesburg art fondacije…
Takođe, i u privatnim kolekcijama širom sveta, a među njima su porodice Mendela, Klinton, Mugabe, Cepter, Đoković, kao i princ Albert od Monaka, Opra Vinfri…
Proputovala je svet, a živela na Kipru, u Italiji, Americi i Južnoafričkoj Republici.
– Nikada sa idejom da negde ostanem, nego da se vratim u rodni Beograd – ističe Jelena, koja nas je dočekala u svom domu u koji je nedavno preselila svoj atelje sa Starog sajmišta, koji je morala da napusti zbog izgradnje Memorijalnog centra.
Januar je za nju posebno važan, jer obeležava i krsnu slavu Svetog Stefana, kao i rođendan na Svetoga Savu.
– Praznici su za mene sublimacija sreće, svi se tada bar trude da imaju najčistije misli u srcu. Postim, pričešćujem se, jer smatram da je to najmanje što možemo da damo Bogu za sve ono što je dao nama. Post je trening volje, ali suština je da istrpimo sve ono što nam se nameće kako bismo našli svoj put s verom i ljubavlju jedni prema drugima, zajedništvu, jer samo tako možemo da čuvamo naše korene, jezik i veru i naciju. Veliki sam tradicionalista i gde god sam živela, čuvala sam naše običaje – priča Miloševićeva, čiji je autorski projekat “Svetkovina” u Velikoj galeriji Doma vojske bio jedan od najposećenijih kulturnih događaja prošle godine.
U svetu je poznata i po humanitarnom radu, a posebno je, kako kaže, volela da prijatelje druge vere upozna s delom naše tradicije.
– Pri crkvi sam pravila velike izložbe i donirala pomoć, organizovala druge. Iz Johanesburga smo, na primer, slali šlepere pomoći na Kosovo, u Bosnu… Širila sam misiju da se Srbija voli i kada niste u njoj. Jedina Srpska pravoslavna crkva na ćitavom afričkom kontinentu je u Johanesburgu i mnogo crnaca je prešlo u pravoslavlje. Ali i od njih sam mnogo naučila. Upoznala sam svih 11 plemena i shvatila da oni iskonski imaju koncept života koji mi jako prija, a to je pomoć drugima. Humanost je istinska svrha našeg života. Upravo je Božić praznik darivanja, radovanja, ljubavi, okupljanja porodice. Zato je važno da kroz običaje prenosimo tradiciju, a iz kuće se sve ponese – objašnjava naša sagovornica i dodaje da su joj, pored mnogobrojnih nagrada, koje je dobila za svoj rad, najdraže dve gramate od, kako kaže, svetog patrijarha Pavla.
Iako je njen prepoznatljiv umetnički rad odavno bio potpuno zaokružen i sertifikatom zaštićen, posvetila se i ikonama.
– “Krivac” što sam uopšte pomislila da sam dostojna da uđem u tu priču jeste blaženopočivši mitropolit Amfilohije. Prilikom njegove posete Johanesburugu imala sam privilegiju da ga ugostim u kući. Dugo smo razgovarali, i u jednom trenutku pogledao me je svojim prozorljivim plavim očima i upitao zašto ne slikam ikone. Odgovorila sam da mislim da nisam dostojna, da čovek mora da sazri duhovno, da mnogo toga ne znam. Jer, tek kada sam zagazila u duhovne vode i počela da čitam knjige svetih žitija, razgovaram sa duhovnicima, posećujem manastire, shvatila sam koliko ništa ne znam. Mislila sam da sam vernik, a u stvari sam bila nula. Shvatila sam da tek moram da uzrastem da bi Bog prihvatio moj dar. Mitropolit se nasmejao i rekao: “Dostojna si, ja blagoslovim.” Tada sam dobila krila – iskrena je Jelena.
Po povratku u Beograd odmah je upisala ikonopis na Akademiji SPC-a, a ikone su postale njen zaštitni znak.
– Jedan period sam samo radila ikone iz velike želje i ljubavi. I od tad sve moje slike imaju duhovnu nogu, vizantijski preplet. Međutim, u izobražavanju svetih likova nema igre, to nije klasično izražavanje po predlošku. Ikonopis doživljavam kao vrhunac svog rada.
Da biste slikali ikonu, morate da budete verujući čovek, naglašava Jelena Milošević:
– Ta duhovna vertikala je jedina veza sa Bogom, jer on nam kroz ruku našu dozvoljava da izobražavamo lik sveca i svetitelja. Duboko verujem da tako unosite svoju energiju u ikonu. Radim ih isključivo u vreme posta, po kanonima. Ispovedim se, pričestim, jer potrebno je da budete čistog tela i duše. Postoji molitva koja se čita pre i ona posle slikanja. Moje su preparature po 12 slojeva sa bir kredom i zečjim tutaklom. A proces rada je, u stvari, moja duga molitva prema Bogu. Jer, vi kroz svoj rad uznosite molitvu.
Božić obeležava tradicionalno u krugu porodice i raduje se Jelena Milošević što njeni unuci već znaju redosled običaja koji se upražnjavaju.
– Nakon što unesem badnjak, umesiću česnicu, lomićemo je, na podu će biti slama, ići ćemo oko stola i pevati božićne pesme. Baka sprema poklončiće, pomorandže, jabuke, koje stavljam u čarapice, a za položajnika će biti nešto posebno. Deca se raduju, mi se radujemo i praznici upravo zato i služe da neguju tradiciju davanja. A ono što je najskuplji poklon jeste zagrljaj i osmeh. Mir Božji, Hristos se rodi!
Bonus video: Meteori – manastiri skriveni na vrhovima stena