Nikada nećemo saznati koliko je ljudi privučeno i koliko se zaljubilo u Njujork zbog njegovog prikaza na velikom ekranu, a koliko se njih uplašilo i zgadilo, ali od najranijih dana bioskopa, grad se pojavljuje na filmu u svim svojim varijacijama, od svoje umetnosti, blistavih svetala, do prepunih metroa i zabačenih stašnih uličica...
Među beskrajnim mogućnostima, evo nekoliko kultnih njujorških filmova, prema izboru kritičara „BBC culture“, koji prikazuju grad u svoj njegovoj etničkoj raznolikosti i klasnim razlikama, njegovim prljavim trenucima i glamuroznim svetlima zvezda.
„The Sweet Smell of Success“ (1957)
Ako ijedan film odiše Njujorkom, onda je to ovaj klasik, sa Tonijem Kertisom kao lukavim, etički osporavanim publicistom Sidnijem Falkom i Bertom Lankasterom kao beskrupuloznim, moćnim trač kolumnistom Džej Džej Hansekerom. Smešten nasuprot jarkih svetala Brodveja i Tajms skvera – Hanseker živi u raskošnom stanu, održava sudnicu u noćnom klubu, pravi i isto tako lako prekida karijere. Uz džez muziku, film ima sve: slavu, ambiciju, klevete – upravo one kvalitete koji grad čine tako živim.
„Do the Right Thing“ (1989)
Spajk Li je možda suštinski njujorški režiser. Njegov briljantan prikaz običnog bruklinskog kvarta tokom jezivog letnjeg dana ostaje uzbudljivo uranjanje u svakodnevni Njujork sa svim njegovim problemima. Nažalost, to je još relevantnije kad prikazuje rasnu napetost koja izbija između crnih stanovnika. Scena u kojoj je policija ugušila Radija na smrt je strašna za gledati jer izgleda tako stvarno.
„The Naked City“ (1948)
Noar Žila Dasena, koji prati dva detektiva koji pokušavaju da reše ubistvo mlade žene, počinje snimkom grada iz ptičje perspektive, a nikada ne gubi vezu sa pločnikom u koji detektivi udaraju i kvartovima oko kojih se motaju, sve do spektakularne scene potere na mostu, koji povezuje Menhetn i Bruklin. Film se završava rečima: „Postoji osam miliona priča u ovom gradu. Ovo je bila jedna od njih“, i zadovoljstvo ga je gledati. Ovaj film prema mnogim kritičarima ostaje „prelepo ljubavno pismo gradu.“
„Breakfast at Tiffany’s“ (1961)
Slika Odri Hepbern sa biserima, sunčanim naočarima, kako pijucka kafu ispred prozora Tifanija posle dugog noćnog provoda, ikona je grada kao Kip slobode. Ali, dok statua predstavlja slobodu, Holi Golajtli je sam njujorški glamur. Tamna strana njenog života kao žene kojoj muškarci daju 50 dolara, navodno da bi dali napojnicu sobarici, ali zaista za više, je naravno zataškana, jer film čini da njen život na zabavama, šampanjcu i fantastičnoj odeći izgleda bezbrižno. Odrina uloga Lule Mej, koja je došla u Njujork i postala Holi Golajtli, je trajna. Možda ne postoji film koji je privukao više ljudi u Njujork, ovde prikazan kao blistavi grad transformacije i mogućnosti.
„25th Hour“ (2002)
Ovo je možda jedan od najmanje ličnih filmova Spajka Lija, zasnovan na romanu Dejvida Beniofa iz 2000, ali je Li transformisao priču u jednu od najelokventnijih, ali suptilnih prizora Njujorka, posle 11. septembra, ikada prikazanih na ekranu.
Priča prati Edvarda Nortona kao Montija, osuđenog dilera droge poslednjeg dana pre nego što se prijavio u zatvor, ali njegovo žaljenje i strahovi se odigravaju u senci žalosnog trenutka posle 11. septembra. Od zapanjujućih plavih svetala Kula bliznakinja koje se uzdižu do neba, do postera Osame Bin Ladena, pozadinski detalji su koji ostavljaju bez reči, ali su deo gradskog tkiva, zajedno sa uzavrelom etničkom tenzijom koja je konstanta u istoriji Njujorka. Montijev i gradski osećaj gubitka postaju nerazdvojni. Jedan od Lijevih najpotcenjenijih filmova, „25. sat“ je dokaz da je on zaista najbolji njujorški režiser.
„It Should Happen to You“ (1954)
Filmovi su prepuni mladih žena koje dolaze u Njujork da bi stekle ime, ali nijedan nije tako buran ili smešan kao Džudi Holidej u ovom klasiku. Decenijama pre koncepta „poznata po tome što je poznata“, Holidej je glumila Gledis Glover, manekenku koja je želela da ljudi znaju njeno ime, i iznajmila je bilbord u srcu grada da bi upravo to uradila. Bez objašnjenja, samo je pisalo Gledis Glover, prizor koji je zagolicao, zbunio javnost i iznervirao. Film nudi lukavo, sofisticirano shvatanje gladi za slavom, čak i ako se završi sa Gledisinim uznemirujućim – a danas malo verovatnim – izborom da se vrati na staro.
„Taxi Driver“ (1976)
Naravno, Trejvis Bejkl je mogao da vozi taksi u nekom drugom gradu, ali ne bi bilo isto. Robert De Niro je urezan u naša sećanja dok Bejkl stoji ispred svog ogledala i govori „Gledaš me?“
Ali, ne zaboravite atmosferu grada kroz koji se vozi u mračnoj Skorsezeovoj viziji Njujorka 1970-ih godina punim kriminala. Noćne ulice pune su jarkih svetala koje probijaju zloslutne senke, mesto gde Džodi Foster glumi prostitutku koju Bejkl odlučuje da spase. Skorsezeova režija i scenario Pola Šrejdera stvaraju precizan oštar pejzaž u kome Bejklova prošlost u ratu u Vijetnamu i njegova poremećena sadašnjost, koju proganja PTSP, mogu da cvetaju i rastu, sve dok se njegovo gađenje prema gradu ne pretvori u nasilje.
„Moonstruck“ (1987)
Kada Šer, u svojoj ulozi udovice Lorete Kastorini, nagrađene Oskarom, kaže Nikolasu Kejdžu, beznadežno zaljubljenom u nju: „Snap out of it!“ to je samo jedan od onih kultnih trenutaka u romantičnoj komediji koji je smešan i šarmantan zauvek.
Film u potpunosti koristi svoje autentične lokacije u Njujorku, uključujući kvart u Bruklinu, sa frizerskim salonom koji je pretvara iz obične u glamuroznu, i restoranom na uglu gde su ona i njena bliska porodica redovne. Sastanak sa Ronijem vodi je na Menhetn i Linkoln centar, gde se sastaju kod fontane i gde, unutra u Metropoliten operi, otkriva čuda. Film obuhvata male uglove grada, porodični osećaj, neočekivanu romansu i njegove međunarodno poznate lokacije…
Bonus video: De Nirova životna priča – Kako je postao omiljeni filmski mafijaš
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar