0
Odgledate film u bioskopu "Stenli Kjubrik", pa kafa i ratluk u poslastičarnici "Ćorkan", pa film u "Prokletoj avliji". Onda nešto i pojedete u restoranu "Viskonti", te natrag u "Prokletu avliju" i tako do uveče. Ovako otprilike izgleda dan na festivalu "Kustendorf" ako ne želite ništa da propustite. Dakle film, film, film!
Drugi dan Festivala “Kustendorf” na Mećavniku obeležile su dupke pune sale i prve projekcije takmičarskog programa u okviru koje su se predstavili mladi autori iz Meksika, Rusije, Uzbekistana, Egipta, Finske i Češke.
Bioskop “Stenli Kjubrik” u Drvengradu bio je danas popunjen do poslednjeg mesta, novinari, publika, studenti, svi su se stiskali jedan do drugog, neki su čak sedeli i na stepenicama, a razlog je bio film Luke Popadića “Moja švajcarska vojska”.
Istu situaciju zatekli smo nešto kasnije oko 17 časova u velikoj sali “Prokleta avlija” koje je bila krcata, a ovoga puta bilo je to zbog ostvarenja “Komadante” Edoarda de Angelisa.
U kratkim pauzam između filmova posetioci Kustendorfa odmarali su u „Ćorkanu“ poznatoj poslastičarnici probajući lokalne poslastice uz tradiocionalnu domaću kafu s ratlukom.
“Moja švajcarska vojska” prethodno je prikazana u Beogradu na Festivalu “7 veličanstvenih”, a nastala je iz iskustva autora koji je istovremeno srpski reditelj i oficir švajcarske vojske. Nastala da bi mnogima otkrila da u zemlji čokolade, banaka i sireva u ormanima 150.000 Švajcaraca stoje puške i vojna oprema.
Duhovit, povremeno ironičan, dirljiv duh ovog filma otkriva Švajcarsku koju ne poznajemo kroz složenost situacija i upitanost druge generacije imigranata nad sopstvenim identitetom u svim njegovim menama i razlikama. Junaci filma, oficiri švajcarske vojske, čiji su roditelji došli iz Tunisa, Šri Lanke i Srbije, dele svoja iskustva služeći zemlji u kojoj žive.
Luka Popadić dolazi na festival sutra, te nije bilo razgovara nakon filma, ali je zato i sat vremena nakon ostvarenja “Komandante” bilo malo da studenti postave sva svoja pitanja Edoardu de Angelisu. Zanimljivo je što je italijanski reditelj na prvom izdanju Kustendorfa prikazao svoj studentski film i od tada dolazi svake godine.
– Ovde sam stasao, nikada nisam zaboravio ovo mesto, u mom je srcu, veoma sam srećan što sam tu sa Veronezeom (pisac Sandro Veronezi prim. prev) sa kojim sam radio film „Komadante“ i ovo je sentimentalno okupljanje – kazao je Angelis po dolasku na Mećavnik.
Njegov film, premijerno prikazan u Veneciji, prati komandanta Salvatorea Todora tokom Drugog svetskog rata koji komanduje podmornicom Italijanske kraljevske mornarice. Kada tokom kratke bitke potope belgijski brod, komandant donosi neočekivanu odluku – da spase 26 preživelih iz vode i time se ogluši o nacistička pravila – odlučujući da bude čovek.
– Želeo sam da pokažem da snaga ne znači tlačiti sve oko sebe, već pružiti ruku pomoći kada je to najpotrebnije, čak i u ratu. Snaga da budete čovek – kazao je Angelis.
Upitan od studenata šta je ono zbog čega pravi filmove istakao je da je to stalno traganje za drugačijom pričom, onom u kojoj spoznaš sebe, ali “i onim jednim frejmom”:
– Tanka je granica između magije i realnosti, deli ih jedan frejm koji pokušavaš da uhvatiš, tragao sam za njim i nadam se da sam u tome uspeo!
Bonus video: Mateo Garone prima nagradu Drvo života na Kustendorfu