0
Diznijev dokumentarac “The Beach Boys” koji je premijeru imao 24. maja, donosi portret koji zaista hvata suštinu legendarnog američkog benda, prikazujući njihovu sagu kroz arhivske fotografije i kritičke glasove koji osvetljavaju njihovu magiju.
Striming servisi su doneli obilje filmova u brojnim oblastima, ali nigde više nego u polju muzičkih dokumentaraca koji su namenjeni Baby Boom generaciji (ljudi koji sada imaju između 60 i 70 godina). Ovi projekti su obogaćeni ne samo nostalgijom za velikim muzičkim grupama, već i utkivanjem njihovih zvučnih zapisa u evoluciju kulture kroz burne šezdesete i sedamdesete godine, piše “CNN”.
Dodajte još dva projekta na tu listu ove nedelje: “The Beach Boys,” omaž bendu koji je svetu dao zvuk surfa i čiji su članovi, između ostalog, imali susrete sa porodicom Menson; i “Stax: Soulsville USA,” HBO-ov višedelni pogled na muzičku izdavačku kuću iz Memfisa koja je promovisala umetnike poput Otisa Redinga i Ajzaka Hejza.
Ove produkcije su uhvatile drugačiji talas, prateći “The Beatles: Get Back” i noviju restauraciju „Let It Be“ od strane Pitera Džeksona, “Paul Simon: In Restless Dreams”, Netfliksov “The Greatest Night in Pop,” o snimanju “We Are the World” 1985. godine, “Thank You, Good Night – The Bon Jovi Story” (Hulu) i mnoge druge, među kojima je i nadolazeći dokumentarac o Sindi Loper, “Let the Canary Sing,”.
Uprkos istorijskom naglasku na dosezanje mlađe publike, striming servisi se takođe oslanjaju na pretplatu, a novac Baby Boomera je jednako vredan kao i bilo čiji drugi. Osim što privlače tu demografsku grupu, dokumentarci stvaraju priliku da nove generacije upoznaju te izvođače i njihovu muziku, dok pružaju sveže uvide za one koji su odrasli uz njih.
„The Beach Boys“, posebno, deluje kao logičan pratilac Disney+ materijala o Bitlsima, s obzirom na to koliko su se ta dva benda nadmetala i međusobno nadahnjivala svojim uspesima. Kako primećuje profesor sa USC-a i kulturni istoričar Džoš Kun, odnos između bendova bio je koliko kolaboracija toliko i rivalstvo, sa pesnikom/producentom i problematičnim genijem Brajanom Vilsonom koji je crpeo inspiraciju iz kreativnog rada Džona Lenona i Pola Makartnija, dok je Makartni slavio Vilsonovo monumentalno dostignuće „Pet Sounds“, kao skoro savršenstvo.
Potaknuti intervjuima sa preživelim članovima, režiseri Frenk Maršal (čiji rad u ovoj oblasti uključuje „The Bee Gees: How Can You Mend a Broken Heart“) i Tom Zimni (čest saradnik Brusa Springstina, uključujući „Letter to You“) takođe angažuju druge muzičke veličine da iznesu svoje mišljenje o uticaju i značaju Beach Boysa.
Dženel Mone, na primer, priseća se kako je plakala kada je prvi put čula pesmu „God Only Knows“, dok Lindzi Bekingem iz Fleetwood Mac-a govori o napetosti između Vilsonovih kreativnih ambicija i komercijalnih imperativa izdavačke kuće koja ih nije razumela. Vilson je mrzeo turneje, povukao se u studio nakon što je doživeo ono što se može nazvati slomom na putovanjima. Nakon toga, Beach Boys su praktično postali dva benda, jedan koji nastupa uživo i drugi koji piše i doteruje pesme kod kuće.
Bezbrižna slika Beach Boysa takođe se pokazala neskladnom s Vijetnamskim ratom. Tokom tih godina, formirali su se razdori, a Denis Vilson se sprijateljio sa Čarlsom Mensonom, dok se član benda Majk Lav priseća da mu je jedan susret sa liderom kulta bio dovoljan.
Govoreći o unutrašnjoj dinamici benda, Lav objašnjava: „Ja sam dopunjavao Brajanovu melanholiju svojim vedrim duhom.“ „The Beach Boys“ takođe nudi melanholiju i nostalgiju, i više od svega povećava zahvalnost za sve one uporne vibracije, dobre i loše, zaključuje “CNN”.
Kada sednete da gledate dokumentarac o Beach Boys-ima, piše “Varajeti”, znate šta želite: da budete uronjeni u kalifornijski san ranih dana surf-hitova grupe, u veselu lepotu pesama poput „I Get Around“ i „Help Me Rhonda,“ i u priču o tome kako je Brajan Vilson počeo da pronalazi način da pop pesme pretvori u male simfonije. Želite da budete uronjeni u snimanje „Pet Sounds,“ u rivalstvo Beach Boys-a sa Bitlsima, u neostvareni remek-delo „Smile,“ i u to kako su Brajanovi mentalni i emocionalni problemi počeli da cepaju njega i grupu. Želite da saznate kako su ostali članovi Beach Boys-a, izgubljeni u divljini, našli način da ponovo okupe grupu, iako gotovo kao da su postali drugačiji bend. Želite da vidite sagu Beach Boys-a ispričanu u svoj njenoj uzvišenosti i krhkosti, od „God Only Knows“ do „Kokomo”, konstatuje “Varajeti”.
„Gardijan“ je filmu dao tri zvezdice i piše da dokumentarac ignoriše mračniju stranu benda.
„Možda je poslednjih 48 godina izostavljeno zbog ograničenog prostora. Film bi morao biti duplo duži da bi ih pokrio, a druga polovina bi više ličila na posebno sočnu sapunicu nego na muzički dokumentarac. Ali čini se verovatnije da je to iz želje da se priča završi srećnim krajem, iako ga ona zapravo nema. U stvari, dokumentarac to upravo radi, okupljajući preživele članove benda na plaži gde je snimljena naslovnica njihovog debitantskog albuma. Sede, očigledno uživajući u razgovoru, uprkos činjenici da je Majk Lav upravo rekao gledaocima da su odnosi među većinom njih i dalje napeti nakon hvaljene, ali turbulentne turneje ponovnog okupljanja iz 2012. godine, koja je završila sporovima i optužbama“, piše „Gardijan“.
Bonus video: „Koncerti u Beogradu su uvek sjajni“: Ana Popović u BitefArtCafe-u 16. juna