“Od 12 godina ropstva” do “Crnog pantera”: Najbolji crnački filmovi u 21. veku

Kada sastavljate listu najboljih crnačkih filmova 21. veka, prvo morate da priznate da su afroamerikanci deo filmske umetnosti skoro onoliko koliko i sama kinematografija postoji. Ipak, dosledno zastupanje raznovrsnog spektra crnačkih glasova na globalnom nivou je nova pojava - jedna koja još uvek ima mnogo prostora za rast i poboljšanje, piše sajt "Indiewire".

Nijedna crna rediteljka nije nominovana za Oskara za najboljeg reditelja. Od nekoliko crnih muških reditelja koji su nominovani u toj kategoriji na dodeli Oskara, nijedan nije osvojio nagradu, niti je čak bio nominovan više od jednom.

Sve to govori da svake godine filmovi sa crnim protagonistima postaju sve bolji, pa kada je zadatak sastaviti listu najboljih američkih crnačkih filmova 21. veka, shvatite da bi se mnogi od njih podjednako dobro uklopili na svaku listu najboljih filmova objavljenih posle 2000. godine, pa čak i na listu najboljih filmova svih vremena. Među njima su filmovi koji su zaradili stotine miliona dolara na bioskopskim blagajnama.

“Dan obuke” (Training Day, 2001)

https://www.youtube.com/watch?v=DXPJqRtkDP0

Kada je "Dan obuke" izašao, Denzel Vošington nije imao puno toga više da dokazuje, osim da osvoji Oskara za najboljeg glumca (imao je Oskara za sporednu ulogu u filmu "Glory"). Njegova uloga u filmu "Hurricane " iz 1999. godine bila je zanemarena, ali zatim su došle četiri saradnje sa Antoanom Fukuom. U prvom od njih, modernom klasiku "Dan obuke", Vošington je iznova izmislio samog sebe. Kao korumpirani detektiv Alonzo Haris, radi sa novim partnerom, poručnikom Džejkom Hojtom (Itan Hok). Tokom njihovih vožnji kroz kriminalom zaražene delove Los Anđelesa, Hojt vidi prljavi podzemni svet koji Haris voli. Fuku se pobrinuo da ovo nije vaš obični akcioni triler o policijskom paru. Nismo videli Vošingtona kako igra negativca pre, i sa svojom žestokom, dominantnom i harizmatičnom ulogom, Oskar je bio njegov.

“Insajder” (Inside Man)

https://www.youtube.com/watch?v=NZiRUjCbvt8

Sarađujući sa Denzelom Vošingtonom po četvrti put, Spajk Li je imao sve predispozicije za uspeh sa zadovoljavajućim filmom o pljački "Insajder". Džodi Foster je došla sa svojim blokbaster hitom "Plan leta", dok se Klajv Oven probijao kao glumac A-liste. Do danas, ovo je jedini film u kom je Li došao kao unajmljeni reditelj, nije pisao niti producirao ni na koji način. Ipak, ovo je njegov film sa najvećim prihodom, kao i jedini film koji je dostigao prvo mesto na bioskopskoj blagajni tokom prvog vikenda prikazivanja. Li oduvek želi da snimi nastavak.

“Fruitvale Station” (2013)

https://www.youtube.com/watch?v=vHkKUPHn8TE

Ovaj dobitnik nagrade žirija i publike na “Sandens” festivalu počinje sigurnosnim snimcima pravog Oska Granta - koji je ustreljen u leđa i ubijen od strane policajca na stanici u Ouklendu u Kaliforniji, 2009. godine - i zatvara se snimkom njegove kćerke. Za svoj prvi dugometražni film, pisac i reditelj Rajan Kugler je angažovao Majkla B. Džordana kao ubijenog 22-godišnjaka. Uloga je bila složena, ne samo zbog preživelih rođaka o kojima treba razmisliti, već i zbog rastuće statistike o tome kako crni muškarci lošije prolaze u krivičnom pravosuđu u poređenju sa belim muškarcima, ako uopšte stignu do sudnice. U filmu, Grant ima mnogo mana. Bio je u zatvoru, prevario je svoju devojku, dobio je otkaz u prodavnici u kojoj radi. Ali je mlad, dinamičan i - svestan svojih porodičnih obaveza - pokušava da donosi dobre odluke. "Fruitvale Station" ne nudi odgovore, ali prikazujući Grantove poslednje sate, pretvara ga u čoveka, a ne samo u slogan.

“12 godina ropstva” (12 Years a Slave, 2013)

https://www.youtube.com/watch?v=z02Ie8wKKRg

"12 Godina ropstva" je moćan i mučan za gledanje u isto vreme. Vizija reditelja Stiva Mekvina o ropstvu 19. veka, ojačana prvoklasnom glumom Čuetela Eđiofora, Lupite Njongo i Majkla Fasbindera, omogućila je publici da svedoči ponižavanju ljudskosti koje parira institucionalizovanoj represiji. Priča o Solomonu Nortapu o otmici i ropstvu posebno je bolna danas. Savremeni afroamerički gledaoci ne mogu da ne pomisle, "Da li bi se meni ovo desilo? Da li bih pokušao da pobegnem? Ili bih, poput Solomona, na kraju popustio pred svojim tlačiteljima i pokušao da zaboravim sebe kao sredstvo samoodržanja?"

“Selma” (2014)

https://www.youtube.com/watch?v=RcK3Cazuf84

Ava Duvernej prvi put je uzela kameru u ruke sa 32 godine. Sa 40 godina, bila je na setu sa Oprom Vinfri, režirajući film s njom i Dejvidom Ojelouom u biografskom filmu o Martinu Luteru Kingu "Selma". Iako se ovo može činiti kao vrtoglavi uspon, ne može da ne pretpostavimo da bi, da su joj rasa i pol bili drugačiji, njen talenat doveo do toga da drži nekoliko Oskara (bila je nominovana za dokumentarni film "13th"), i da režira franšizu poput Star Warsa ili Marvela. Ipak, "Selma" ju je katapultirala u orbitu modernih filmskih stvaralaca. Najimpresivnija stvar u vezi sa filmom "Selma" je njegova transformišuća priroda. Pretvorio je Martina Lutera Kinga u čoveka sa složenostima i manama koje često bivaju zanemarene u holivudskim biografskim filmovima.

“Crni panter” (Black Panther, 2018)

https://www.youtube.com/watch?v=dxWvtMOGAhw

Rajan Kugler je imao samo 29 godina - sa dva filma iza sebe - kada je najavljen kao reditelj filma "Crni panter". "Fruitvale Station" proslavio ga je kao indi dragulja, nepokolebljivog novog talenta koji se suočava sa polarizujućim pitanjima i osuđuje nepravdu. Zadatak režiranja prvog filma o crnom superheroju Marvela doneo je ogromna očekivanja, ali i mnogo prostora za greške. Prvi trenuci "Crnog pantera" obuhvataju hiljade godina istorije, postavljene uz zvučnu podlogu koju je odabrao Kendrik Lamar. Uskoro publika upoznaje pet plemena Vakande, afričku naciju koju su drugi pokušavali da prikažu na ekranu tokom 25 godina. Svaki muškarac i svaka žena - od dobitnika Oskara Lupite Njongo i Foresta Vitakera, do zvezda Čedvika Bouzmana, Danijela Kaluje i Majkla B. Džordana, koji je neophodan u filmovima koje režira Kugler - zrače u tradicionalnim kostimima.

“Get Out” (2017)

https://www.youtube.com/watch?v=DzfpyUB60YY

Novajlija pisac i reditelj Džordan Pil postavio je osnove za svoj film "Get Out" vredan 4,5 miliona dolara tako što je producirao, pisao i glumio u više skečeva u tandemu "Key & Peele" koji su pronalazili humor u rasizmu. Pil je naučio, iznova i iznova, kako da kreativno prevaziđe ograničenja i igra se sa publikom. Od uznemirujućih početnih kadrova praćenih serijom muzičkih signala upozorenja ("Trči, zeko, trči!"), Pil zavodi, prevrće i manipuliše očekivanjima publike - kao što su to majstori Alfred Hičkok, Džon Karpenter i Stenli Kjubrik radili pre njega. I koristi pokretnu kameru da izazove strah. "Get Out" je i opomena i upozorenje.

Bonus video: Leonardo Dikaprio - najveći zavodnik Holivuda