0
Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu obeležen je simboličnim polaganjem knjiga i cveća na Kosančićevom vencu. Upravnik Vladimir Pištalo je iskao da je posebno zadovoljan što su odobrena sredstva za javni konkurs za arhitektonsko rešenje obnove zgrade biblioteke.
„To je mesto jedne od najvećih tragedija srpske kulture“, rekao je upravnik Narodne biblioteke Srbije, književnik Vladimir Pištalo i istakao da je Ministarstvo kulture i informisanja Narodnoj biblioteci Srbije odobrilo sredstva za javni konkurs za arhitektonsko rešenje obnove zgrade biblioteke.
Dodao je da će školjka zgrade bila onakva kakva je bila pre 6. aprila 1941. godine, a da bi unutra trebalo da bude Memorijalni centar sa zidom sećanja koji bi, kako je rekao, pričao priču o jednom od najvećih kulturcida u Drugom svetskom ratu.
„Ovde se desio zločin protiv sećanja i protiv mašte, ali zločin protiv mašte ne sme biti zločin protiv nade. Ne možemo vratiti knjige, ali se nećemo odreći sećanja i zato gradimo Memorijalni centar“, rekao je Pištalo. Podsetio je da je biblioteka koja je porušena bila na mestu rimske vile i dodao da bi se, kada bude obnovljena, u podrumu u staklu videli rimski temelji Beograda, dok bi ispred zgrade gorela večna vatra, a leti održavale književne večeri.
„Deo prostora bismo simbolično posvetili restauraciji starih, uglavnom crkvenih knjiga tako da ne bismo samo obnovili zgradu, već bi u njoj permanentno obnavljali našu kulturu. Memorijalni centar biće okrenut i prošlosti i budućnosti, a na spratu će biti sala u kojoj bi po jedna zemlja svakog meseca predstavljala svoju kulturu. Tako bi Memorijalni centar postao jedno od prepoznatljivih lica Beograda, baš kao Muzej Nikole Tesle i ovde bi dolazili turisti iz celog sveta jer bi ovde Beograd pričao svoju priču – priču o plamenu i uskrsnuću“, rekao je Pištalo.
Prisutnima se obratio i Branislav Maričić, šef kabineta ministarke kulture i informisanja Maje Gojković.
„Cilj neprijateljskog razaranja nije bio samo puko uništenje bogatog knjižnog fonda nacionalne biblioteke i kolektivnog sećanja srpskog naroda, već i stvaranje ustanove koja će služiti nacističkoj propagandnoj mašineriji“, rekao je Maričić.
Narodna biblioteka Srbije stradala je i u Prvom svetskom ratu, da bi je u sledećem isti neprijatelj potpuno uništio.
Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen. Stradao je knjižni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1.424 ćirilična rukopisa i povelje od 12 do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina, značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije.
Bonus video: Zašto je važno da čitamo