0
Vremenom se stvarala ideja da to bude mesto gde će se promovisati domaći tekstovi, otvorena scena sa malo zaposlenih, gde će se raditi predstave ad hoc, sa rediteljima i glumcima po projektu, prisetio se Duško Kovačević, direktor Zvezdara teatra, prvih godina ovog pozorišta.
Navršilo se četiri decenije od osnivanja Zvezdara teatra. Kako su pre 40 godina stvarane prve predstave u ovom teatru juče su se na susretu s medijima na Zvezdari prisetili Dušan Kovačević, Vojislav Brajović, Egon Savin i Vida Ognjenović.
Dramski pisac Duško Kovačević, koji je na čelu Zvezdara teatra od 1998, na počecima pozorišta radio je komad „Klaustrofobična komedija“ i podelio je jednu anegdotu:
– Naručio sam tada jednom prilikom taksi, i rekao vozite do Zvezdara teatra, a taksista me je pitao: „Gde je to?“. I onda sam ja pomislio, bože, gde ja idem da radim, kad taksista ne zna, kako će drugi ljudi znati. To je tada bila nova kuća, koja je bila jedna vrsta luksuzne barake. Onda se vremenom stvarala ideja da to bude mesto gde će se promovisati domaći tekstovi, jedna otvorena scena sa malo zaposlenih, gde će se raditi predstave ad hoc, sa rediteljima i glumcima po projektu – kazao je Kovačević, čiji će komad „Udovica živog čoveka“ otvoriti novu pozorišnu sezonu Zvezdara teatra 6. oktobra.
Glumac Voja Brajović, koji je glumio u predstavi koja je otvorila Zvezdara teatar, „Mrešćenje šarana“ Aleksandra Popovića, u režiji Dejana Mijača, je rekao da su mu sećanja i utisci takvi, da teško može da ih prenese, pogotovo što više nisu među živima mnogi akteri te predstave.
– Nema ni Aleksandra Popovića, nema ni Dejana Mijača, nema Bore Todorovića, Izeta Hajdarhodžića, Rade Đuričin, Branka Cvejića… Ostali smo samo Mirjana Karanović, Snežana Pavlov, Laza Ristovski i ja.
Reditelj Egon Savin, režirao je „Ratnički rastanak“, drugu predstavu koja je odigrana u Zvezdara teatru. Kasnije je režirao brojne predstave na istom mestu, među popularnijim je i „Knjiga o Milutinu“ za koju se konstantno traži karta više.
– Posle ove vremenske distance može se jasnije sagledati fenomen Zvezdara teatra. To je bilo vreme koje je danas teško i zamisliti. Vreme jednopartijske države, koja je ulagala veliki novac u kulturu i u pozorište, ali su istovremeno imali ozbiljnu kontrolu nad svim što se događa u sadržajnom smislu. E, onda se pojavio Zvezdara teatar, to je bila jedna prekretnica u istoriji novijeg srpskog pozorišta. Mi smo mogli ovde da radimo šta smo hteli. Publika je naravno to odmah osetila, nahrlili su ovde. Širom su otvorena vrata zabranjenim temama – prisetio se Egon Savin.
Rediteljka i spisateljica Vida Ognjenović je režirala komad „Nečastivi na Filozofskom fakultetu“ po tekstu Ive Brešana, treću predstavu koja je odigrana u Zvezdara teatru.
– Zvezdara teatar je bilo i ostalo slobodno mesto, koje je odigralo ogromnu ulogu u našem pozorištu, ne samo zbog te slobode, već i oslobađajuće energije, i glume i režije, i načinom plasiranja predstava. To je sve bilo u novim institucionalnim okolnostima – kazala je Vida Ognjenović.
Na događaju je predstavljena i interaktivna publikacija „Na radost publike“ autora Vladimira Đurđevića i Marka Misirače, kojom su obuhvaćene najznačajnije pozorišne godine Zvezdara teatra.
Na kraju je emitovan i dokumentarni film o Zvezdara teatru „Kuća među zvezdama“, reditelja i scenariste Slobodana Ivetića.
Iako se od 2001. u ovom pozorištu izvode i predstave po tekstovima stranih autora, zaštitni znak Zvezdara teatra su komadi dramskog pisca Dušana Kovačevića, ali i Aleksandra Popovića i Siniše Kovačevića. Za 40 godina održano je 94 premijera, od čega su 80 potpisali domaći pisci.
Bonus video: Lena Bogdanović: Predstava „Tvoje i moje“ je za sve nas
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare