1
Proteklo leto na arheološkom nalazištu Viminacijum ostaće zapamćeno po obnovljenim iskopavanjima na prostoru civilnog naselja. Ako se izuzmu istraživanja gradskih kupatila i amfiteatra, koji su građevine javnog karaktera, ovo su prva iskopavanja nakon pola veka usmerena na stambene gradske četvrti.
Stručnu ekipu kojoj je ovaj zadatak poveren čine Saša Redžić, Ilija Danković, Mladen Jovičić, Kristina Živković i Petar Kojadinović.
Plan istraživanja je podrazumevao da prvi iskopi budu usmereni na glavnu viminacijumsku ulicu – decumanus. Nakon lociranja ulice, široke 10,40 m, i iskopavanja složene kanalizacione mreže, na red je došao prostor južno od dekumanusa. Na ovom prostoru se nalazi kolonada stubova koji su pripadali zgradi velikih dimenzija čije istraživanje tek predstoji.
Upravo ispred ove zgrade su arheolozi ove nedelje došli do nesvakidašnjeg otkrića koje je još jednom svrstalo Viminacijum uz najznačajnije lokalitete na teritoriji Rimskog carstva. Pre svega, ustanovljeno je da je zgrada nastradala u požaru, prilikom kojeg se trem srušio i pao na zemlju. Nakon uklanjanja ostataka arhitekture, na nekadašnjem tlu otkriven je predmet u naučnim krugovima poznat kao tintinabulum.
Tintinabulumi su antički pandan današnjim hvatačima vetra, ali je njihova uloga i simbolika u rimskom svetu bila daleko slojevitija i značajnija. Oni su kačeni ispred vrata kuća ili soba, da praveći zvuk na vetru, ali i svojim neobičnim izgledom, rasteruju zle sile i urokljive poglede.
Bili su okačeni blizu pragova u radnji ili kući, ispod peristila (oko unutrašnjeg dvorišta ili bašte) pored spavaće sobe ili venereuma, gde bi ih vetar izazivao da zveckaju. Takođe su napravljene da zvone kao zvona na vratima, a niz njih je bio vezan za uže zakačeno za zvono. Verovalo se da zvuci zvona odvraćaju zle duhove. Takođe je pretpostavljeno da oscile okačene na kukama duž portika sa kolonadama mogu imati slične zle namere. Ručna zvona su pronađena u svetištima i drugim okruženjima koja ukazuju na njihovu religioznu upotrebu, a korišćena su u hramu „Jupiter gromovnik.“
Kompletni izgled viminacijumskog primerka će biti poznat nakon konzervacije, ali ono što je već sada očito je da je centralni deo kompozicije činio tzv. fascinum, magično biće sa telom u vidu krilatog falusa na nogama, sa svojim vlastitim falusom i repom u vidu falusa. Na fascinum su bila okačena četiri zvona.
Za Rimljane, ovakvi predmeti nisu imali erotski ili lascivni karakter, već je ovaj deo ljudskog tela smatran za efikasno oružje u borbi protiv urokljivog oka, a bio je i donosilac sreće. Zato su izrađivani amuleti u vidu falusa, često nošeni od strane dece, urezivani su i crtani na zidovima, nalazili su se na peharima za ispijanje vina. Predstavljani su javno, na vidnim mestima, da prizovu prosperitet, i da odvrate lopove i druge nepodobnike.
Upravo iz ovog razloga je vlasnik zgrade u Viminacijumu okačio tintinabulum ispred svoje kapije. Smatrao je da da taj predmet ima moćna magijska svojstva koja mogu da mu pomognu. Rimljani su inače praktikovali korišćene raznovrsnih amuleta čija je uloga bila da zaštite, izleče ili da im donesu neku apstraktnu dobrobit. Arheološka svedočanstva nam govore da stanovnici Viminacijuma nisu predstavljali izuzetak u ovom pogledu.
Bonus video: Izložba peščanih figura Burgas