1
Jedan od najboljih svetskih gitarista, kojeg mnogi nazivaju afričkim naslednikom Džimija Hendiriksa, Kezaja Džons ponovo će nastupiti sa bendom pred Beograđanima 30. juna u 21 sat u sali Amerikana Doma omladine. Kezajin koncert, koji organizuju Dom omladine i Binta saund, deo je proslave 60 godina DOB-a.
Kezaja Džons, podsećaju iz Doma omladine, jedinstvena je muzička ličnost. Stasavajući uz uzore, kakvi su Fela Kuti, Majls Dejvis i Hendriks, ovaj muzičar napravio je svoj originalni zvuk – „blufunk“. U pitanju je mešavina fanka, pank stava, joruba ritmova, a sve to na engleskom jeziku jeziku.
Olufemi Saniaolu, kako je pravo ime Džonsa, rođen je i odrastao u Lagosu, u Nigeriji. Napustio je zemlju sa osam godina da bi se školovao u prestižnoj državnoj školi Milfild u severnom Londonu.
– Morao sam na kraju da pronađem izlaz iz engleskog državnog školskog sistema, a to je bila muzika – sećao se jednom Kezaja, kojem ovo neće biti prvo druženje s beogradskom publikom.
S 13 godina otkrio je stari školski klavir i počeo sam da uči da svira i piše pesme. Samo tri godine kasnije, uzeo je gitaru i počeo da nastupa po Londonu u metrou, po folk klubovima i na ulicama, izbegavajući pride policiju. Krećući se između Londona i Pariza i ne razdvajajući se od gitare, Džons je stekao reputaciju izuzetnog muzičara i harizmatičnog izvođača.
Debi album „Blufunk Is A fact“, s hitom „Rhythm Is Love“, objavio je 1992. godine. koja je postala globalni hit. Iza Kezaje je šest studijskih albuma koji su iznedrili više hit singlova.
Kezaja Džons danas živi i stvara između dva sveta, Afrike i Evrope (Lagos – Pariz), i taj odnos između severne i južne hemisfere prisutan je i u njegovoj muzici:
– Ono što želim da pokažem svetu jeste modernost postkolonijalne Afrike, daleko od slike koju zapadni svet nosi o kontinentu razorenom glađu i ratom. Govorim o mladoj urbanoj Africi. U Lagosu živi 25 miliona ljudi! Moderna savremena afrička kultura je realnost. Danas je afrička kultura dokazala svoju živahnost u muzici uz bujajući zvuk afrobita, u modi i umetnosti, a sve to neguje dijaspora – ističe često Džons, koji je odgovoran i za stvaranje muzičkog festivala Pariz-Lagos.
Bonus video: Bono Voks u Sarajevu