0
Sećam se da mi je novinarka rekla: ’Upravo si napunila 40 godina, da li misliš da si prestara da nosiš te mini suknje?‘
Pošteno je reći da Alison Goldfrap ima komplikovan odnos sa slavom. 2000. godine, otprilike u vreme izlaska albuma “Felt Mountain”, koji je napravila sa svojim partnerom iz benda Vilom Gregorijem, očaravajućem debi-albumom kao Goldfrapp, vratila se kući sa celodnevnih intervjua „plačući i razmišljajući: ‘Šta, jebote.’ Niko nam nikada nije rekao šta bi intervju mogao da podrazumeva“, priseća se ona sada u razgovoru za “Gardijan”.
Kasnije, kada je 2005. uspeh dua narastao sa milionski prodatim “Supernature”, nominovanim za Gremi, albumom čiji je sparan, glamurozni elektro-pop uticao na Madonu i Kajli, novinari bi često naglašavali nesklad između razigrane Alison Goldfrap i one u sportskom kombinezonu.
„Mogla bih da kažem da su novinari muškarci bili razočarani što se nisam pojavljivala u čizmama do butina, ili što im nisam šibala guzice“, smeška se. „Hteli su da budem ‘domina’. Razočarala sam ljude i to me je uznemirilo jer sam pomislila: „Nisam dosadna u stvarnom životu.“
Dok je komercijalni uticaj grupe blago oslabio na njihova sledeća četiri albuma (njihov poslednji, “Silver Eye”, izašao je 2017), često se osećalo kao da to povlačenje od punog sjaja reflektora odgovara živopisnoj frontmenki. „U periodu ‘Supernature’ mi je bilo prilično teško“, kaže ona, smeštena na ivici sofe u kancelarijama svoje menadžerske kompanije u severnom Londonu, dok njene velike Guči naočare hvataju svetlost. „Ja sam prilično stidljiva osoba.“
Taj sukob između pop persone i ljudskog bića, fantazije i stvarnosti, predodređen je bio da ponovo pokrene “The Love Invention”, njen solo debi album sa sintisajzerima. Inspirisan Italo-disco, elektro-popom i novim talasom, usmeren je direktno na plesni podijum. Za Alison, međutim, klabing je retka pojava: „Više volim dešavanja napolju, poput rejva ili zabave na plaži… Ali u isto vreme volim taj intenzitet. Vrući i znojavi klub može biti zabavan.”
„Osetila sam kao da je prirodno vreme za solo album. U prošlosti, kada bi smo se vratili sa turneje, Vil bi imao još jedan projekat u nastanku. Uvek se bavio nečim, a ja sam pomislila: „Pa, volela bih da probam i ja nešto drugo.“
Započet u njenom kućnom studiju u Londonu, opremljenom tokom pandemije, album “The Love Invention” je podstakao Alison da ima potpunu kreativnu kontrolu. „To mi je dalo izvesno samopouzdanje koje ranije nisam iskusila“, kaže ona. „Bila sam samo ja u sobi.“
Balast da je u pitanju „solo album“ bila je opterećujuća, tako da je neko vreme bio samo EP. „Mislila sam: ’Ne mogu da uradim album, prevelik je pritisak, prevelik je, ovo je samo mala igračka.’ Delovalo je izvodljivo.” Stvari su se brzo razvile kada je odnela pesme svojoj novoj izdavačkoj kući Skint Records, a oni su tražili još. Kreirane sa producentima Ričardom Iksom (Sugababes, MIA) i Džejmsom Grinvudom, njene pesme koje se dotiču intimnosti, gubitka i, na naslovnoj numeri, „velnes kulture“, nose veći osećaj zabave nego neki od zahtevnijih, mukotrpno kreiranih produkcija njenog benda.
Dok su Goldfrapp albumi često nastajali na selu i samo povremeno odražavali njihov ambijent, “The Love Invention” je napravljen u Londonu. Nije da Alison obraća pažnju na nametnute veze između njegovog znojavog, lepljivog zvuka i činjenice da je snimljen u užurbanom gradu. Niti će biti uvučena u klasične narative oko blokade koja podstiče potrebu za plesom. Ona je, kaže, napisala neke od svojih najveselijih pesama sedeći pored reke koja blago pljuska usred šume. „Ovde“, ona pokazuje na svoju glavu, „je mesto gde provodim mnogo vremena sanjajući. Da ste videli moj mali studio u mojoj kući, pomislili biste: „Bože, izgleda duboko neinspirativno.“
Ta sposobnost da pobegne u svoj svet pojavila se kod nje davno. Rođena u Enfildu, u severnom Londonu, najmlađa od šestoro dece, Alison Goldfrap je odrasla u Altonu u Hempširu, gde je pohađala lokalnu školu u samostanu. Nakon što je pala na prijemnom ispitu u srednjoj školi, njen život je krenuo problematičnim putem, a do 13. godine upala je u pogrešnu ekipu. Iako priznaje da je „prilično divlja“, neka od njenih iskustava u to vreme – krađa automobila, “duvanje” lepka – preuveličavana su. „Sve u svemu,, to sam radila samo jednog leta“, nastavlja ona, trljajući ruku na kojoj se nalazi izgrebana „uradi sam“ tetovaža koju je sama sebi napravila tokom tog perioda. „Sigurno nisam redovno “duvala” lepak, ne bih bila ovde da je bilo tako.”
U 16. godini preselila se u London i živela u skvotu, pre nego što se nakratko preselila u Belgiju. Četiri godine kasnije otišla je u umetničku školu i počela da se bavi muzikom, a njen diplomski rad uključivao je „jodlovanje uz mužu krava“. Godine 1994. radila je sa duom Orbital pre nego što se pojavila na albumima Dreadzone i Tricky-ija. „Bilo je intenzivno“, kaže ona. „Osećala sam se kao da mogu sve da uradim posle toga.“ Do 1999. je stvarala muziku sa Gregorijem kao Goldfrapp. „Bila sam prilično stara – imala sam trideset i nešto kada sam potpisala za etiketu Mute“, kaže ona. „Osećala sam se kao da vreme ističe.“
Njena sklonost stvaranju inteligentne plesne muzike, brzo je privukla pažnju Madone. Štampa je nazvala Madonu “Oldfrap”, dok je kružio lažni citat, pripisan Alison, u kojem ona navodno odbacuje Madonu i kaže da „uvek kopira rad drugih ljudi“. „Zapravo se jako divim njoj“, kaže Goldfrap sada. „Upoznala sam je jednom i bila sam potpuno zapanjena. Prišla mi je da se rukuje sa mnom i sećam se da se cela soba vrtela. Nedavno je rekla nešto neverovatno u smislu: „Radikalno je samo to da ja još uvek radim.“ Tako je u pravu.“
Poput Madone, Alison je često morala da ima posla sa ljudima koji su podrivali njen kreativni doprinos ili postavljali starosna ograničenja na ponašanje pop zvezda. „Sećam se da mi je novinarka rekla: ’Upravo si napunila 40 godina, da li misliš da si prestara da nosiš te mini suknje?‘ Takve stvari.“ Postojao je i fokus na njenoj seksualnosti, a jedan novinar je 2010. direktno pitao da li je lezbejka. „Uvek sam pomalo dvosmislena u vezi sa tim“, kaže ona tiho. „Jednostavno se ne osećam kao da sam ovo ili ono. Mislim da se ljudi stalno menjaju tokom života. Ne osećam se kao da sam jedno ili drugo.“
Bonus video: Gvinet Paltrou – omražena kraljica Holivuda
