0
Najnoviji film rumunskog Kristijana Munđiua "RMN", prikazan u glavnom programu u Kanu, je niskibudžetna drama o multietničkoj zajednici u Transilvaniji koja se okreće protiv grupe imigranata iz Šri Lanke.
Kristijan Munđiu se vratio na takmičenje u Kanu sa ovom sumornom psihodramom o srednjoevropskoj ksenofobiji: rumunsko-bregzitovsko neprijateljstvo koje se nastanilo u mozgovima ljudi u multietničkoj regiji Transilvanije. To su ljudi koji ne mogu da odluče čiji rasni identitet među svojim komšijama im se najmanje sviđa, ili koliko da mrze EU iz koje još uvek dolazi tolika finansijska pomoć, ali čije su bogatije zemlje zaista vrlo rasističke prema njima. Uprkos svemu što je ponekad pomalo izmaštan i nedovoljno moćan, „RMN“ je intrigantan esej o nekoj vrsti krize u rasističkom načinu razmišljanja: kada i kako potisnuti svoju nesklonost jednoj vrsti ljudi da bi s njima ostvarili zajednički cilj protiv neke druge vrste, piše kritičar „Gardijana“.
Mesto radnje je selo u kojem Rumuni, etnički Mađari i starosedeoci Nemci žive zajedno mirno već 30 godina. Matijas (Marin Grigore) je momak sa sekirom koji je morao da napusti posao u nemačkoj klanici nakon što je napao rasističkog nadzornika koji ga je nazvao „lenjim Ciganinom“. Sada je ponovo u svom rodnom mestu i nezaposlen je, a Matiju je hladno primila supruga Ana (Macrina Bârlădeanu) jer je očigledno još uvek u vezi sa drugom ženom, prilično elegantnom Mađaricom Čilom (Judith State), koja svira violončelo i upravlja modernim pekarama visoke tehnologije uz pomoć bespovratnih sredstava EU.
Zavađeni ljudi u gradu se okupljaju kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo prema Šrilančanima koje je Čila unajmila – jer se niko od lokalnog stanovništva nije javio na oglase za posao. (Poput Matije, naravno, muškarci su više zainteresovani za veće plate koje će imati u Nemačkoj, među ljudima koji na njih gledaju sa visine.) U međuvremenu, Matijasov nemoćni otac je veoma bolestan i morao je na magnetnu rezonancu ( na rumunskom “nuklearna magnetna rezonanca” ili RMN).
Najviše uznemirujuće za Matiju – uz krizu koja ga je vratila – je to što je njegov mladi sin Rudi (Mark Blenyesi) zanemeo zbog nečeg užasnog čemu je svedočio u sumornoj okolnoj šumi. Ne može više ništa da priča. Šta je Rudi video? Divlju životinju? Jednog od ilegalnih imigranata, možda, za kojeg lokalni nasilnici tvrde da potkopava lokalne vrednosti? Ili je to bila neka vrsta užasnog predosećaja? Nije jasno. Ali Matija je počeo da svuda nosi svoju pušku, što mora da brine sve one koji su upoznati sa Čehovljevim pravilom o tome šta se dešava sa pištoljem koji se pojavljuje u prvom činu. A Matija razmišlja o očevim slikama skeniranog mozga, koje je preuzeo na svom telefonu: jeziva nova verzija lobanje ispod kože i bolest ispod lobanje.
Munđiuv stil pripovedanja je prigušeniji nego ikad, i ima zapanjujuću glavnu scenu u kojoj se saziva „seoski sastanak“ na kojem svačija rasistička paranoja može slobodno da se emituje; ovo je prikazano u jednom, kontinuiranom, neprekinutom statičnom kadru. „RMN“ je tmuran film i omamljujuć, čiji iznenadni nalet vizija iz snova na samom kraju pomalo zbunjuje. Ali ozbiljno se bavi disfunkcionalnošću i nesrećom u Evropi koja ostaje neprijavljena i nepriznata.
Bonus video: Blokada saobraćaja u centru Beograda zbog snimanja filma „Svjedok“