Da li ste ikada čuli za eksperiment Džošue Bela? Ovaj zanimljivi eksperiment napravio je novinar "Washington Posta" Džin Vajngarten, zajedno sa američkim violinistom Džošuom Belom.
Piše: Bojan T. Dragićević
Cilj eksperimenta bio je da se vidi koliko će ljudi prepoznati jednog od najpoznatijih violinista na svetu, dok svira kao ulični muzičar u metrou u Vašingtonu. Bel je svirao na violini vrednoj nekoliko miliona dolara, izvodeći dela vrhunskih kompozitora. Međutim, prošao je gotovo neopaženo.
Ovaj eksperiment pokazuje kako kontekst i prezentacija mogu drastično uticati na percepciju i vrednovanje. U koncertnim dvoranama ljudi su spremni da plate velike sume novca da bi ga slušali, dok su ga u metrou mnogi jednostavno ignorisali.
Slična priča dogodila se početkom avgusta u Srbiji.
Benjamin Santilanes-Čemin, vrhunski meksički muzičar ostao je gotovo nepoznat široj javnosti. Njegova prva destinacija bio je ni manje ni više festival trube u Guči.
Jedan od domaćina bio mu je bivši srpski fudbaler Zdenko Muf. Ovaj golgeter iz Smederevske Palanke je ostavio traga u Gvadalahari, Čeminovom rodnom gradu. Iako su obojica legende u Meksiku, u Srbiji su nepoznati. To im je omogućilo opuštenu posetu bez ometanja poštovalaca.
Čemin je došao u Srbiju zbog svoje strasti prema balkanskoj muzici. Takođe je tražio inspiraciju u romskim orkestrima. Neki su muzičari bili gostoprimljivi, dok su drugi bili nezainteresovani, kako kažu, zbog nedostatka vremena.
Ključni trenutak bio je razgovor sa Dejanom Petrovićem. Ovaj susret otvorio je mogućnosti za buduću saradnju. Petrović mu je poklonio trubu kao znak gostoprimstva.
Osim dva dana u Guči, Čemin je posetio etno kuću Jaćimović u Gojnoj Gori. Tamo je, zajedno s domaćicom Jelicom, pripremao tradicionalne srpske specijalitete. Na stolu su se našli nekoliko vrsta meda, rolat sa sremušom, beli mrs, kukuruzno brašno spremljeno na srpski način. Bogat doručak i domaći sokovi od šumskog voća…
U subotu u Guči svirao je anonimno na trgu, mostu, i na džem sesiji s nekoliko bendova u bekstejdžu glavne bine. Iako je nastupao inkognito, postao je u ovom trenutku najbolji promoter Guče u Latinskoj Americi. Njegova aktivnost na društvenim mrežama privukla je pažnju državnih medija u Meksiku, koji ga sada pozivaju na intervjue.
Pored Guče, Čemin je posetio Kraljevo i manastir Žiču. Takođe je svirao inkognito u Beogradu. U prestižnom restoranu “Buena Vida” izvodio je čuvene meksičke numere za odabrano društvo. Među prisutnima su bili ambasador Meksika u Srbiji – Karlos Feliks sa suprugom, Bilja Krstić, Miki Stanojević i prijatelji iz medija, kulture i sporta.
Njegova anonimna poseta Beogradu nije, međutim, prošla nezapaženo. Organizovano je snimanje dokumentarnog filma, koji je rezultat saradnje srpskih i meksičkih produkcija. Dokumentarac će biti prikazan na televiziji i međunarodnim festivalima.
Ova priča o Čeminu Santilanesu otkriva fascinantan fenomen:
– Čak i najtalentovaniji muzičari mogu ostati anonimni kada se nađu u sredinama koje nisu upoznate sa njihovim radom – kaže ovaj virtuoz iz Gvadalahare.
Čemin, koji je zvezda u Meksiku, u Srbiji je bio potpuni neznanac, slobodan da istražuje i stvara bez pritiska slave. Iako mnogi u Srbiji nisu znali ko je on, njegovo muzičko umeće brzo je osvojilo srca onih koji su ga slušali.
Bonus video: Guča
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare