Španski igrač flamenka i koreograf Izrael Galvan iz Sevilje obeležiće ovaj vikend u našoj prestonici gde će u okviru Beogradskog festivala igre nastupati dve večeri zaredom u dva beogradska pozorišta - Operi i teatru Madlenianum i Bitef teatru.
Večeras od 20 sati na programu je komad „Zlatno doba“ u Madlenianumu.
„Izrael Galvan kombinuje potpunu vladavinu svog medija sa fenomenalno plodnim rasponom neuobičajenih stilskih ideja. On vam ostavlja – namerno – utisak da je tradicionalni flamenko suviše mali za sve što je njemu potrebno da uradi u smislu ritma i drame“, ocenio je „Njujork tajms“.
U scenskom delu „Zlatno doba“ pored Galvana, nastupaju i pevačica Maria Marin i gitarista Alfredo Lagos.
– Komad „Zlatno doba“ utemeljen je na tradiciji flamenka koji sam učio kada sam bio dete od svojih roditelja koji su takođe bili igrači. Sadrži sve aspekte flamenka, te će publika uživati u pesmi, zvuku gitare i igri – najavio je Galvin na današnjoj konferenciji za medije.
Izrael Galvan de los Rejes je poznat po tome što je predložio sopstveni izražajni jezik, ne samo kao igrač, već i kao scenski stvaralac. Jezik, do sada nepoznat u flamenku, zasnovan na fragmentacijama, sublimacijama i gestovima. Dobitnik Nacionalne nagrade za igru 2005. godine od strane Ministarstva kulture Španije „za umeće da u umetnosti poput flamenka stvori novu kreaciju bez zaboravljanja pravih korena koji su je održali do danas i koji je čine univerzalnim žanrom“, takođe je zavredeo i druga vredna priznanja, poput njujorške Besi nagrade i španske Zlatne medalje za zasluge u lepim umetnostima.
Francusko Ministarstvo kulture ga je 2016. godine imenovalo za Oficira reda umetnosti i književnosti. Takođe je dobio šest Maks nagrada za scensku umetnost, kao i Nagrade kritike u Barseloni 2014. i 2018. godine.
Drugi komad koji će Galvin izvesti sutra u Bitef teatru nosi naziv „Solo“. U njemu nema muzičke pratnje. Umesto toga, Galvan, pažljivo osluškujući svoje telo, stvara zvučnu partituru koristeći ritmove sopstvenih stopala, škljocanja prstiju, pa čak i, u nekoliko prolaznih trenutaka, svog glasa…
– Ovaj komad je poput molitve. Pleše se bez muzike. Stvara se dualitet dok plešem na muziku koju stvaram igrajući. Flamenko koristi čitavo telo. Flamenko je slušanje svog tela i moj način življenja. Moj „Solo“ je neka vrsta mog ličnog, intimnog flamenka, odnosno koristi se tradicija kao osnovni alat, ali postoji konverzacija sa samim sobom. Slušam sebe, svoj ritam, muziku koju stvaram i razgovaram sa njom – rekao je Galvin koji se vratio iz Amerike gde je svoj komad „Solo“ predstavio u pozorištu slavnog rusko-američkog baletana, koreografa i glumca Mihaila Barišnjikova, u njegovom pozorištu na Menhetnu.
„Izrael Galvan ume da ponudi luksuz ironije. Njegovo telo nije flamenko: on postaje flamenko“, kritika je časopisa „Le Monde“.
Bonus video: U Madlenijanumu 19. Beogradski festival igre
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar