1
Devetnaest godina nakon smrti glumca, pisca i duhovitog pripovedača, Sotbi stavlja na aukciju njegovu umetničku kolekciju, scenarije i nagrade.
Oskarovac, pisac i reditelj Piter Justinov bio je renesansni čovek svog vremena; poznati po duhovitosti i poznavanju šest jezika koje je tečno govorio, i dva na kojima je mogao da se snađe, piše „Gardijan“.
Sada, prodaja njegovih umetničkih dela i ličnih stvari – uključujući scenarije s komentarima i nagrade – dovoljno govori o „kosmopolitskom i kultivisanom” ukusu čoveka čija je 64-godišnja karijera uključivala 80 filmova, desetine televizijskih nastupa, brojne knjige, romane, kratke priče i predstave i mnoštvo nagrada i priznanja.
Više od 19 godina nakon smrti Ustinova, 170 predmeta iz glumčeve eklektične kolekcije, čiji je vrhunac “La Liseuse”, impresionističko delo Pjera Ogista Renoara vredno više od milion funti, nalazi se na aukciji Sotbija u Parizu.
Justinovljev “Zlatni globus” za portret rimskog cara Nerona u filmu “Quo Vadis” iz 1951. godine – za koji je takođe dobio Oskara – crteži Pabla Pikasa i Tuluz-Lotreka, kao i filmski scenariji za “Spartak” u režiji Stenlija Kjubrika zajedno sa Justinovljevim komentarima I skicama takođe se prodaju.
Glumac, koji bi rekao da je začet u Lenjingradu, a rođen u Londonu, bio je iz umetničke ruske porodice koja je emigrirala u Veliku Britaniju nakon revolucije. Slike njegove majke Nadje Benoa, uključujući portrete Ustinova kao dečaka, i modeli garnitura koje je dizajnirao njegov praujak, ruski umetnik Aleksandar Benoa, koje su naručili Ballets Russes i Kraljevski balet u Kovent Gardenu, na aukciji su zajedno sa slikama švajcarsko-francuskog umetnika Feliksa Valotona.
U intervjuu pre aukcije iz svog doma u Kaliforniji, Pavla Ustinov, drugo od njegovo četvoro dece, čija je majka bila kanadska glumica Suzan Klutije, rekla je da ima pomešana osećanja prema predmetima iz detinjstva. Većina je prikupljena između 1963. i 1968. godine kada je porodica živela na periferiji Pariza.
Pavla se priseća dolaska slike “La Liseuse” u porodični francuski stan 1965. godine. Ona opisuje detinjstvo koje je bilo „blago rečeno haotično“. Deca su često bivala čupana iz korena da bi se preselila u drugu zemlju kako bi se uklopila u karijeru svog oca.
– Bio je veoma odsutan otac. Rekao bi: „Vidimo se sutra“ i onda nestao na šest meseci. Naravno, to ne shvatate na fotografijama na kojima izgledamo kao jedna velika srećna porodica. Moji roditelji su bili jednom u šetnji i posebno se sećam da su se vratili sa Renoarom jer mi je bio 11. rođendan. Bilo je beskrajnih diskusija gde da se stavi – i pomeran je svud po stanu – mada se ne sećam gde je završio – rekla je Pavla.
–Ali to je bio moj otac… on je sve radio potpuno spontano. Nije imao organizovan um. Njegov povratak kući sa Renoarom bio je za nas nešto normalno.
„Normalno“ detinjstvo uključivalo je posete nekih od najvećih zvezda tog doba. Jednom prilikom, Pavla je pobegla sa školskog skijanja i stopirala do Švajcarske, do kolibe Dejvida Nivena.
– Dejvid je nazvao upravnicu i rekao da sam izbezumljena. Pre nego što sam se vratila, dao mi je malo prugaste crvene paste za zube i rekao da treba da stavim malo na prst i držim je blizu očiju i izgledalo bi kao da sam plakala. Vežbali smo ovo nekoliko puta zajedno. Bio je divan čovek.
Drugi put su Ričard Barton i Elizabet Tejlor posetili pariski dom Justinova.
– Vratili smo se nakon tri meseca provedenih u Turskoj, a moj brat Igor i ja smo nekada bili naterani da se oblačimo u turske kostime – sa šiljastim cipelama, širokim pantalonama i golim stomacima – i da igramo kada bi gosti dolazili. Bilo je krajnje sramotno.
– Jednog dana je Elizabet Tejlor bila tamo, sedela na kauču u preuskoj haljini. Dok smo igrali trbušni ples, ona nas je veoma nezadovoljno pogledala kao da smo smetnja. Ričard Barton je izgledao stvarno jadno, bilo mi ga je žao. Dok su Piter i Elizabet razgovarali, Ričard je otišao u gostinjski toalet u foajeu i povraćao. Nisam znala da li je bolestan ili pijan, ali sam stajala pozadi sa kutijom Kleeneksa i davala mu maramice – dodaje Pavla.
Justinov – popularno zapamćen po svom portretu poznatog detektiva Herkula Poaroa autorke Agate Kristi – umro je u Švajcarskoj 2004. godine u 82. godini bez priznatog testamenta. Od tada, njegovo imanje, koje je nasledila njegova treća supruga, Helene du Lau d’Allemans, bilo je u centru duge i ogorčene porodične bitke. Veliki deo bogatstva je potrošeno na sudske sporove.
Pjer Moc, potpredsednik Sotbija u Francuskoj, rekao je da kolekcija odražava Justinovljevu „kosmopolitsku i prefinjenu“ ličnost.
– Poticao je iz neobične porodice umetnika i imao je odličan ukus. Bio je dobar kolekcionar, ali nije bilo dileme: to je bilo pitanje strasti. Kupovao je srcem – rekao je Moc.
Pavla je dodala: -Ova kolekcija, koju je napravio sa našom majkom je sakupljena definitivno s ljubavlju. Nije kalkulisano niti sastavljeno uz bilo kakvo razmatranje novca. Išli bi u potragu za blagom, nešto videli i kupili. Sentimentalno govoreći, kolekcija predstavlja ceo njegov uspešan život.
– Mi deca, nismo mnogo razmišljali o tome; to je bio život koji smo imali i on je za nas bio normalan. Ali viđenje svih tih predmeta na aukciji vratilo je uspomene – zaključuje ćerka.
Bonus video: Gvinet Paltrou – omražena kraljica Holivuda
