0
Taj dugovečni kaldrmaš, sa Via Veneta i obližnjih rimskih ulica, nije štedeo sebe, još manje druge: zujao je toliko da njegovu karijeru prati moto: „Bog sve vidi kao i Barilari“.
Jednom se potukao sa telohraniteljima Frenka Sinatre, ali ga je od težih posledica spasao Domeniko Modunjo, poznati italijanski pevač. Franko Nero ga je napao otvorenom šakom. Od Pitera O’Tula nije bilo spasa. Zatekao ga je pijanog na ulici sa jednom od „kraljica vriska“ u hororima, britanskom glumicom Barbarom Stil. Od O’Tula je zaradio četiri šava na uhu, a Lorens od Arabije tužbu, jer je pretukao maloletnika.
„Otac ga je tužio. Advokat mi je ponudio milion da povučem tužbu, ali otac nije odustao. Uzeo je novac i dao mi samo hiljadu lira, sa kojima sam nekako skrpio dve nedelje odmora u Taormini“, objasnio je Rino Barilari, poznatiji po nadimku „kralj paparaca”. Dobio ga je od višestrukog oskarovca Federika Felinija. Rino je u Večni grad stigao iz Kalabrije, tražeći poput mnogih posao. Fotografisao je turiste kod fontane Di Trevi. Imao je tek 14 godina.
Sladak život
U Felinijevom „Slatkom životu“, Paparaco je ime fotografa poznatih. To je zapravo premijerno filmsko izdanje profesije koja i danas traje: fotograf, progonitelj poznatih, slavnih ličnosti, glumaca i glumica, krunisanih i nekrunisanih glava. Felinija sama reč paparaco i vitalnost te profesije „podseća na insekta koji zuji, lebdi, zaleće se“, verovatno kvarenjem reči „papatačo“, koja označava napornog komarca. Vremenom šire krila poput muva zunzara.
Rino Barilani, taj dugovečni kaldrmaš sa Via Veneta i obližnjih rimskih ulica, nije štedeo sebe, još manje druge: zujao je toliko da je njegovu karijeru prati moto: „Bog sve vidi kao i Barilari“. Jednom je uhvatio Marčela Mastrojanija in flagranti sa glumicom Zeudi Arajom i napravio nekoliko fotografija.
„Marčelo je primetio i poručio: ’Ili ti ili ja!’ Arhivirao sam snimke. Uvek je bio ljubazan prema meni. Da sam (pro)dao tu fotografiju, značilo bi da odustajem od 50 njegovih fotografija koje sam prodavao za samo godinu dana. Drugi put sam ga uhvatio kako piški na ulici, kao što se desilo i Helmutu Bergeru. Objavio sam Bergerove fotografije, zažmurio sam na Marčela“, objasnio je ova dva ustupka Rino.
Junsko veče na Via Venetu
Međutim, nezaustavljivog Rina matirala je u jednom potezu gotovo nepoznata jugoslovenska glumica Sonja Romanov. Bio je 6. jun 1965. godine. Via Veneto, minsko polje za svet poznatih. Bilo je veče kada je „naše gore list“ potegla „hladno oružje“ na „kralja paparaca“. U njegovom objektivu našao se Sonjin prijatelj, bar pola veka mlađi od kontea, za koga se Sonja tek udala, kako bi put njene filmske karijere bio prohodniji. Te junske večeri Sonja je na poznatoj rimskoj ulici odigrala možda i rolu karijere. Nije ustuknula već napala neprikosnovenog Rina.
Legendarni kaiš fotografija napravile su Rinove kolege na kojima se vidi kako kontesa poput banderiljera zabada ne koplja, već kornet sa sladoledom posred lica šokiranog Rina. Bio je zatečen, dok je Sonja nastavila s tretmanom razmazujući sladoled po licu foto-nastrljivca. Rino svojim poslednjim izjavama potvrđuje da mu je to najbolniji uzvraćeni udarac u karijeri – još od žene, pa je tako Sonja postala i Engleskinja.
„Uhvatio sam englesku glumicu Sonju Romanov, koja se udala za starca da bi ostala u Italiji, u trenutku dok je šetala s drugim muškarcem. Ona mi je sručila pun kornet sladoleda u lice. Bio sam toliko ljut da nisam znao šta ću od sebe. Ali, moja karijera je tada krenula. Iskreno, sladoled je mnogi bolji od udarca u j…“, setio se nedavno Rino, premda neke od tih ikoničnih fotografija ukazuju na to da su i ona te junske večeri „stradala“. Iako su tada bile prvorazredni skandal, do tih fotografija je danas jako teško doći.
Upravo te 1965. godine Sonja Romanov igra u italijansko-francuskoj komediji „Danas, sutra, prekosutra“ pored Marčela Mastrojanija, Uga Tonjacija, Virne Lizi i Ketrin Spak. Nedugo zatim u istom timu sa Mastrojanijem, Tonjacijem, Spakovom u komediji Marka Fererija („Break–up“). U francuskoj komediji „Kako sam naučio da volim žene“, Sonja igra s Anitom Ekberg, Elsom Martineli, Rominom Pauer i Mišel Mersije. Te 1966. u istom filmu s poznatom jugoslovenskom glumicom Bebom Lončar („Izdaja u Stoklholmu“), ali pod drugim umetničkim imenom: Sara Ros, što se vidi i na posteru filma. U italijansko-nemačkom vesternu „Svako za sebe“ igra pored Klausa Kinskog.
Nije samo Sonja Romanov menjala ime i prezime. Italijanskog glumca Ivana Rasimova ne pamte kao Đerasimovića. I njegova sestra Rada u italijanskom filmu ostaje upamćena kao Rada (Đe)Rasimov(ić). Igrala je Mariju pored Klinta Istvuda i to u filmu Serđa Leonea „Dobar, rđav, ružan“, koji pamtimo i po muzici, kralja filmske muzike Enia Morikonea. Otac Rade i Ivana Đerasimovića rođen je u selu Ravni pored Užica, a deca u Trstu. Bio je učitelj, zatim i upravnik Srpske škole u Trstu. Oženio se Tršćankom Verom, koja se školovala u Beogradu i bila učenica Bete Vukanović.
Rimljanka „svetska, a naša“
Šira ovdašnja javnost italijansku filmsku produkcija mahom gleda kroz karijere Bebe Lončar, Marije Bakse, dok ima i onih, poput Diane Bećirević, koje, tvrde, prosto nisu stigle da snimaju filmove od udvarača. Uporno se, međutim, zaboravlja ime Rimljanke, „svetske, a naše“ Milene Vukotić. Teško da je bilo kojoj glumici ili glumcu sa prostora nekadašnje Jugoslavije Bunjuel recimo, poverio ulogu ne u jednom već u tri filma: „Diskretni šarm buržoazije“, „Fantom slobode“, „Taj mračni predmet želje“. Mileni Vukotić jeste, igrala je i kod Felinija („Julijini duhovi“), Bertolučija („Ljubav i bes“), Skole („Terasa“), Tarkovskog („Nostalgija“)…
Ćerka Jovana Vukotića, književnika, pisca pozorišnih komada, diplomate i Marte Negri, poznate italijanske pijanistkinje i kompozitorke igrala je i pored Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona u „Ukroćenoj goropadi“ Franka Zefirelija.
Jedina Bondova devojka s eks-YU prostora, sudeći po navodima medija, stigla je iz Niša. Reč je o Nađi Poderegin, koja je stigavši u London skratila prva četri slova prezimena pa je (p)ostala Nađa Regin. Igrala je u dva filma o Džejmsu Bondu: „Iz Rusije s ljubavlju“ uz manju ulogu u „Goldfingeru“. Gledaoci je pamte i iz poznatih i gledanih TV serija „Svetac” i „Osvetnici“.
Druga Bondova devojka stigla je iz Mostara. Igrala je u filmu „Špijun koji me je voleo“. Pre toga diplomirala je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1968. u klasi profesora Mate Miloševića. Već naredne godine debi Bisera Vukotić, sa samo 25 godina, u Holivudu u filmu Sidnija Polaka „Čuvari zamka“. Potpisuje ugovor sa „Kolumbija pikčersom“, pakuje kofere i odlazi u Njujork gde pohađala časove glume na Li Strasberg pozorišnom filmskom institutu. Početkom 70-ih seli se u Italiju, gde osniva produkcijsku kuću „Cinemondial“. „Prva spokojna noć“ njen je prvi italijanski film. Italija je suviša mala da bi apsorbovala još jednu Vukotićevu, pa tako Bisera Vukotić u Italiji postaje Olga Bisera.
Bonus video: De Nirova životna priča – Kako je postao omiljeni filmski mafijaš
