"Nisam se prodala i ponosna sam zbog toga": Sve o filmu o tragičnoj heroini Dadi Vujasinović koja je i danas simbol pobune ali i vere

„Nisam se prodala i ponosna sam zbog toga“, reči su Radislave Dade Vujasinović (1964-1994), novinarke lista „Duga“ koja je izveštavala sa ratišta i otvoreno pisala o našoj političkoj sceni, a život izgubila pod nerazjašnjenim okolnostima. I poslednja 24 sata života novinarke u središtu su filma “Dada: prkosni svedok”, koji će uskoro početi da se snima. Scenario je nastao po ideji rediteljke Elizabete Betinski, a napisao ga je Vuk Bošković.

- Nisam znala ništa o Dadi Vujasinović i kada mi je Elizabeta ispričala, privukla me je, jer mi je odmah delovala kao važna priča. Rado sam prihvatila da snimamo film o njoj, jer sam umorna od negativnih prikaza Srba u filmskoj industriji, a koliko god tragična bila njena sudbina, glavna junakinja je istinska heroina - kaže za „Novu“ producentkinja filma „Dada: prkosni svedok“ Gabrijela Tana.

Smrt Radislave Dada Vujasinović i dalje je misterija iako je od tada prošlo tri decenije. Još nije utvrđeno da li je u pitanju bilo ubistvo, samoubistvo ili nesrećni slučaj.

- Njeni tekstovi su za mene bili važni još dok sam bila klinka i učestvovala u antiratnim protestima ranih devedesetih na ulicama Beograda. Kada sam se sa njima ponovo susrela pre više od godinu dana, shvatila sam da živimo u trenutku kada je tema slobode medija aktuelna širom sveta i da Dadina priča nosi važan doprinos tom diskursu. Naša namera jeste da upoznamo, podsetimo i opomenemo da se ne zaboravi lik i delo Dade koja je bila neobično hrabra, požrtvovana i jedinstvena novinarka naše savremene istorije - priča nam rediteljka Elizabeta Betinski, spisateljica, rediteljka i producentkinja, koja već tri decenije živi u Los Anđelesu.

Dadin život u prvom planu

Izvršni producent Vladimir Dekić dodaje da je namera da se bave okolnostima, uzrocima i odnosima koji su doveli do te, ali i mnogih drugih tragedija.

- I to ne samo kod nas. Zanimalo nas je kakav se to splet uslovnosti desi da bi se ućutkala stručna i profesionalna javnost, zataškale činjenice i sakrila istina. Mi želimo da se podsetimo kakva je Dada bila, kako privatno tako i profesionalno. Želimo da neke nove generacije, koje je ne pamte, potaknemo na istraživanje i saznanje, da se susretnu s tim njenim rečima, člancima i istinama na kojima je insistirala. Film, nadam se i naš, može da pomogne u tome da se takva tragedija više ne desi ili da bar opomene na to da ne sme da se zaboravi, zataška i preko nje pređe. Ovo je podjednako važna tema za novinarsku branšu, učesnike javnog života, ali i za publiku, jer ako mi dignemo ruke od saznanja istine, onda nema nade - ukazuje Dekić.

Ovo ostvarenje je, dodaje, inspirisano stvarnim dešavanjima i ličnostima, ali je prvenstveno igrani film u kojem će umetnički biti obrađene istinite informacije koje su im bile dostupne.

- U prvom planu je život Dade Vujasinović i pozicija u kojoj se našla početkom tog aprila. Želimo da napravimo film o osobi koja i danas inspiriše mnogo ljudi i funkcioniše kao jedan od simbola tih devedesetih. Simbola pobune, žrtve i vere u nešto uprkos užasima kojima smo kao društvo bili preplavljeni - objašnjava Dekić, a Betinski dodaje:

- Ovaj film ne pripada samo jednom žanru, što je meni posebno zanimljivo sa umetničke strane.

Scenarista Vuk Bošković smatra da kroz priču o poslednjem danu života Dade Vujasinović, ovaj film govori o vremenu čiji nas tragovi i dalje prate, kao duhovi.

- Mislim da su devedesete jako potentna tema za koju polako dolazi vreme da je ispitaju generacije umetnika rođene tokom te dekade, ili nakon što se završila. Da, postoje dramska dela o devedesetim koja su nastala tokom tih godina, ali vreme je da se ponovo promisli, istraži i proživi sve to. Poenta dramske umetnosti je katarza, pročišćenje emocija kojih se plašimo, a očigledno je da smo zbog tih godina i dalje “nosioci” emotivnih užasa. Ovaj film, ako ima cilj, to je da provetri sve ono što i dalje držimo u sebi, i o Dadi i o nama samima - priča Bošković.

Na pitanje šta je sve stalo u ta poslednja 24 časa Dadinog života, odgovara:

- Mnogo toga, a opet premalo. Taj dan je trebalo da bude normalan kao i svaki drugi, samo što je, u tom periodu, „normalan dan” bilo kojeg novinara uključivao i mogućnost da se nađete u najluđim i najopasnijim mogućim situacijama. Naravno, scenario se ne pretvara da publika ne zna ništa o tom danu, postoji određena tenzija i „sat koji otkucava“, ali naspram toga, nalazi se volja naše glavne junakinje da postigne ono što želi, što smatra da je ispravno. Ono zbog čega živi.

Holivudska zvezda u epizodnoj ulozi

Korišćena je istorijska građa u stvaranju scenarija ali bilo bi pogrešno, kako kaže, da su ostali samo na tome.

- To je tema za dokumentarni film. Ovaj projekat za cilj ima da ispita i dublja pitanja o kojima je pisala u svojim tekstovima i pričala u intervjuima koje je davala. Postoji nešto strašno i na čudan način, jako lepo, u bavljenju karakterima koji znaju da su u opasnosti, ali nastavljaju da guraju dalje. Svi bismo voleli da zamišljamo sebe kao hrabre borce protiv nepravde. Ali, dubinski, najveći deo nas zna bi pobegao na kraj sveta samo da se spasi. To ne znači da smo kukavice, nego da smo ljudi. Želimo da se borimo, ali telo nam govori da treba da bežimo. E, jako je uzbudljivo baviti se nekim ko ne pobegne i ostane da se bori uprkos verovatnim posledicama. Mislim da je to razlog što svi i dalje znaju ko je Dada. Nije samo stvar toga što je bila žrtva - svakako jeste, već i toga što je mogla da ode daleko odavde, a birala je da to ne radi. Svi bismo voleli da smo takvi - priča Vuk Bošković.

Glumačka podela ostvarenja “Dada: prkosni svedok” je, kako kaže Vladimir Dekić, vrlo mala. Naslovna uloga je poverena Hani Selimović, a glavnu mušku rolu tumači Marko Grabež.

- Iz perspektive tima koji stoji iza ovog filma, faktografski detaljni nisu u pravom planu. Neki karakteri su kompozitni, neki inspirisani stvarnim ljudima, neki nisu. Marko igra veoma veliku ulogu koja dubinski utiče na tok Dadinog poslednjeg dana. Mogu da vam najavim da će se u epizodnoj ulozi pojaviti i jedna holivudska zvezda. Siguran sam da će, s obzirom na talenat, posvećenost ideji i projektu ostaviti snažan utisak na gledaoce - otkrio je Dekić.

Snimanje je planirano da se radi iz dva dela, prvi u junu i drugi na jesen, tokom septembra i oktobra, a partneri su iz Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, napominje Vladimir Dekić i pojašnjava:

- Za takav pristup postoje organizaciono-produkcioni razlozi, ali umetnički su nam bitniji. Ne bih sve da otkrivam, ali svima će biti jasno zašto smo se odlučili za takav princip snimanja - s pauzom.

Za tri decenije dve knjige i jedna predstava

Tokom 30 godina od smrti Dade Vujasinović, o njoj su objavljene dve knjige i urađena je jedna pozorišna predstava.

Pod naslovom „Svedočenja iz obeščašćene zemlje“ (knjiga objavljena u Torontu, prim.aut.), Dadina sestra Aleksandra je uradila kompilaciju njenih tekstova, objavljenih u časopisu „Duga“ u periodu od 1991. do 1994. godine. Drugi deo čine pisma koja su stizala od sestre na njenu adresu u Kanadi, kao i ona koja je Dada slala najboljoj prijateljici i kumi Sanji Vojvodić Vujanić, koja takođe živi u inostranstvu. Potom je pisac Vladimir Tasić, dobitnik NIN-ove nagrade, objavio roman “Stakleni zid” u čijoj je osnovi priča o ubistvu novinarke Dade Vujasinović. Pre deset godina, pozorišna i plesna umetnica Sanja Krsmanović Tasić uradila je predstavu o Dadinom životu “O S(a)vesti”.

Bonus video: Francuska glumica o filmu "Čuvari formule": Bilo je izazovno, ali i izuzetno