0
Madona je pomalo sujetna zbog starenja, a i ja sam, to je prirodno, kaže svestrana umetnica i nekadašnja članica slavnih Sonic Youth, koja se sprema da objavi novi solo album i da napuni 70 godina.
Kim Gordon – vizuelna umetnica, muzičarka, ikona stila i bivša pevačica/tekstopisac/basistkinja u američkom alternativnom rok gigantu Sonic Youth – ima novu omiljenu dosetku. Ove godine napunila je 70 godina, i ako to već nije dovoljno čudno kako za nju tako i za njene fanove, ona na to još više podseća.
„Volim da kažem da sam rođena u 20. veku“, objavljuje ona, na svoj sramežljivi način. „Zvuči još starije”, kaže Kim Gordon za “Sandej tajms”.
Često je opisivana kao „uzdržana“, ali to je više prirodna rezervisanost. Njen način razgovora je promišljen, i kada kratko odgovori na pitanje, okrene lice potpuno sa strane.
Dvanaest godina nakon raspada benda Sonic Youth i njenog braka s Turstonom Murom (par je formirao kultni njujorški bend 1981. godine, razišli su se kada je otkrila putem poruka, da je imao dugotrajnu aferu), Gordon ostaje enigma. Svestrana umetnica, sada je jedna polovina eksperimentalnog dua Body/Head zajedno s gitaristom Bilom Nejsom. Izlagala je savremene radove i slike u poznatim međunarodnim galerijama, i objavila bestseler memoare „Girl in a Band “ (2015), kao i knjigu/likovni dnevnik „No Icon“ (2020).
Ove godine objavljuje svoj drugi solo album „The Collective“, uronjen u poplavu avangardnog industrijskog zvuka, s njenim tajanstvenim tekstovima. Njen cilj je prikaže haos i užas današnjeg sveta.
„Pretpostavljam da je album za ljude koji možda ne mogu da se povežu s Tejlor Svift“, kaže Kim.
Okleva i smeška se. „Prodaja marihuane raste. Ali, kao što kažem, rođena sam u 20. veku. I ponosna sam na to. Pre nego što su knjige ponovo počele da budu zabranjivane. I pre nego što su masovne pucnjave postale svakodnevna pojava.“
Sonic Youth su uvek bili simbol sarkastičnih autsajdera, čija je nepopustljiva buka pokrenula grandž pokret devedesetih. 1991. su Nirvanu poveli na turneju kao predgrupu, nisu imali ogromne hitove, a 1994. su izveli pesmu “Superstar” od The Carpenters, misterioznu verziju u kojoj je Mur pevao dok je Gordon svirala bas, smirujući, u glamuroznoj haljini. Rodom iz Los Anđelesa, diplomirala na umetničkom fakultetu, dete je kontrakulture šezdesetih i sedamdesetih godina.
Kim je takođe bila simbol feminizma sedamdesetih i osamdesetih, starija kul sestra sa koledža koju je Korntni Lav zamolila da producira prvi album Hole-a iz 1991. godine “Pretty on the Inside”. Kada je Sonic Youth potpisao za veliku izdavačku kuću “Geffen”, Kim Gordon je odmah napisala “Swimsuit Issue”, o izvršnom direktoru “Geffena” koji je tužen od strane sekretarice zbog seksualnog uznemiravanja. „1990. godine“, ukazuje Gordon danas, 27 godina pre pojave #MeToo pokreta.
Njihov video za pesmu “Kool Thing” iz 1990. godine, s druge strane, pokazao je kako njene kičaste promene kostima definišu retro izgled tog vremena. Sjajne bele čizme do kolena, srebrna majica, crni brushalter, veštački krzneni ogrtač i šorts sa leopardovim šarama. Pokrenula je brend odeće uličnog stila “X-Girl” 1994. godine, i kupovala u radnji Patriše Fild u Njujorku, čuvene stilistkinje za seriju “Seks i grad”.
Kim je prirodno postala deo njujorške kul ekipe. Njena ljubav prema stilu počela je s njenom mamom, šnajderkom koja je odrasla u siromaštvu tokom Velike depresije, koja je ili pravila odeću za svoju porodicu ili ju je kupovala u “second hand” radnjama.
„Mislim da sam zbog toga postala zainteresovana za sve to“, razmišlja Kim Gordon. „Takođe sam vizuelna osoba. Vaše telo je vaše platno, stvarate atmosferu, kontekst. Odeća te može pretvoriti u bilo šta.“
Prošlo je osam godina od knjige „Girl in a Band“, čija su prva poglavlja neustrašivo otkrivala unutrašnji život povređene žene, sa živopisnom pozadinom poslednjeg koncerta Sonic Youth-a. Kada su se razveli Kim i Turston, globalno alternativno-rok selo bilo je zapanjeno: ovo nije trebalo da se desi “najkul” paru na svetu. Kao da se kul ekipa ne upušta u loše stvari. Da li su ljudi previše romantizovano doživljavali njihov odnos?
„Ljudi sigurno žele nešto u šta mogu da veruju“, slaže se Gordon. „A vi ste samo … ljudi. Ali ako ne možete da poznajete nekoga nakon što živite s njim 30 godina, kako potpuni neznanci mogu da znaju?“
Danas je bivši par u civilizovanim odnosima, a Mur živi u Londonu, dugogodišnji je suprug, kako Gordon kaže „druge žene“. U oktobru je objavio svoje memoare “Sonic Life”, forenzički detaljnu muzičku istoriju gde jedva pominje svoju bivšu suprugu ili razlog njihovog razlaza. Kako se ona oseća zbog toga? „Dobro“, iskreno odgovara. „Turston je već pisao o tome kako je bio zaljubljen u rokenrol kao tinejdžer, pa sam srećna što je sve izbacio iz sebe.“
U retkom pominjanju njihovog razlaza, on piše: „Okolnosti su intenzivno lične, i nikada ne bih kapitalizovao na njima javno, ovde ili bilo gde drugde.“ Zar to nije nešto upereno protiv nje?
„Oh, naravno. Sada sam srećna kao njegov publicista“, podsmehuje se, pogleda prema strani, pa počinje ponovo. „Kada sam pisala svoju knjigu, želela sam nešto konstruktivno da izvučem iz situacije. Već je bilo javno. Veruj mi, moglo je biti puno eksplicitnije. Bilo je zapravo prilično blago”, smeje se rezignirano.
Sa 70 godina Gordon ostaje jednako stilizovana kao i ranije, iako odbija status ikone stila. „Nikada nisam to mislila za sebe“, insistira. „Ljudi u časopisu ‘The Face’, Kejt Mos, Kloe Savinji, oni su ikone stila.“ Kako doživljava proces starenja? „Zastrašujuće je. Sada moram da budem odlučnija u vezi sa tim šta želim da radim. Ali trudim se da to prihvatim.“
Nikada se nije podvrgavala estetskim korekcijama, za razliku, recimo, od svoje povremene poznanice Madone. „Pomalo je sujetna zbog starenja, a i ja sam, to je prirodno“, razmišlja. „Ali ako odrastete pod reflektorima kao što je ona, izvođenje postaje vaš identitet. Ona može da radi šta god želi, ona je Madona! Šteta što mi se više ne dopada njena muzika, to je sve.“
Ovog leta Kim je organizovala rasprodaju svoje stare odeće na parkingu u Los Anđelesu, prikupivši 15.000 dolara za lokalnu organizaciju za podršku ženama žrtvama nasilja u porodici. Za svoje putovanje u Njujork ove nedelje pokušala je da pronađe omiljeni stari mantil, „i onda sam shvatila…“ Prodala ga je. Iskustvo joj je bilo oslobađajuće. „Racionalizacija“, opisuje to. „Možda je to rezultat okretanja ka 70-im.“
Da li joj ikada predstavlja teret što je neprestano smatraju da je „kul“? „Videla sam Igija Popa kako gostuje u nekoj emisiji i priča o tome kako je bio čudak kad je odrastao. Mogla sam se da se poistovetim s tim! Ne osećam se kul. Ponekad to osećam ako sam na sceni i dobro se zabavljam, ali uglavnom pomislim za sebe ‘ne, nisam kul’.“
Bonus video: Džimi Hendriks – Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
