"Nisam heroj, nikada nisam bio i neću biti": Suze i ovacije za tragičnu priču nenadmašnog Supermena

Ostvarenje, koji su režirali Ian Bonot i Piter Etegu, donosi pred publiku intimnu kolekciju kućnih video snimaka i novih intervjua sa njegovo troje dece i glumcima koji su ga poznavali. Riv, koji je umro 2004. u 52. godini, pripoveda u filmu kao narator, zahvaljujući audio knjigama svojih memoara koje je snimio, piše Gardijan.

Priča počinje za Novu 1994. godinu, a to je bilo vreme na koje se glumac osvrnuo kao period kada su njegov lični i profesionalni život bili „savršeno izbalansirani“, ali onda se u trenu sve promenilo. Naime, Riv je bio toliko alergičan na konje da je morao da guta antihistaminike da bi snimio scene jahanja u filmu “Ana Karenjina“ (1984). No, onda jahanje postaje važan deo njegovog života. U maju 1995. zbačen je sa konja tokom takmičenja i u 42. godini život mu je visio o koncu.

Tokom boravka u bolnici borio se sa mračnim mislima i halucinacijama koje su poljuljale njegovo mentalno stanje. Bio je nepokretan od vrata nadole, a u porodici je došlo do svađa jer je njegova majka mislila da ga treba isključiti s aparata. Prve smislene reči koje je izgovorio nakon buđenja iz kome uputio je supruzi Dejni:

- Možda bi trebalo da me pustimo, a ona odgovorila: - Ti još uvek ti, volim te.

Film se prati priču od Rivove najranije karijere do momenta kada je ostao nepokretan. Početkom sedamdesetih bio je okrenut pozorištu, gde se osećao kao kod kuće jer mu je detinjstvo obeležio razvod roditelja kada mu je bilo samo tri godine. Njegov kolega Džef Denijels seća se da je sa njim radio na sceni u predstavi u kojoj je glumio i Vilijam Hart kad je raspisana audicija za Supermena.

- On ga je upozorio da ne ide, rekao mu je: "Prodaćeš se" - prisetio se Denijels.

Kristofer Riv je tada imao 24 godine, bio je mršavi klinac čija je kosa bila nalakirana sprejom za cipele. Na audiciji je pobedio konkurenciju i dobio ulogu. Njegova deca se sećaju urbanog mita u porodici da je njegov otac otvorio šampanjac jer je mislio da mu je sin izabran da glumi u drami „Čovek i nadčovek” Džordža Bernarda Šoa . Kada je shvatio da je pogrešio, nije odobravao što će igratiu "Supermenu".

- Bilo mi je teško da dišem kada je on bio u blizini - rekao je o svom ocu Riv.

On se prisetio koliko se radovao da glumi pored Džina Hekmana i Marlona Branda ali se razočarao kada je video da je Brando bio nezainteresovan za ulogu.

- Uzeo je dva miliona dolara i pobegao, a za mog oca je sve bilo drugačije, Supermen je morao da bude umetnost - otkrila je njegova ćerka.

Film je bio veliki hit, ali Riv se nije radovao nastavcima, čak je četvrti deo nazvao „katastrofom od početka do kraja“. Počeo je da se povlači u odaje pozorišta i da snima manje komercijalne filmove.

- Nisam heroj, nikada nisam bio, nikada neću biti - rekao je tada.

Njegova veza sa britanskom manekenkom Gej Ekston, sa kojom ima dvoje dece, bila je pod velikom pažnjom javnosti, a posebno su kritikovani što se nisu venčali. Posao je uzeo danak, Ekston je “u stvari bila samohrana majka“ i njihova veza je doživela krah.

Riv je ubrzo upoznao glumicu i pevačicu Dejnu Morosini sa kojom se venčao 1992. i iste godine su dobili sina. Film se posebno dotiče toga koliko je njegov život bio težak nakon nesreće, što je uticalo na celokupno zdravlje - od creva, bešike, kože do govora.

- Bio je toliko prestravljen da je svakog trenutka mogao da umre - prisetila se njegova prijateljica Glen Klouz.

https://www.youtube.com/watch?v=9oqpZZQDKnc

Iz izolacije ga je pokrenula podrška poznatih ličnosti - Roberta de Nira, Ketrin Hepbern, Pola Makartnija... Smisao života pronašao je u aktivizmu, u misiji da javno govori koliko je u Americi težak život za ljude sa invaliditetom i o toj temi je držao simpozijume.

- Amerika ne dozvoljava svojim građanima sa posebnim potrebama da se sami brinu o sebi - rekao je u emotivnom govoru na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji 1996. godine.

Film detaljno opisuje tenzije koje su nastale jer, iako je postao najpoznatije lice ovog pokreta, njegova želja da pomogne daljem istraživanju leka, sa kontroverznom reklamom koja je koristila vizuelne efekte da bi ga prikazala kako hoda, dovela do negativne reakcije.

Njegovo troje dece igraju ključnu ulogu u dokumentarcu i opisuju kako se očev pristup roditeljstvu promenio nakon nesreće.

- Morao sam da slomim vrat da bih naučio neke od ovih stvari - kaže Riv u dokumentarcu.

Godine 2004. dobio je infekciju koja se proširila i ubrzo je preminuo. Naredne godine od raka pluća je umrla njegova supruga.

Dotiče se film i prijateljstva sa Robinom Vilijamsom. Bili su cimeri, zajedno su diplomirali, i krenuli ruku pod ruku u svet filmske iindustrije sa željom da dođu do A liste u Holivudu. Vilijams je bio jedan od Rivovih najbližih i najlojalnijih prijatelja i nakon nesreće.

- Uvek sam mislila da ako bi Kris bio tu, onda bi i Robin bio živ - rekla je Klouz.

Film se završava nadom, proslavljajući zaostavštinu fondacije koja nosi Rivovo i ime njegove supruge, sa troje dece koja su nastavila da je vode.

Na kraju filma se čuje o čemu je razmišljao kada bi ga neko pitao šta je heroj, a njegov odgovor se menjao u odnosu na period pre i posle nesreće:

- Heroj je ona osoba koja pronalazi snagu da istraje i izdrži uprkos ogromnim preprekama.

Bonus video: Francuska glumica o filmu "Čuvari formule": Bilo je izazovno, ali i izuzetno