5
Nagrada za najbolji roman - “Beogradski pobednik”, ustanovljena je prošle godine i dodeljuje se jednom godišnje za delo koje predstavlja najvrednije dostignuće u oblasti književnosti, a osnovana je od strane Biblioteke grada Beograda, uz podršku Grada Beograda. Ove godine će biti dodeljena prvi put, a iznos nagrade je identičan kao kod NIN-ove - 10.000 evra.
Žiri „Beogradskog pobednika“ proglašava laulerata 28. januara, samo četiri dana nakon proglašenja NIN-ovog dobitnika. U javnosti se već uveliko priča da je je nagrada uspostavljena kao kontra NIN-ovoj nagradi jer su pravila, novčani iznos i vremensko poklapanje maltene identični.
Član žirija NIN-a, pesnik Marjan Čakarević, izjavio je u vestima NewsMax Adria da je dobro da ima što više književnih nagrada, ali da nije dobro što je nagrada pravljena po apsolutno istom modelu kao NIN-ova nagrada.
“Kada se pogleda širi izbor kod nagrade “Beogradski pobednik” i kod nas, manje-više je to isti korpus knjiga. Mi nismo Amerika da možemo da biramo od 500 romana, zna se dobro ko kako piše. Ovo je prosto lična borba za očuvanje pozicija koje određeni ljudi imaju u književnoj javnosti, ljudi koji su bojkotovali NIN-ovu nagradu, i oni to hoće da održe i manje-više se sve na to svodi”, kaže Čakarević.
Predsednik žirija NIN-ove nagrade, novinar Teofil Pančić, još je u novembru prilikom ustanovljenja nagrade „Beogradski pobednik“ u svojoj kolumni u „Vremenu“ napisao da je u pitanju tipična podmetačina iz retorti naprednjačke Srbije.
„Osnuješ medij koji nije medij nego samo imitira neki određeni stvarni medij, ili nevladinu organizaciju koja je zapravo vladina, ili novinarsko udruženje koje nije novinarsko i nije udruženje etc. Hit-tvit, jednom rečju u dve reči. A onda ga lako naseliš onima koji će izigravati „pluralizam“ unutar gazdinog kaveza, kao u tom Pinkovom cirkusu: neko će biti „Čeda“, a neko „Šešelj“, uostalom, avatara i jednog i drugog ima dovoljno na onoj već malko zaboravljenoj listi antininovskih bojkotaša. Koji će, ili oni njima bliski i srodni, po svoj prilici biti dominantni među budućim laureatima i prvim pratiljama, ne zato što je neko „naredio“ da baš tako bude, nego zato što je stvari tako fabrički podesio da je to najlogičnije. A tu je i kontrolni mehanizam: saopštavanje odluke nedelju dana nakon izvorne NIN-ove, za svaki slučaj, da ne bi došlo do (obostrano?) neprijatnih preplitanja… ”, napisao je Pančić.
Žiri nagrade „Beogradski pobednik“ je u sastavu dr Predrag Petrović, dr Slađana Ilić, dr Petar Pijanović, dr Nataša Anđelković i dr Vesna Trijić.
Predsednik žirija Predrag Petrović, profesor srpske književnosti na Filološkom fakultetu, kaže za Nova.rs da je nagrada nastala kao izraz izvesnog nezadovoljstva kulturne književne scene nekim drugim nagradama.
– Možda je prvenstveno nastala kao nezadovoljstvo zbog potrebe da se o književnosti sudi i razgovara prvenstveno u kontekstu politike i ideoligije. Ova nagrada prvenstveno želi da afirmiše one izvorne, estetske i umetničke vrednosti. Ona ne želi da polemiše, i da bude usmerena protiv druge nagrade, ali svakako želi da afirmiše na našoj sceni jednu vrstu argumentovanog dijaloga koji bi se vodio o književnim vrednostima.
Petrović takođe dodaje da su razmatrane one knjige koje su stigle, i da nije dobro što izdavačke kuće Arhipelag i Partizanska knjiga nisu poslale romane za nagradu „Beogradski pobednik“.
– To je njihov izbor. Ali ja mislim da nije dobro da bilo koji autor ili izdavač bojkotuje ovu ili onu nagradu. Ja mislim da su knjige otvorene za sve i da svako ima pravo da o knjizi razložno i argumentovano sudi. Svako zatvaranje u klanove ili lobije nije dobro i nadam se da će to biti prevaziđeno – zaključuje Petrović.
Članica žirija nagrade „Beogradski pobednik“ i književna kritičarka Slađana Ilić, kaže za Nova.rs da su pravila za književne nagrade veoma slična i da ova nagrada nema nikakve veze sa NIN-om.
– Sastav žirija nije sličan ni na jedan način, govorim pre svega o obrazovanju. Ljudi koji sede u našem žiriju imaju odgovarajuće diplome državnih fakulteta i univerziteta, zar mislite da to nije prednost? Ovo pričam ako već govorimo o sličnosti nagrada. Probajte samo da izbrojite knjige iz oblasti proučavanja srpske književnosti ljudi koji sede u žiriju nagrade „Beogradski pobednik“ u odnosu na koji god žiri hoćete. Što se mene lično tiče meni ne bi smetalo da ima više takvih nagrada jer to povećava mogućnost da dobri romani budu vidljiviji i čitaniji, a i da pisci dobiju neki dinar – smatra Ilić.
U najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“ su sledeći pisci i romani:
Slobodan Vladušić, „Omama“ (Laguna), Milica Vučković, „Smrtni ishod atletskih povreda“ (Booka), Aleksandar Gatalica, „Dvadeset peti sat“ (Službeni glasnik), Drago Kekanović, „Privrženost“ (SKD Prosvjeta), Milena Marković, „Deca“ (Lom) i Oto Horvat, „Noćna projekcija“ (Akademska knjiga).
Bonus video: Dimitrije Vasiljević – prvi i jedini doktor džez klavira
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
