U knjižari "Geca Kon" u Beogradu danas je predstavljeno drugo, dopunjeno izdanje knjige "Knez Pavle Karađorđević - Jedna zakasnela biografija" Nila Balfura i Sali Makej (Službeni glasnik, 2021). Nil Balfur, bivši suprug kneginje Jelisavete i zet kneza Pavla, odlučio je da svoja saznanja o kneževoj neobičnoj sudbini istraži i objavi pre svega kako bi svom i Jelisavetinom sinu a Pavlovom unuku, Nikolasu Balfuru, ispričao istinu o njegovom dedi.
Knjiga je prvo objavljena u Velikoj Britaniji 1980. (Paul of Yugoslavia: Britain’s Maligned Friend), na srpski je prevedena 1990. a marta 2021. „Službeni glasnik“ je objavio novo izdanje dopunjeno tajnim dokumentima britanske obaveštajne službe.
Drugo izdanje knjige objavljeno je i povodom obeležavanja 80 godina od puča 27. marta 1941. u kojem je knez Pavle, kao regent-namesnik umesto maloletnog kralja Petra II (sina ubijenog Aleksandra Karađorđevića), svrgnut zbog potpisivanja Trojnog pakta sa nacističkom Nemačkom, Italijom i Japanom dva dana ranije, proglašen za narodnog izdajnika i sa porodicom proteran iz zemlјe.
Tokom Drugog svetskog rata britanske snage su ga držale u zatočeništvu u svojoj koloniji u Keniji, sve do 1943. kada je prebačen u Johanesburg. Situacija se dodatno popravila za kneza Pavla, kneginju Olgu i njihovo troje dece kada su u posetu ovom gradu 1947. došli britanski kralj Džordž VI i kraljica Elizabeta. Karađorđevići su primljeni u audijenciju, dobili su nove pasoše i vize i prešli u Ženevu, godinu dana kasnije.
Veći deo posleratnih godina knez Pavle je u Parizu, gde je i preminuo 1976.
Nil Balfur (76), britanski bankar, trgovac i političar, dugogodišnji poslanik u Evropskom parlamentu, bio je u braku sa Jelisavetom od 1969. do 1978. godine.
Sina Nikolasa, koji je takođe prisustvovao današnjoj promociji knjige, dobili su 1970.
– Kneza Pavla sam upoznao kada smo se Jelisaveta i ja venčali. Bilo je to najtužnije ljudsko biće koje sam ikada upoznao. To se videlo na njegovim crtama lica, u načinu na koji je držao ruke, u očima… duboko je patio – izjavio je Nil Balfur.
Prema njegovom mišljenju, uzrok te patnje bio je „najveći konflikt sa kojim jedno ljudsko biće može da se suoči: između dužnosti prema svojoj zemlji i ljubavi prema drugoj“.
Knez Pavle je bio veliki anglofil ili, kako je to Balfur rekao, „veći Britanac od Britanca“. Obožavao je sve što je britansko: običaje, istoriju, kulturu, narod. Dobio je najviše odlikovanje od engleskog kralja – Orden podvezice.
Međutim, njegova omiljena Engleska ga je duboko razočarala.
– On je, kao regent, godinama dolazio u London da upozori da se sprema rat, da će čudovište zvano Hitler da pregazi Evropu i Balkan, čak je predvideo da će da krene i na Rusiju. Ali, u Londonu su ga olako shvatali, kao da je to što priča koješta, da je paničar; slično su se odnosili i prema Čerčilu tih tridesetih godina 20. veka… – ističe Nil Balfur.
Budući da je uzalud, godinu za godinom, tražio pomoć od Velike Britanije u vidu oružja, aviona i brodova, i nije dobio ništa sem podsmeha, knez Pavle je odlučio da potpiše Trojni pakt sa Nemačkom ne bi li po svaku cenu izbegao ulazak u rat.
– On je morao da spase svoju zemlju i u najboljem mogućem stanju je preda mladom kralju Petru. To je bila njegova dužnost, a ta dužnost ga je nagnala na sve dalje odluke, što je dovelo do toga da Britanci, koje je najviše voleo, uspešno organizuju državni udar, prevrat koji ga je skinuo s vlasti – napominje Balfur.
Bio je to, prema njegovom mišljenju, jedan od najsramnijih trenutaka britanske istorije.
– Knez Pavle je, za mene, renesansni princ u svakom smislu: visoko obrazovan, veoma senzibilan, čovek koji veruje u kulturu, u civilizaciju, a totalno nespreman da bude regent zemlje koja će postati igračka između dva monstruma: jednog u Italiji, drugog u Nemačkoj.
Preklinjao je Britaniju za pomoć i nije dobio ništa. A onda, kada je Britancima odgovaralo da gurnu Jugoslaviju u rat, da suštinski traže državno samoubistvo, on ih je odbio.
Knez Pavle je razumeo razoge zašto Britanci žele da prisile Jugoslaviju u rat.
– Ali, ono što ga je najdublje povredilo jeste način na koji su se, potom, Britanci odnosili prema njemu u Africi, gde je godinama faktički bio njihovog zatvorenik – navodi Nil Balfur.
Od tog zatvora u Keniji spasao ga je feldmaršal Smats, prijatelj porodice kneginje Olge, koji je pomogao da se knez rehabilituje prvi put u svom životu i pređe u Južnoafričku Republiku.
Za drugu rehabilitaciju bili su zaslužni kralj Džordž VI i njegova supruga Elizabeta (po kojoj je Jelisaveta Karađorđević i dobila ime). Oni su se postarali da Pavla i Olgu od tada u Londonu uvek dočekuju sa najvišim počastima.
– Treća rehabiltacija desila se mnogo godina nakon Pavlove smrti, u potpunosti zahvajujući Jelisaveti – istakao je Balfur.
Nakon Jelisavetinih višegodišnjih napora Viši sud u Beogradu je decembra 2011. doneo odluku o rehabilitaciji kneza Pavla i suspendovao odluku Državne komisije iz 1945. kojom je on bio proglašen za raznog zločinca a imovina mu konfiskovana.
Njegovi i posmrtni ostaci kneginje Olge i njihovog sina Nikole oktobra 2012. su preneti u porodičnu grobnicu Karađorđevića na Oplencu.
Kako je Nil Balfur dalje naveo, knjigu je napisao jer nije mogao da ubedi dvojicu uglednih istoričara da oni to urade.
– Bila bi to bolja i veća knjiga, ali odbili su jer tu nije bilo zarade.
Onda sam se ja prihvatio zadatka. Jelisaveta mi je omogućila pristup porodičnim dnevnicima, preko Kolumbijskog univerziteta u SAD, kojem je knez zaveštao svoju zvaničnu arhivu, došli smo do njegovih beležaka sa sednica kraljevskog namesništva.
To je bilo naročito komplikovano za dešifrovanje, jer je on beleške pisao levom rukom, na francuskom ali ćirilicom, unazad, kao odraz u ogledalu. Moja rođaka i koautorka knjige Sali Makej ih je devet meseci tumačila – otkrio je Nil Balfur.
Drugo izdanje dopunjeno je tajnim dokumentima britanske obaveštajne službe. Kada je urednik izdanja, Petar Arbutina, odlučio da uključi taj materijal, Balfur se zabrinuo.
– Kada otkrijete neki nov materijal, ne znate da li će on potvrditi ili pobiti ono što ste napisali 30 godina ranije. U ovom slučaju desila se predivna stvar: svaki dokument koji je pridodat novom izdanju potvrđuje sve što smo ranije rekli u knjizi. Meni to znači sve na svetu – priznao je Balfur.
I za ovaj „detektivski“ rad zasluge su pripali kneginji Jelisaveti. Zanimljivo je da ta nova, „šokantna“ i do sada nepoznata otkrića, kako nam je objasnila, i dalje nisu dostupna britanskoj javnosti.
– Upoznala sam direktora britanske agencije koji mi je rekao, „Ja znam zašto vi to tražite i hoću da vam pomognem. Sa njima možete da radite šta hoćete“ – kaže Jelisaveta Karađorđević za Nova.rs
Ta dokumenta objašnjavaju „šta su Englezi uradili, kome su platili i koliko“ što otkriva jedno sasvim novo gledište o nama, našoj prošlosti i našoj politici.
Iako ni sama do tada nije znala za podatke iz dokumentacije, nisu je lično mnogo iznenadila jer su samo potvrdila utisak koji je stekla o svom ocu čitajući prvo izdanje knjige.
Da, ponavlja, oca je zaista upoznala tek čitajući knjigu svoga bivšeg supruga.
– Pavle je bio jako senzibilan čovek i strašno je patio. Toliko je sve to tužno za njega bilo da nije hteo da podeli sa nama svoje misli, ništa… Nikada nije pričao o prošlosti, bio je zatvoren. I za mene je bilo teško. Kao dete htela sam da pričam sa njim, ali videla sam da nije mogao da komunicira – priča nam Jelisaveta.
Seća ga se kao osobu koja je mnogo volela književnost i koja je po ceo dan čitala, uglavnom o istoriji, na nemačkom, ruskom, francuskom…
– Sada ga bolje razumem – priznaje.
– On je imao jako tužno detinjstvo. Otac je stalno bio negde u ratu, odrastao je sa majkom, i bio je vrlo usamljen; tako je bio navikao – kaže Jelisaveta.
Ona je, međutim, morala da otkrije istinu i odlučila je da pobegne, „da tražim sebe i novi život i identitet i interesovanja. Verovatno je to bilo dobro za mene“.
Ova knjiga je mnogo pomogla i njoj samoj da sazna o njemu i o nama, o prošlosti i o politici, onome što se ovde dogodilo pre i za vreme Drugog svetskog rata. Pomogla joj je i u zaokruživanju sopstvenog identiteta i pomirenju sa istorijom i nepravdom nanetom njenoj porodici.
– Žao mi je što sada ne mogu da pričam sa njim. Nikada ne bi verovao da živim ovde u Srbiji. Govorio mi je, „Nema potrebe da učiš srpski jer nikada nećeš ići nazad. To nam je zabranjeno, zauvek“. Meni to nije bilo fer. „Ja sam tamo rođena“, govorila sam, „imam pravo tamo da idem, to je moja zemlja“. Ali on me je odvraćao, „Ne, ne idi, uči nešto drugo“. Kada sam došla prvi put ovde, plakala sam. U hotelu nisam mogla ni kafu da poručim, nisam znala ni reč srpskog. Još uvek je dosta ograničen ali je bolji od tada – ocenjuje Jelisaveta, skromno.
Knjiga pred nama govori mnogo više od tragedije jedne ličnosti i porodice, ocenio je urednik izdanja Petar Arbutina.
– Govori o jednom širokom dijapazonu i kompleksnosti evropske i svetske politike između dva rata, o velikim iskušenjima, onima koji su se njima oduprli ali i onima koji su druge gurnuli da se odupru tim izazovima, o čemu svedoče i dokumenti na kraju knjige.
U utorak 15. juna, od 18 časova, kneginja Jelisaveta i Nil Balfur družiće se sa čitaocima u knjižari Službenog glasnika u Novom Sadu, ul. Jevrejska 2.
Knez Pavle i ova knjiga su najbolji dokaz one Napoleonove izjave da je istorija sled događaja oko kojih smo se mi, napokon, dogovorili. Mislim da se mi oko toga još uvek nismo dogovorili, ali ova knjiga osvetljava jedan period i ljude koje smo, možda, nezasluženo podizali na pijedestal političke vrednosti i ljude koje smo, zbog nekakve lične nesklonosti, spuštali sa tog pijedestala – zaključio je Arbutina.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar