7
Moramo se kao narod osloboditi ratnog programa koji svi nosimo sa sobom na ovom područuju. To je onaj patern koji prenosimo generacijama, da možemo da dobijemo samo ako podnesemo ogromnu žrtvu, a još jedan naš problem koji vučemo i dan-danas je podela na četnike i partizane ili bilo koje drugo deljenje na ove ili one, kaže glumac.
Priliku da razgovaramo sa Nikolom Rakočevićem imali smo na ovogodišnjem 15. Kustendorfu gde je bio jedan od gostiju. Rakočević je za Nova.rs podelio svoje iskustvo iz rada na filmu „Mrak“ Dušana Milića, istakavši zbog čega mu je bilo važno da bude deo ovog projekta, ali je govorio i o svom novom ostvarenju, još jednoj važnoj i angažovanoj temi – „Heroji Halijarda“.
Prema Rakočevićevom mišljenju, sloboda je nešto što je u nama, ne voli da se meša u politiku, ali takođe smatra i da je moralna obaveza da se kroz filmove govori o problemima kako bi doprli do što više ljudi, a onda da se dođe i do nekog boljitka.
– Prvi put sam na Kustendorfu. Dopada mi se ceo koncept festivala jer mislim da je jako važno da postoji nešto ovako u Srbiji. To je i poenta festivala generalno – da svi ljudi budu na jednom mestu, da se druže i razmenjuju mišljenja i stavove sa kolegama iz raznih delova sveta. Divno je što ti ovakva filmska oaza pruža priliku da budeš u društvu nekih velikana poput Džima Džarmuša, Paola Sorentina i drugih i da studenti mogu da osete da su kolege sa njima i da razumeju kako su i oni prolazili kroz iste stvari i probleme – kaže na početku i podseća na reči Emira Kusturice sa otvaranja festivala „da ovakva mesta podsećaju da moramo čuvati slobodu“.
– Sloboda je nešto što je u nama i mislim da mi odlučujemo da li smo slobodni ili nismo. Živimo u vremenu kada su umetnici primorani da se bave politikom. Naravno, svako ko se bavi javnim poslom na neki način ima određenu dužnost da skrene pažnju na određene stvari. To je moralna obaveza jer pogotovo film ima moć da ukaže na probleme, ali lično, nemam potrebu da govorim o politici i trudim se da ne budem deo toga. Ratovi se vode zbog novca i želje za ekonomskom nadmoći, ali ja se u taj biznis ne razumem, znam samo da je kultura ta koja uvek ispašta i nikada nije izuzeta – smatra Rakočević.
Govoreći o filmu „Mrak“ Dušana Milića čija se priča odigrava u vreme Martovskog pogroma na KIM nakon Uskrsa 2004. godine, a gde tumači ulogu sveštenika Dositeja, ističe da je jako važno za našu naciju da se ovakvi projekti rade što više.
– To su teme s kojima se nismo suočili na najbolji način i o njima znam jako malo. Mislim da je način i perspektiva iz koje Dušan posmatra ovu priču zaista poštena. Kad god se bavimo ratnim temama, mi se posipamo pepelom i priznajemo zločine – što je u redu i treba, to je normalno, ali nekako imam utisak da je Milić našao pravi ugao iz kojeg može da se posmatra ova priča. Poenta je da nosimo genetsko nasleđe koje nam je duboko utkano u dušu i da se stvari nisu desile preko noći. Bes i agresija su se godinama gradili i nosili u krvi i genima. Onda se desi rat i to se još više razbukti i nastavi da se prenosi na našu decu koja moraju s tim da se nose – kaže glumac.
Ono što je velika vrednost ovog filma, smatra, je to što devojčica uspeva da preseče genetsku nit mržnje i ratovanja i da je se oslobodi.
– Moramo se kao narod osloboditi tog programa koji imamo i koji svi nosimo sa sobom na ovom područuju. To su programi rata. To je onaj patern koji prenosimo generacijama, da možemo jedino da dobijemo samo ako podnesemo ogromnu žrtvu. Taj program nosimo dugo, a bio je neophodan jer smo i mi uvek bili kao neka tampon zona – ako krene rat, mi smo veliki junaci. Epska poezija je između ostalog i nastala jer smo uvek morali da se „bustujemo“ i busamo u grudi da bismo mogli da idemo dalje i da radimo ono što od nas traže – kaže Rakočević.
Ovoga mesesa očekuje ga nastavak rada na filmu „Heroji Halijarda“ što je još jedna važna tema o kojoj bi valjalo govoriti.
– To je još jedan naš problem koji vučemo i dan-danas – podela na četnike i partizane. Ljudi su sve gledali crno i belo i raslojavali se na jedne ili druge, čitave porodice su se raspadale zbog toga. Mi i dalje imamo potrebu da se delimo i raslojavamo i uvek ćemo naći za to razlog. Ne znam koliko to može da se promeni na kolektivnom nivou, potrebna je većina da bi se energija pomerila na drugu stranu, ali zato moramo krenuti od individue i svako od nas mora sa sobom to da razreši i prihvati onog drugog. Trebalo bi da se oslobodimo toga, jer sva mržnja i potreba za deljenjem i etiketiranjem drugih, čuči skrivena i potrebno je samo malo da izađe napolje i da se ponovo razbukti – ističe Rakočević.
Bonus video: Rakočević – „Mrak“ je najbolji film reditelja Dušana Milića