5
Bojkotu i sankcijama protiv svega što je rusko od pre neki dan pridružile su se i vodeće svetske aukcijske kuće Kristi, Sotbi i Bonams.
Ove tri kuće otkazale su za jun planirane aukcije ruske umetnosti, preneli su svetski mediji.
Sve tri aukcijske kuće tradicionalno u junu i novembru organizuju „Rusku nedelju umetnosti“, čija je kruna aukcija najznačajnijih dela ruske umetnosti, od Faberžeovih predmeta, preko dela Ilje Rjepina, do onih Kazimira Maljeviča i Natalije Gončarove.
„Apsolutno podržavamo sankcije nametnute protiv Rusije„, obrazložili su iz Sotbija svoju odluku, dok su u kući Kristi istakli kako je odlučujući faktor za otkazivanje aukcije „ratna neizvesnost“. U Bonamsu nisu čak ni obrazložili odluku da otkažu junsku aukciju.
Samo u prošloj godini Sotbi i Kristi su od aukcija ruske umetnosti prihodovali gotovo 50 miliona dolara. Uprkos velikoj sumi novca, stručnjaci ocenjuju da ove kuće neće mnogo biti finansijski oštećene zbog najnovijeg poteza. Ali, sasvim je drugačija priča sa kolekcionarima.
– Teško je vreme došlo za Ruse, ali i za sve one kolekcionare koji kupuju rusku umetnost. Niko u ovom trenutku ne želi da bude „uhvaćen“ kako kupuje bilo šta što dolazi iz Rusije – izjavila je za agenciju Rojters Barbara Gugenhajm iz kolekcionarsko-konsultantske kuće „Gugenhajm, Ašer“.
Sličan stav ima i njujorški advokat Tomas Danzinger, specijalizovan za umetnička dela, koji klijente savetuje da se paze „transakcija s Rusima“:
– Svojim klijentima kolekcionarima, koji su nameravali da dela iz zbirki pozajme ruskim muzejima, savetovao sam da to skinu “s dnevnog reda” – kazao je advokat za Rojters, preciziravši da je klijentima objasnio kako bi vredne umetnine mogle da ostanu „zarobljene u Rusiji“:
– Kako se sankcije protiv Rusije samo gomilaju smatramo da je rizično da vredna dela naših klijenata odu na put u jednom pravcu za Moskvu i da ih tamo svojim vlasništvom proglasi ruska vlada.
Nije zgoreg podsetiti da se mnogi ruski kolekcionari i oligarsi, poput Viktora Vekselberga i Romana Abramoviča od početka rata u Ukrajini drže potpuno po strani. No, ima i onih koji su još uvek voljni da dela iz svojih zbirki pozajmljuju za izložbe, ali uz jedan uslov – potpunu anonimnost.
I dok su najveće aukcijske kompanije zabranile rusku umetnost, ni za kakve restrikcije ne mari kuća „Hermitage Art Sales“ iz Monaka koja je za 27. mart zakazala licitaciju „Istočnoevropske umetnosti“, kojom dominiraju memorabilije koje su pripadale ruskim carevima i sovjetskim vođama, freske, ali i slike znamenitih ruskih likovnih stvaralaca.
Na udaru je jedna od najstarijih aukcijskih kuća – londonski Filips, osnovan pre 226 godina, koja je od 2008. u vlasništvu ruskih bogataša Leonida Fridlenda i Leonida Strunina.
Izvršni direktor konkurentskog Bonamsa Metju Girling pozvao je na bojkot Filipsa, uprkos tome što su njegovi čelnici izrazili podršku ukrajinskom narodu. Takođe na nedavnoj licitaciji održanoj u Londonu niko nije bojkotovao Filips, koji je deo prihoda ostvarenog na javnom nadmetanju od 7.69 miliona dolara donirao Ukrajinskom crvenom krstu.
Među najvećim žrtvama potpunog prekida veza zapadnih zemalja s Rusijom, zbog rata u Ukrajini, su umetnici. Na „meti“ je sve što nosi predznak rusko, ne samo umetnici koji su sada u naponu snage, već i oni koji su onoliko zadužili svetsku kulturu, a odavno nisu sa nama, od Dostojevskog preko Čehova, do Čajkovskog.
Na to se pre nekoliko dana osvrnuo i ruski vođa Putin ocenivši da Zapad „progoni Ruse i zabranjuje rusku muziku, kulturu, književnost“.
Bonus video: Harkov u plamenu
