0
Postoje vrednosti u koje kada bih prestao da verujem, ne znam kako bih nastavio dalje da živim. A jedna od njih je prijateljstvo, istakao je reditelj Nikita Milivojević na jučerašnjoj konferenciji za medije povodom beogradske premijere predstave "Zelena čoja Montenegra" po romanu Mome Kapora u saradnji sa Zukom Džumhurom, koja je zakazana 9. novembra u Beogradskom dramskom pozorištu.
Reč je o koprodukciji ovog teatra sa Gradskog pozorišta u Podgorici i Festivala Grad Budva teatar.
Ovaj roman je, kako je zapisao Stevan Koprivica, posveta drugovanju pisca, karikaturiste i boema Zuka Džumhura i Mome Kapora, a glavna tema je istorijska, pomalo bizarna storija o prijateljstvu ratnih neprijatelja, crnogorskog kralja, tada knjaza, Nikole Petrovića i turskog visokog oficira, Osman-paše zvanog Sarhoš (pijani).
Komad je premijerno izveden 10. avgusta u manastiru Stanjevići koji pripada Mitropoliji crnogorsko-primorskoj SPC.
– Bio sam u Atini kada sam dobio poziv da radim i odmah mi je u glavi bio ovaj naslov koji je bio veliki hit devedesetih godina. I ostalo mi je u stomaku dobro osećanje vezano za roman. Ponovo sam ga pročitao za jednu noć. Najvažnije za reditelja je da li odmah imate slike u glavi kako bi to izgledalo na sceni. Učinilo mi se da može da se uradi zanimljiva predstava jer roman je kao u dahu napisan. Ima rečenica u knjizi koja glasi: „Verovali smo da smo naišli na najbolju priču na svetu“. I stvarno, kada čitate, to je toliko neodoljiva, neverovatna priča i često se pitate da li je ovo sve moguće. I pošto je na granici mogućeg, taj prostor gde se stvarno i nestvarno prožimaju je idealno polje mašte za uzbudljivu pozorišnu predstavu. Uvek sam voleo priče u kojima se mešaju fikcija i stvarnost – rekao je Nikita Milivojević.
U pozorišnom kontekstu, nastavio je reditelj, to je mešanje vremena i prostora:
– Krenete iz prošlost sa Vučjeg dola i odjednom ste usvojili stvarnost u Crnoj Gori, pa se vratite u 19. vek i odete u budućnost. Pa paralelna priča o prijateljstvu knjaza Nikole i Osman-paše toliko je uzbudljiv, tako da sa, rado prihvatio da to režiram. Sreo sam divne glumce, a i jedno novo pozorište kao BDP u kojem nisam radio 30 godina. U dobrom sam društvu definitivno.
Predstava „Zelena čoja Montenera“ sada se igra prvi put u pozorištu, kako kaže Milivojević, njena suština je emocija tako da će sigurno i u ovom prostoru zaživeti.
– Momo Kapor je sigurno moj omiljeni pisac, to sam već pominjao u intervjuima, a to je zato što me nikada nije umorio dok sam ga čitao. Žao mi je što ga nisam upoznao, ali sam kroz njegova dela mogao da skapiram koliko je bio veličanstven tip – ispričao je Andrija Kuzmanović, koji tumači Osman-pašu, i dodao:
– Zvao me Sergej Trifunović i rekao mi: „Znaš da sam ja trebalo da igram Osman-pašu“. Ja mu kažem: „Nemoguće kada ga ja igram“. On je mislio na film.
Kuzmanović je naglasio da je reditelj Milivojević napravio neki poseban svet i da do sada nije učestvovao u nekoj sličnoj predstavi.
– Iz mog ugla jako je retro, to je ono pozorište zbog koga se i bavim ovim poslom. A u nekim trenucima ne odskačemo od modernog teatra. Drago mi je što sam imao prilike da radim sa kolegama iz Crne Gore i mnogo toga sam od njih naučio. U manastiru smo imali četiri igranja i doživeli stajaće ovacije. Neka sinergija se desila i jedva čekam ovu premijeru.
Osvrnuo i na svoju ulogu za koju su mu mnogi rekli da je najsloženija do sada.
– Opustio sam se da nađem atmosferu u sebi, nisam brzao kao što mi se to pre događalo, povukao sam ručnu i dozvolio da me Osman-paša nađe i da ga ja nađem u sebi, uz fenomenalnu ekipu i reditelja koji vam veruje. On voli život, prijatelje i i čovek je od reči, koji se pomirio sa svim ovozemaljskim stvarima. Sve vreme se kocka sa životom, ne plaši se, ne preza ni od čega, nije ga briga šta će mu se desiti. Kjučna tačka kod njega je to pomirenje sa smrću, životom – dodao je glumac.
Nikita Milivojević je na kraju istakao da je, ma koliko da su teške okolnosti, veruje da su moguća prijateljstva kao u ovom romanu.
– Ona su proizvod svog vremena. Čojstva i junaštva, postojala je jedna etičnost tog doba. Ono što drži ovu priču i daje joj snagu upravo su ta dva čoveka koji su fakat jedan drugom neprijatelji, ali duboko u srcu su veliki prijatelji, oni su kao odraz u ogledalu. To daje ovoj priči vanvremensku dimenziju.
U predstavi „Zelena čoja Montenegra“ osim Andrije Kuzmanovića u ulozi Osman-paše Sarhoša igraju i Miloš Pejović (knnjaz Nikola Petrović), Dejan Đonović (Skender), Emir Ćatović /Božidar Zuber (Narator, Vojvoda Vukašin) Simo Trebješanin (Serdar Filip), Jelena Simić (Mejdžori Evans), Maja Stojanović (Kneginja Milena), Branimir Brstina (Hansen), Ivan Tomić je zamenio Marka Živća(Varočelo, Tahir-beg), Milorad Damjanović (Tomel), Ivan Zablaćanski (Sergejev) i Stefan Radonjić (Belimarković).
Reditelj Nikita Milivojević potpisuje adaptaciju teksta i scenografiju, a u autorskom timu su kostimograf Jelena Stokuća, kompozitor Aleksandar Srebrić, Amalija Benet je radila scenski pokret A za dizajn svetla Srđan Jovanović.
Predstava „Zelena čoja Montenegra“ gostuje na Festivalu „Bez prevoda“ u Užicu 7. novembra.
Bonus video:
Predstava Te noći sam je video u JDP-u
