0
Nijedna knjiga pesnikinje Luiz Glik, nagrađene Nobelovom nagradom za književnost za 2020. godinu, nije objavljena u prevodu na srpski jezik.
Ako bi hteli da odmah pogledaju na našem jeziku neko od dela za koje je američka pesnikinja dobila Nobelovu nagradu, čitaoci imaju tri mogućnosti: da nabave „8 savremenih američkih pesnika“, u izdanju Zadužbine Petra Kočića iz 2008. godine, da pretresaju odeljenja periodike u biblioteci u potrazi za njenim pesmama ili da se okrenu blogovima zaljubljenika u poeziju koji su prevodili njene stihove.
U bilingvalnoj knjizi „8 savremenih pesnika“, u izboru i prevodu Petra Pende, Luiz Glik zastupljena je sa pesmama „Udavljena djeca“, „Parabola leta“ i „Oktobar“.
Luiz Glik autorka je više zbirki poezije i dve knjige eseja. Nagrađena je i Pulicerovom nagradom za poeziju 1993. godine za zbirku „Divlji iris“, kao i praktično svim drugim važnijim pesničkim nagradama u Americi. Pored ove zbirke, izdvajaju se i „Kuća u močvari“ (1975), „Silazeća figura“ (1980), „Ahilejeva pobeda“ (1985), „Ararat“ (1990), „Averno“ (2006), „Seoski život“ (2009), „Pesme 1962-2012“ i „Verna i vrla noć“ (2012).
Nobelova nagrada pripala joj je, kako je danas obrazloženo u Švedskoj kraljevskoj akademiji u Stokholmu, za njen „nepogrešivi pesnički glas koji britkom lepotom čini pojedinačno postojanje univerzalnim“. Nobelov komitet izdvojio je pesmu „Visibaba“ iz zbirke „Divlji iris“.
***
Visibaba
Znaš li šta sam bila, kako sam živela? Znaš
šta je očaj; onda
zima treba da za tebe ima značaja.
Nisam očekivala da opstati,
zemlja me pritiska. Nisam očekivala
da se opet probudim, da osetim
u vlažnoj rupi svoje telo
spremno da ponovo odgovori, setivši se
nakon toliko vremena kako da se opet otvori
u hladnom svetlu
najranijeg proleća —
uplašena, da, ali opet među vama
plač da rizik radost
na sirovom vetru novog sveta.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
