0
"Razumno mi se gadi" kaže u nekom trenutku jedna od tri glavne junakinje ovog kanadskog filma koji je fenomenalan reprezent "festivalskog filma" kakvog treba da izbegavate- pretenciozan, isprazan, dosadan, predugačak i umišljen da se bavi nečim "za našu ili sveopštu korist".
SLOBODNA ZONA: “Nezaboravno leto” (Un ete comme ca) (2022, r. Denis Cote)
“Nezaboravno leto” , o tri žene koje imaju problem sa seksualnom adikcijom i, uglavnom ga, rešavaju tako što imaju seks sa multiplim (muškim) partnerima odjednom, bio bi veoma zanimljiv dokumentarac. Ženska vizura seksa, naročito zavisnosti od njega, je i dalje tabu ili, barem, stvar o kojoj se malo i retko priča, dok bi dokumentarni pristup omogućio daleko više autentičnosti, detalja, možda i humora- svih onih lepih filmskih stvari koje Coteovo ostvarenje nema ni za lek. Možžžda zato što ga je radio muškarac. Ali, podjednako strepim da bi rezultat bio poguban da je za kormilom bila i žena.
Ovako, dobili smo film koji koristi potpuno neubedljiv i izveštačen model nekakve 26-odnevne letnje kamp terapije (ili eksperimentalnog istraživanja) da nam razmota problem tj sudbine tri žene koje potom tobož zabrinuto pokušava da rasvetli, a zapravo eksploatatorski bali razmišljajući kako li je sirotom gledaocu dok, recimo, jedna od njih opisuje kako joj je bilo sa petnaest radnika na gradilištu u mračnoj sobi, a što joj je priredio njen „perverzni dečko“.
Najveći problem „Un ete comme ca“ („Nezaboravno leto“, ne može biti pogrešniji naziv za ovaj film) je njegova apstraktnost. Iako se ženama na početku spočitavaju pravila, ono što potom pratimo kao „terapiju“ ili „istraživanje“ svodi se na par ispovednih monologa (koja „definišu“ svaku od junakinja), vidimo ih u različitim vrstama „akcije“ kojom pokušavaju da sabotiraju prinudnu apstinenciju, dok njihovi supervizori uglavnom ne izgovaraju ništa što ima smisla, naročito dramskog. Otuda ne čudi što se devojke na kraju najviše zbliže s kuvaricom/spremačicom, koja također ima dve ćerke „njihovih godina“, i tretira ih s majčinskom pažnjom i toplinom. Nečim što im, izgleda, jedino fali u životima. A što „profesionalno osoblje“ ne uspeva ni da konstatuje, ni da adresira.
Dva sata i skoro dvadeset minuta traju kao večnost i kada devojke pri kraju filma potrče da se okupaju u jezeru, ni krive ni dužne bivaju akterke vaših vlažnih snova da će ih tamo sačekati Jason iz „Petka trinaestog“ i prekratiti i njima i nama muke.
Ako volite ili u životu imate potrebu za „pseudo“ stvarima, ovo je dosta dobar primerak iz zemlje koja je od simuliranja istog, kroz radove Xaviera Dolana napravila nekoliko remek-dela, koja se također vrte oko žena, ali im ukazuju daleko više moralnog i estetskog poštovanja.
OCENA: 3/10
Bonus video: Snimanje filma Munje 2