Gost poslednje večeri regionalnog književnog festivala Krokodil bio je istaknuti hrvatski pisac Robert Perišić, tom prilikom predstavio je beogradskoj i srpskoj publici svoj najnoviji roman "Brod za Issu" koji je izašao prošle godine u Zagrebu.
Piše Krokodilov novinar na dan: Aleksa Ninčić
S obzirom da se naslov nije još uvek našao u našim knjižarama, Perišić je publici pročitao odlomak iz knjige koji je poslužio kao uvod u predstavljanje same priče. Razgovor sa Perišićem na kauču vodio je Galeb Nikačević.
„Brod za Issu“ nije klasičan istorijski roman, njegov zadatak jeste da nas navede na razmišljanje o odnosu čoveka sa prirodom i kakvo značenje priroda ima za samog čoveka. Dok se spremao za pisanje ovog romana, Perišić je koristio mnogo dodatne naučne literature kako bi se i on sam kao autor dobro upoznao sa vremenom o kojem govori. Neki istorijski podaci navode da su Grci na Issu došli pre 2.400 godina i tada sa sobom doneli, ne samo kulturu, već i biljke i životinje.
Likovi u romanu su dečak Kalija, mačka Miu i magarac Mikro i oni dele zajedničku sudbinu na Issi. Pored njih javlja se i sveznajući pripovedač Vjetropir koji kao šaljivi fiktivni komentator, tumači ono što vidi.
Perišić je želeo da napiše nešto novo, ono na šta njegova publika nije navikla. Pisac se poigrava sa životinjskim vrstama, odnosno likovima iz romana. U isto vreme, oni uče jedni od drugih. Tako rob, posmatrajući mačku svog gospodara shvata da mu gospodar i nije toliki autoritet jer je mačka sačuvala u sebi prirodu i samostalnost, dok je magarac sa namerom pripitomljen da bude radnik i da zajedno sa čovekom podiže grad.
Bitan segment romana jeste pitanje ljudskog kretanja, odnosno migracije, zato Perišić koristi staro vreme kako bi iz tog ugla uspešno predstavio stvari i radnje koje se ne dešavaju samo danas, već se to činilo oduvek. Čovek nije konstantan, on se uvek kreće i sa sobom nosi ono što mu je poznato, ne znajući pritom hoće li to što je doneo na nepoznato tle zapravo uspeti.
„Brod za Issu“ je već doživeo prevode u Francuskoj, Engleskoj i Americi, i dobio odlične kritike i preporuke. Sada na red dolaze srpski izdavači, jer pred nama se nalazi drugačiji roman koji još uvek nije pisan na ovim prostorima, te bi bilo dobro da se što pre nađe na policama srpskih knjižara.
Robert Perišić je rođen u Splitu 1969. godine. Završio je književnost i hrvatski jezik u Zagrebu. Pisao je književnu kritiku u Feral Tribjunu i Globusu. Poznat je po naslovima „Uvod u smiješni ples“, „Naš čovjek na terenu“, roman za koji je dobio i nagradu „Jutarnjeg lista“ za najbolji roman godine i „Područje bez signala“ po kojoj je kasnije snimljena istoimena serija.
Bonus video: Gošća – Milena Berić
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar