Nepoznati detalji iz života Mome Kapora

U novoj knjizi „Kaporova školica“, koja je upravo izašla u izdanju „Vukotić medije“, novinar i pisac Aleksandar Đuričić bavio se biografijom čuvenog pisca Mome Kapora.

U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijih srpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisu govorili o Momi Kaporu. Potresna je ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečaka izvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi put spasao život, uz koloplet emocija brata od strica Mirka Kapora, sa kojim je proveo detinjstvo, čine jedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku.

„Pre nego što je poginula, Bojana je samo viknula: ‘Ima li neko da izvuče Momu?’ Ja sam sa Trebevića video da je kuća pogođena, dojurio sam i počeo da kopam. Međutim, u drugom naletu bombardera geler me je pogodio u glavu, dobio sam teške povrede, ali sam uspeo da ga iščupam ispod majčinog mrtvog tela. Izvukao sam ga iz ruševina, imao je samo neke tragove paljevine po kosi. Ta kuća je bila van grada i nosio sam ga u rukama, cestom. Bombardovanje je prestalo, krenuli smo prema centru Sarajeva i naišle su ekipe za spasavanje“, svedoči Momin ujak Slavko Lučić.

Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koja je kao student slikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načiniti književnom zvezdom bivše Jugoslavije.

Buran novinarski život bio je začinjen mnogobrojnim aferama. Kada je izbačen iz NIN-a, počeo je da piše za „žipon list“ „Bazar“. Tako su nastale njegove prve dve knjige „Beleške jedne Ane“ i „Hej, nisam ti to pričala“.

Odnos princeze Jelisavete Karađorđević i Kapora bio je predmet raznih spekulacija i kada je izašao roman „Zoe“, a i decenijama kasnije. Postao je neka vrsta urbanog mita, o kojem se i ćutalo i šuškalo.

Slikar Predrag Peđa Nešković, Kaporov drug iz studentskih dana, u „Kaporovoj školici“ priča o Mominom intimnom životu.

„Dok je bio u Americi, skoro godinu dana, Kapor je bio u vezi s Jelisavetom Karađorđević. Kada se vratio iz Njujorka, dolazio je kod mene, mnogo smo pričali, poveravao mi se, bio je uzbuđen. Onda je zvao Jelisavetu odavde, iz ovog ateljea, nije mogao da telefonira od kuće.“

Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nije napravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna, svojevrsna su školica za sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženja seizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, Peđe Milosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru.

Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i bio sabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki, Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, Arsenom Dedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. O tome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su do sada ćutali.

Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine iz kafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanje služi umesto deserta.

Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi put objavljena njegova istinska biografija.

Knjigu "Kaporova školica" po povlašćenoj ceni od 750 dinara, možete naručitina ovomlinku.

Bonus video: Priča o Urošu Prediću velikom srpskom slikaru

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiurospredicvelikislikardz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3115897"]