Nepodobni kralj TV komedije: Vek od rođenja Radivoja Lole Đukića

Rođen je 3. aprila 1923. u Smederevu. Studirao je slikarstvo na Likovnoj akademiji, ali je uoči diplomiranja shvatio da je režija ono pravo za njega. Radni vek je započeo kao reporter, a na Televiziji Beograd od njenog osnivanja radi kao pomoćnik direktora za produkciju, glavni i odgovorni urednik kulturno-umetničkog programa. Uređivao je i dečji, dramski i zabavni program, ali najveći deo svoje aktivnosti na posvetio humorističkom programu.

Kao idejni tvorac, scenarista i reditelj, podario je gledaocima u Jugoslaviji 1959. godine, prvu domaću humorističku seriju “Servisna stanica”. Emitovala se uživo a glumce koji su u njoj igrali ovekovečila za vjek vjekova, na čelu sa Mijom Aleksićem i Miodragom Petrovićem Čkaljom. Zbog njene ogromne popularnosti i Lola Đukić je postao kralj televizijske i filmske komedije. Ređale su se serije – “Ogledalo građanina pokornog”, “Na tajnom kanalu”, “Licem u naličje”, “Pozorište u kući”…Ipak, poznavaoci dela Lole Đukića, ocenili su da njegovi filmovi i serije nisu bili samo komedije, već da likovi kroz šalu i komiku kritikuju svakodnevicu. Po mnogima, to mu je i pored izuzetne produktivnost i velikog ugleda koji je uživao u javnosti, i te kako koštala. Prevremeno je penzionisan u 53. godini. Razlog za to je serija “Nevidljivi čovek” iz 1976. a čija radnja prati trojicu članova uprave državnog preduzeća koji, kako bi sakrili svoje mutne poslove, planiraju da svaku svoju “muljavinu” pripišu - nevidljivom čoveku. Emitovanje je bez objašnjenja prekinuto posle prve epizode.https://www.youtube.com/watch?v=dYi9ScT8L3AI to nije bilo sve. U Televiziji Beograd je uradio skoro 200 epizoda serija, a nije sačuvana nijedna. Tako je njegovo stvaralaštvo zabeleženo na magnetoskopskim trakama prebrisano i upotrebljeno u druge svrhe. Kako su mediji kasnije pisali, potpis nаlogodаvcа nа svim kutijаmа bio je nažvrljan i nije ga bilo moguće pročitati.Ono malo što je sačuvano uspela je da otrgne od zaborava njegova supruga Jelena, koja je kao novinarka radila u istoj televizijskoj kući, kada je slučajno zapazila među gomilаmа stаre hаrtije spremljene zа bаcаnje, zabeležile su svojevremeno “TV Novosti”. Epizode i poneke serije sačuvane u drugim izvorima, kao i filmski radovi Lole Đukića, jedino je što svedoči i talentu i delima ovog umetnika.Kada je osnivao pozorište, rekao je: „Tražim da sala bude na Terazijama – bio je moj prvi uslov. Humorističko, ili bulevarsko pozorište, koje nedostaje Beogradu, mora da bude tamo gde šetaju beskućnici i besprijateljnici, gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće”, zapisao je Lola Đukić u svojim “Sklerotičnim memoarima”. Tako je nastalo Humorističko pozorište, koje danas nosi ime Pozorište na Terazijama.

Rad u pozorištu obeležile su njegove brojne komedije “Zlatni majdan”, “Bog je umro uzalud”, “Budibogsnama”, “Čovek sa četiri noge”, “Usrećitelji”, “Moram da ubijem Petra, “Кradem, kradeš, kradu”, “Jedna ljubav a pet pokojnika”, ali i mjuzikl “Ubi ili poljubi” i monokomedija “Glupi Avgust- memoari jednog klovna”.Pisao je scenarija i režirao filmove “Nema malih bogova”, “Sreća u torbi”, “Na mesto građanine Pokorni”, “Zlatna praćka”… Pored “Sklerotičnih memoara”, napisao je romane “Ovca na bulevaru Oktobarske revolucije” i “Budale jedu maglu”. Đukićevi intervjui, politička reagovanja i ostali tekstovi štampani su u knjizi “Čovek pravih leđa u zemlji grbavih”.Razočaran onim što se u događa u Jugoslaviji početkom 90-ih godina, vratio se slikarstvu. Na otvaranju svoje izložbe u Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu 1992. izjavio je: „Molim vas da ovo što vidite ne vrednujete kao slikarstvo, već kao moju skromnu zabelešku o ružnim danima naše domovine i ljudima koji su stvorili vreme u kome smo postali i slepi i miševi.“Radivoje Lola Đukić umro je 7. septembra 1995. u Beogradu. Svoju literarnu zaostavštinu ostavio je kao legat Nacionalnoj biblioteci Republike Crne Gore Đurđe Crnojević na Cetinju.

Na dan rođenja Radivoja Lole Đukića u Pozorište na Terazijama organizuje sećanje na svog osnivača, kada će uspomene podeliti podeliti glumica Tanja Bošković, reditelj Zdravko Šotra, teatrolog Svetozar Rapajić i novinarka Tanja Peternek, kao i Lolina supruga Jelena. Istog dana u RTS klubu počinje serija programa sa eminentnim gostima posvećenih ovom velikanu i trajaće do 7. aprila.Bonus video: Rade Marjanović - "Zona Zamfirova " se vratila na scenu Pozorišta na Terazijama

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=2102probudisesarademarjanovi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5404562"]