Nepodnošljiva lakoća uživanja u kulturi posle korone

Švedska lezbejska drama, ne sećam joj se imena, bila je prvi film koji sam gledala u bioskopu bez nadzora roditelja. Bile su rane dvehiljadite, a u Ivanjici je zimi radila samo stara bioskopska sala sa stotinak mesta od izlizanog pliša, koju su grejali malom furunom na drva. Sećam se tog uzbuđenja dok smo čekali u redu, kako mi je tutnjalo u glavi od iščekivanja i kako sam se osećala kao da će se upravo desiti nešto mnogo značajno u mom životu. Dvadeset godina kasnije, isto sam se osetila na ulazu u Kinesku četvrt u Novom Sadu gde je trebalo da prisustvujem prvom masovnijem događaju od kako je počelo sve ovo sa koronom - trećem Kaleidoskopu kulture. Pročitaj više