0
Pisanje je celoživotni angažman, ugovor koji, i kad bih hteo, ne mogu da raskinem. Svakodnevno reagujem na ono što se zbiva, što gledam i susrećem, govorio je književnik Milovan Danojlić, koji je preminuo jutros.
– Rođen sam u jednom prelepom kutku Šumadije, detinjstvo sam proživeo u ratu i u teškim posleratnim okolnostima, rano sam se suočio sa retkim lepotama i tekućim rugobama života, a danas mislim da sam sve što o svetu znam upravo tamo, u detinjstvu i u zavičaju naučio – pričao je Milovan Danojlić, koji je preminuo jutros u Francuskoj, u jednoj od brojnih ispovesti ovdašnjim medijima.
Kada je letos proslavio 85. rođendan u tom prelepom kutku u kojem je ugledao svetlost dana, kraj Ljiga tamošnja ustanova kulture rešila je da mu priredi čast i pride da ponese ime velikog književnika. Julskoj svečanosti u dvorištu Gradske biblioteke Ljig prisustvovao je i sam Danojlić koji je, uz svoje prijatelje Matiju Bećkovića, Petra Božovića i Vojislava Koštunicu pričao o svom životu, ali i predstavio novu knjigu „Ispovest na trgu“, koju je objavila Srpska književna zadruga. Najpre je govorio o tome kolika mu je čast što je biblioteka, s kojom je „u vezi“ čitave 72 godine, ponela njegovo ime:
– Kada sam 1950. išao u gimnaziju otvarala se u četiri popodne, a nastava se završavala u jedan, pa sam tri sata čekao da je čika Vule otključa. Pregledao bih časopise, novine i uzeo neku knjigu koju sam čitao u hodu na putu do kuće koja je sedam kilometara udaljena. Seljaci oko mene su mislili da sam mnogo pametan, pa su govorili da znam više od profesora, što naravno nije bilo tačno. Oni su mislili da stalno učim, a ja sam čitao romane – ispričao je Danojlić na svečanosti kojoj je prisustvovala i reporterka Nova.rs.
Iako je gotovo četrdeset godina živeo u Francuskoj, u Poatjeu, nikada nije zaboravio svoje „rodno ćoše“ i stalno mu se vraćao, zbog čega je letos ispričao jednu anegdotu s književnikom Peterom Handkeom, s kojim je pre koju godinu „podelio“ Nagradu „Ivo Andrić“:
– Peter Handke koji živi severno od Pariza, poslao mi je pismo koje je adresirao – Poatje, kod Ljiga. Hteo je da kaže da sam toliko vezan za rodni kraj i kada sam u inostranstvu, u francuskom Poatjeu…
A u intervjuu hrvatskoj „Prosvjeti“ kada je iščekivao 80. rođendan prisetio se zašto je odlučio da napusti rodnu grudu:
– Pobegao sam u Francusku sa ciljem da preživim, i da se na miru bavim pisanjem, dakako na svom jeziku. Uspeo sam, i u jednom, i u drugom. Nisam priželjkivao ni slavu, ni bogatstvo. Moje knjige, prevedene na strane jezike, imale su korektan prijem kod kritike, i ništa više od toga, što je, s obzirom na njihov sadržaj i stil, normalno.
No, primetio je i da, kao neko ko živi na tom Zapadu, to napredno društvo proživljava krizu:
– Progres je ušao u negativnu fazu, budućnost je zaprečena, što naročito pogađa mlade ljude, kod kojih postotak nezaposlenih ide i do četrdeset procenata! Kriza nije samo privredna, nego i moralna, duhovna, demografska. Potrošačka filozofija, praćena dehristijanizacijom, povela je široke slojeve u bespuće. Ljudski kvalitet političkih vođa je veoma nizak, uostalom, kao i na Balkanu. Već trideset godina članice zapadne Alijanse preduzimaju pljačkaške ratove u Aziji i Africi, što je izazvalo terorističku reakciju i migrantsku najezdu. Odgovornost za ove dve pojave vešto se zataškava, štampa je pod strogom kontrolom centara moći, a običan svet se odbio od medija i ništa im ne veruje… Bogati se još više bogate, siromašni osiromašuju…
A i letos je pričao o Francuskoj, ali i o univerzitetskom gradiću Poatjeu gde je godinama živeo.
– Imao sam sreće da susrećem samo dobre ljude, izbegavao sam one druge a i oni mene. Radio sam dve godine na radiju u Parizu i šest godina kao predavač našeg jezika. Imao sam dobre odnose i iskustva, supruga i ja smo podigli decu, nije bilo ništa lako, ali imalo je nekog reda, jer to je urađena država. Sada je Francuska u veoma lošem stanju i da sam Francuz, ja bih se osećao gore nego što se oseća Srbin u Srbiji, mada ni mi nismo u bogzna kakvom trenutku i položaju. Pošto se nisam borio ni za položaj, ni za slavu, ni za bogatstvo, tako nikom tamo nisam smetao i puštali su me da dočekam mirnu starost kao njihov građanin. Bio sam pristojan predavač, nisam bio loš ali nisam ni nadaren kao moja supruga koja je tamo dala dva doktorata i podigla na visok nivo slavističku katedru. Imam tamo miran život, kuću, baštu, a deca su otišla svojim putem.
Osvrtao se svojevremeno i na ratni pir koji se desio na ovim prostorima, svedočeći koliko se, dok je postojala zajednička država, zalagao za prijateljske odnose sa svim njenim narodima, posebno sa Hrvatima:
– Ali, posle svega što se izdogađalo, nemam snage ni za ljubav, ni za mržnju. U duši se pojavilo mrtvilo, i praznina. Uz poštovanje, i bolje međusobno poznavanje, mogli smo daleko stići, a eto, završili smo u blatu rđavih i zavidljivih suseda. Ono što su nekad gradili najbolji, potukli su, u glavu, najgori.
A komentarisao je i kako je Srbija na kontinentalnom razmeđu, kako joj je kuća nasred „svetske džade“:
– Živimo na raskršću nacija i vera, i geostrateških aspiracija. Ko god krene u osvajanje sveta, najpre udari na nas. To je muka, ali i izvesna blagodat.
Osvrnuo se letos i na situaciju u ovoj zemlji:
– Nisam obožavalac nijednog režima pa ni ovog, ali ne znam kako bi se pametan čovek u ovoj situaciji mogao snaći, osim da proba da izvrda i ovo i ono. Treba se moliti Bogu da se ovi zlikovci umore, mada su počeli da gube dah, i da nas ostave na miru. Ne bih sada da ulazim u neku dublju priču, ne zato što se plašim, prošlo je to vreme i sada se gotovo ničega ne bojim. Objektivno gledano, a ja sam prinuđen da gledam tako i iz daljine, iz belog sveta, nama je teško, ali nekako smo preživeli razne stvari pa ćemo i ovo nekako preživeti!
Kada je pre dve godine u razgovoru za „Blic“ sumirao svoju karijeru istakao je da je radio „kako je hteo i morao“:
– Tako mi se udesilo, nisam bio stvoren za neki drugi „ozbiljniji“ posao, a da li je vredelo, to neka drugi kažu. Šta god izabrali, na kraju ćete izbiti u prazninu. Književnost, svejedno da li je stvarate ili samo čitate, pruža zabavu i utehu!
Bonus video: Beogradske adrese srpskih pisaca
