U jednom dahu bi uglavnom pisao pesme, retko bi se dešavalo da tu nešto posle prerađuje, kaže Maja Maričić, nekadašnja devojka Milana Mladenovića, vođe benda EKV, i predsednica Upravnog odbora zadužbine sa njegovim imenom.
Milan Mladenović, frontmen grupe Ekatarina Velika, upoznao se krajem osamdesetih sa Majom Maričić, tada studentkinjom istorije umetnosti i, priča kaže, dok je ona bila u Americi posvetio joj pesmu „Srce“. Kada se nakon godinu dana vratila, ponovo su se našli i sa Milanom je ostala do kraja. Maja Maričić danas je predsednica Upravnog odbora Zadužbine Milan Mladenović, kroz koju se brine o zaostavštini tekstopisca, pevača, gitariste i kompozitora EKV. U Narodnoj biblioteci Srbije, gde je legat Milana Mladenovića, odmereno i delikatno govorila je na tribini posvećenoj njemu, zajedno sa frontmenom Partibrejkersa Zoranom Kotićem Canetom, autorom knjige „Mesto u mećavi“ Aleksandrom Žikićem i piscem Sašom Ilićem.
– To su lične stvari koje su bile sve ove godine kod Milanove mame koja je preminula pre tri godine i u svom testamentu ostavila je želju da se osnuje Zadužbina Milana Mladenovića i da lične stvari, rukopisi, autorska prava, od sada budu vlasništvo Zadužbine. I onda smo prosto uzeli te stvari i konsultovali se sa Narodnom bibliotekom oko toga kako mi da ih čuvamo, a onda se Narodna biblioteka ponudila da, u stvari, oni preuzmu to i da se ovde čuvaju i obrađuju na jedan profesionalan način – objašnjava nam Maja Maričić.
Maja je mogla iz prve ruke da čuje i vidi kako su nastajale neke od pesama koje danas slušaju generacije ljubitelja muzike Ekaterine Velike, beležene na hartijama koje se čuvaju u legatu. Pitamo zato odmah kako je Milan pisao. Da li je to kod njega išlo lako ili je bio dugotrajan proces, sa svim onim prepravljanjima, poliranjem stihova?
– Ne, on je vrlo brzo pisao. U jednom dahu bi uglavnom pisao pesme, retko bi se dešavalo da tu nešto posle prerađuje. Uglavnom je to nastajalo u određenom momentu – kaže Maja Maričić.
Zajedno su napisali i tekst za pesmu „Crv“ sa albuma „Angel’s Breath“. Maja kaže da Milan nije bio zahtevan ni kao saradnik i priča o povodu za nastanak te pesme.
– To je prosto teklo svojim tokom. Seli smo i spontano napisali tu pesmu. Ne znam da li znate koji je direktan povod za nastanak te pesme? Mi smo tad bili u Brazilu, to je bio 5. februar 1994. godine, i tog dana su granatirane Markale u Sarajevu. Nas je to, naravno, jako potreslo i nakon što smo saznali te vesti, Suba, on i ja smo sedeli i pričali satima o svemu što se dešava i prosto seli i napisali u dahu tu pesmu – priča Maja Maričić.
Ne možemo, a da ne pitamo kakav je osećaj kada zna da su pesme koje vole desetine, i stotine hiljada ljudi posvećene njoj. „Ne mogu na to pitanje da odgovorim“, kaže tiho. Pitamo koja pesma EKV-a njoj najomiljenija. Uzdah koji, reklo bi se, sugeriše da je teško odlučiti se.
– Nemam je, zaista je nemam. Imam omiljeni album. Omiljeni album mi je „Ljubav“ – kaže Maja Maričić.
Pažnja javnosti joj, sasvim moguće, i ne prija, ali zato do detalja brižljivo vodi računa o svakom detalju vezanom za zaostavštinu. Tako je bilo i na tribini „Poštenije nisam mogao da potrošim godine“, nazvanoj po jednoj od Mladenovićevih izjava.
– Milan sam je tom izjavom – ta izjava u originalu glasi „poštenije i iskrenije nisam mogao da protraćim ove godine koje sam protraćio na jednu tako neozbiljnu stvar kao što je rokenrol“ – definisao najbitnije osobine kako svog profesionalnog, tako i privatnog života. Upravo to su publika i njegovi poštovaoci prepoznali, ne samo njegove pesme i njegovu muziku, nego upravo taj pošten i iskren način na koji je on živeo svoju umetnost. I upravo zahvaljujući tome se njegovo delo održalo – rekla je Maja Maričić.
Ispričala je i da frontmena EKV nije zanimalo šta misli „javnost“, ali da ga jeste zanimalo šta misli njegova publika, te da je uvek „bio dosledan svojim stavovima, svojoj poetici i svojoj publici“.
Narodnoj biblioteci poverena su, između ostalog, na čuvanje Milanova lična dokumenta, svedočanstva, diploma Jedanaeste beogradske gimnazije, indeks Filozofskog fakulteta, radni sto, knjige, razglednice, pedesetak pesama, više različitih verzija pesama, pesma sa rukopisom Margite Stefanović, pa i kutija za sočiva. Među rukopisima je i pesma „Mali mrav“.
– To je pesma iz perioda njegove osnovne škole. To se da videti i po rukopisu, jer on je od ranih razreda osnovne škole pisao pesme. Kad je imao 12 godina, 1970. godine, dobio je nagradu u Sarajevu za pesmu objavljenu u zbirci posvećenoj deci Vijetnama – priča Maja.
Na pitanje kako muzika frontmena EKV komunicira sa milenijalcima, ona kaže da se u Zadužbini nadaju da će upravo Nagrada Milan Mladenović skrenuti pažnju mladim ljudima na njegov lik i delo.
A na pitanje da ona jednim stihom opiše realnost u kojoj danas živimo, Maja Maričić odlučila se za stihove iz pesme „Zabranjujem“: „Zabranjujem sve zamke vaše podlosti, zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj“ i nadovezala se sa: „Probudi se, pokreni se“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare