Foto: John Smith, Nova.rs, Privatna arhiva

Šestoro mladih pesnika poklanja čitaocima Nova.rs po jednu svoju ljubavnu pesmu za Dan zaljubljenih. Uživajte.

Poezija u poslednje vreme doživljava pravi bum i ponovo je kul, kao što je bila u vreme Ginsberga, Bukovskog, Prevera ili Branka Miljkovića. Društvene mreže vratile su stihove u žižu književnih dešavanja i to je jedna od koristi novog vremena i novih tehnologija.

Imajući u vidu činjenicu da je u Srbiji, sve veći broj mladih ljudi koji piše dobru poeziju, pozvali smo mlade srpske pesnike: Radmilu Petrović, Vladana Krečkovića, Jelenu Žugić, Marka Stalevskog, Mašu Živković i Kristinu Milosavljević, da izaberu po jednu svoju ljubavnu pesmu kao poklon našim čitaocima za Dan zaljubljenih.

Radmila Petrović Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Novi i autentičan glas naše savremene književnosti, Radmila Petrović, za sada ima vrlo popularnu zbirku poezije “Moja mama zna šta se dešava u gradovima”.

Ne umem toplije

dođi, imam imanje
žicu kroz koju protiče struja
da čuva krave i komšinicu
koja će o nama znati više nego mi

dođi, ovo je selo puno matičnjaka
spornih međa i neiskorišćenih talenata

ovde ćeš jesti trešnje
i postati dovoljno snažan
da iz poezije proteraš Ikeu
ustupiš prostor jelkama sa Tare

i deci kojoj nisu slavili rođendane

dođi, na ovim brdima
završavaju helijumski baloni
kad se otrgnu uličnim prodavcima
rađaju se lepe devojke
a godine šire ramena muškarcima

moj će te tata voleti
jer ličiš na bistri planinski potok
s kog navodnjavamo sve plantaže
što i kad nema kiša ne prestaje da huči

svi moji školski sastavi bili su o tebi
dođi i zagrli me tako da ponovo imam

devet godina

umeš li to još uvek?

Vladan Krečković Foto: John Smith

Vladan Krečković (33) nam donosi pesmu iz nagrađene zbirke pesama „Pariz, Teksas“.  Krečković je prošlogodišnji laureat prestižne međunarodne nagrade za mlade pesnike „Mostovi Struge”. Iza sebe ima i roman „Aleksa ili kroz snegove i sirene“.

Pre ponoći u sobi 25
(sećanje na Šloselgase 11)

U iznajmljenoj sobi
lakše podnosim prolaznost.
Plafoni su visoki
i ima mesta za sumnju
u zgradi gde duhovi
prošlih turista cvile

zgurani u procepe parketa.

Otvaram paklu
koju si zaboravila u mom rancu
i posle prvog dima shvatam
samo su cigarete
pretplaćene na dodir usana.

Iza prozora prekoputa,
nazirem obrise tuđe intime.
Nisam siguran,
možda je to majica
obešena preko stolice,
a čak i da je stvarno glava

bez nosa, očiju i usana,
ni to me sada
ne bi uznemirilo.

Jelena Zugic
Jelena Žugić Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Jelena Žugić (Beograd, 1989) za sada ima objavljenu zbirku „Kako sam postala flamenko pevačica“ u izdanju PPM Enklava. Ova svršena studentkinja književnosti, je prava evropska putnica i poznavalac mnogih jezika.

Ako se ipak vratim

ako ne okupim trupu crnih žena
da lupe kopitima o sveto tlo

ako ne bacim bračni prsten
među barske trave

ako se ipak vratim
da zajedno sečemo meso

nožem iz hiljadugodišnje kovačnice
dok napolju veje

možda ćemo u napola popijenoj
šolji crnog čaja čuti kako bubnji

kao da čitav jedan bend
propada kroz krov u dnevnu sobu

(iz zbirke „Kako sam postala flamenko plesačica“, PPM Enklava, 2021)

Marko Stalevski Foto: Privatna arhiva

Marko Stalevski je rođen u Beogradu 1982. Priprema prvu zbirku pesama „Tragovi kočenja“ i trudi se da što više vremena provodi u planinama. Radi kao viši naučni saradnik na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu.

Prepoznavanje lica dodirom

pitaš me zašto ćutim

hteo bih da ti objasnim:
tišina je brižna majka
sklonište za preosetljivu decu

reči su poput retkih metala
u Zemljinoj kori
vrede više kao prašina
rasuta na skrovitim mestima

želim da kažem:
kosa ti je olujni oblak
nad ispucalom zemljom,
prsti su ti zraci sunca
na licima šetača
u zatvorskom krugu

još toliko bih ti toga rekao
ali jedino vrhovi prstiju
prenose verno
skice našeg budućeg
zajedničkog života

radije učim
azbuku utisnutu u tvoje dlanove
topografiju nežnosti leđa
prepoznavanje lica dodirom

Maša Živković Foto: Privatna arhiva

Maša Živković  (1994, Beograd) završila je Filološku gimnaziju, a trenutno je studentkinja Filozofskog fakulteta na Odeljenju za klasične nauke. Zbirku poezije „Kroz visoku travu“ objavila joj je PPM Enklava.

Bioskop na Mesecu

odjednom su me rastužila
tvoja maštanja o odlasku u svemir,
slanju Nasinih rovera na Mars,
bespovratnoj vožnji bulevarima nebeskih tela

to su moje misli
koje projektujem na platno
tvoje kućne kinoteke
ćutim o tome

na suvozačevom mestu
usmeravam te kuda nas
navigacija odvodi

prirodni satelit
s desne strane tvog auta
čini se kao zasut crvenom prašinom

vidi kako nas prati

Mesec doživljavam prisnije
od kad sam prvi put čula kako ga pominješ

Kristina Milosavljević Foto: Privatna arhiva

Kristina Milosavljević, rođena je 1997. godine u Smederevu. Jedna je od organizatorki poetskih večeri Mladi i zeleni. Objavila je zbirku pesama „Piši kad stigneš“.

I momka je šminkala za kuhinjskim stolom

nanosiš rumenilo na moje obraze

blizu subotice je pačir banja
u kojoj odmara
prapočetak našeg odnosa

tvoj bivši momak ima plavu periku
povremeno me poseti u snu
lucidno
izvire iz paučine

u roze jezeru lovim minerale
sa reumatskim bolesnicima
reklamiram pačir, pačir
dođite mi opet – on i ti
nepodnošljivo prisni
zavodljivi kao prošlost

skidaš mi grumen maskare
plaše me ljubičaste tačkice
i ćutanjem
najavljeni nemiri

Bonus video: Milena Marković, dobitnica NIN-ove nagrade

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar