Simor Stajn nas je napustio. Ne mogu da dođem do daha, bila je prva reakcija kraljice popa Madone na vest o smrti čoveka koji je zaslužan za pevačicinu karijeru Simora Stajna.
Stajn, koji je preminuo u nedelju posle duge i teške bolesti u 80. godini, prvi je čovek koji je mlađanoj Madoni ukazao poverenje i maltene „na slepo“ joj ponudio diskografski ugovor.
Otuda i ne čudi što je Madona u svom oproštaju na društvenim mrežama, uz nekoliko fotografija sa Stajnom iz različitih razdoblja svoje karijere, napisala:
– Bio je jedan od najuticajnijih muškaraca u mome životu. Promenio je i oblikovao moj svet.
A onda se Madona Luiza Veronika Čikone prisetila kako je uopšte došla u kontakt s čovekom koji je osnovao diskografsku kuću Sire Records:
– Gotovo godinu dana uhodila sam di-džeja Marka Kamina u klubu koji se zvao „Danceteria“. Bilo je to početkom osamdesetih. I konačno je prihvatio da jedne subote pusti moj demo snimak pesme koja se zvala „Everybody“. Klub je bio prenatrpan, a bio je tu jedan od ljudi iz kuće „Sire“ Majkl Rozenblat.
Prisetila se Madona kako je, kad je čuo muziku, upitao da li bi bila raspoložena da se upozna sa njegovim šefom Simorom Stajnom. A pevačica gladna uspeha nije dovoljno brzo mogla da izgovori: „Dođavola, da!“
Međutim, Stajn je tada bio u bolnici, zbog operacije srca, ali Madona nije hajala za to, silno je želela da ga upozna:
– Kad sam ga upoznala ležao je u bolničkoj postelji s cevčicama u nosu i ruci. Ponela sam svoj ogroman kasetofon, spremna da mu pustim svoj demo. Kad me je ugledao nasmejao se i upitao me je da li sam u srodstvu sa Devicom Marijom. Znala sam odmah da smo kliknuli. Nekoliko puta sam mu pustila pesmu i potpisao je odmah, tog časa, ugovor sa mnom. Taj trenutak je promenio moj život zauvek – prisetila se Madona.
Objasnila je i da je to bio početak njenog muzičkog putovanja.
Stajn, ne samo da ju je slušao, već ju je odmah, kako je ukazala, video kao muzičku umetnicu i uočio sav njen potencijal. Zbog toga će mu biti večno zahvalna.
– Plačem, ridam dok pišem ove reči. Ne postoje, zapravo, reči kojima bih mogla opisati kako sam se osećala u tom trenutku kad je potpisao ugovor sa mnom. Jer, prethodile su mu godine tokom kojih sam lupala na sva živa vrata, i sva su mi bila zatvorena i godine kada sam bila bez prebijene pare.
Naglasila je Madona i kako je svako ko je imao prilike da bude u kontaktu sa Simorom znao koliko je bio strastven kad je muzika u pitanju i koliko je imao nepogrešiv ukus. Zapravo, imao je uho „kao niko drugi“, a pride je bio pokvareno duhovit, pomalo lud i neverovatno intuitivan:
– Dragi Simore, nikada nećeš biti zaboravljen. Hvala ti. Nastavi da sijaš!
Bonus video: Glas, dirka, bas