0
O Elizabet Tejlor čini se da sve znamo: da je prvi ugovor potpisala sa devet godina, da je bila najplaćenija glumica, da se pojavila 14 puta na naslovnici “Lajfa”, da je imala najskuplju kolekciju nakita… Ali je nepoznato da je najveću tortu isekla u Beogradu.
Doduše ovoj glumici su torte i njihovo sečenje išle od ruke. Samo osam bračnih “overila” je gotovo u letu dok je s beogradskom išlo nešto teže. Bila je visoka tri metra. Sekla je sa merdevina na spektakularnoj, gala večeri u begradskom hotelu “Mažestik”.
Domaćin je bio Majkl Tod, njen treći muž, američki filmski producent i tvorac Tod sistema, prvog sinemaskopa. Sredinom pedestih dolazi u Beograd, sprema velike projekte s “Avala” filmom. Prima ga i maršal Tito. Tu večeru zapamtio je i slikar Miomir Denić, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih filmskih i pozorišnih scenografa. Zvali su ga iz “Avale” i pitali da li može nešto da uradi za Majkla Toda.
– Istog jutra u 11 časova našao sam se sa Todom u “Mažestiku”. Pitao me je da li mogu da pretvorim ceo hotelski prostor u nešto što Beograd nikada nije video – deo je uzbudljivog svedočanstva poznatog scenografa (“Moji filmski poslovi”).
– Jedino što sam pitao do kada to treba uraditi? „Do večeras“, odgovorio mi je Tod.
Denić od direkcije “Mažestika” traži da iznesu sav inventar iz gornje sale, potom i donje kao i bara. Traži deset autombila, deset kamiona, deset filmskih organizatora…
– Naravno, sve se usluge plaćaju na licu mesta. Zaključuje da bi bilo lepo organizovati večeru kao pravo srpsko narodno venčanje. Izgledalo je nemoguće, ali mi smo tada bili fantastično organizovani – seća se Denić.
Stvari su funkcionisale po sistemu koji je možda bio čudan ali je u naročto važnim trenucima delovao kao savršen. Sofri i tronožaca nije bilo dovoljno u Košutnjaku tako da su direktori filma dobili zadatak da ih nađu po selima oko Beograd i što pre dopreme u “Mažestik” Bilo je već 12 sati a do šest uveče moralo je sve planirano da se donese.
U šest sati Majkl Tod dolazi u “Mažestik”. Vidi sve prazno osim tronožaca i sofri. Pita Denića šta je ovo?
– Kažem mu na tome se sedi. On sedne da proba i onako krupan se prevrne. Oni njegovi odmah ga podignu, besni – a Tod je počeo da se smeje. Ljubi me i kaže kada dođu ambasadori i ambasadorke ima da se prevrću kao i ja. Pita me šta mislim da ceo plafon bude u cveću. Kažem može, ali brzo sračunam da nam treba oko 300.000 cvetova. Gde sve to nabavati i to u šest uveče. Jedva smo našli 3.000 karanfila, što je tek za nekoliko kvadrata…
Stižu i pečeni prasići. Denić primeti da je svima u njušku udenuta paprika. I tada odluči da plafon dekoriše paprikom i to ortodoksno crvenom. Ali gde naći tolike paprike kada su pijace zatvorene?
Uz prisustvo opštinske inspekcije i milicije obijeni su magacini na Bajlonijevoj pijaci. Paprika je sveža. Crvena kao petokraka. Brzo su je preneli i još brže otpremili na plafon. Na podu su bile šarenice, postavljene sofre, sa tronošcima, sve dekorisano za prizrenskim peškirima, na zidovima anterije, sa oružjem, kremenjače i jatagani. Plafon pretapaciran crvenim paprikama.
– Na večeri je bilo dve hiljade ljudi. Ja sam za taj jedan dan rada primio honorar koji je bio mnogo veći od moje godišnje plate u pozorištu. Bio je to ogroman honorar – ne krije Denić.
– Majl Tod je bio oduševljen i zaista je uživao u ambijentu i stalno ponavljao. Vi ste pravi Amerikanac. Dekoracija za Todovu i večeru Elizabet Tejlor delovala je naprosto fantastično. Ubeđen sam – kategoričan je Denić – da mi je to najbolja dekoracija koju sam napravio u životu.
Tri meseca posle spektakularne večeri u Beogradu poznati američki producent i treći muž Elizabet Tejlor stradao je u avionskoj nesreći, tako da su svi planovi s “Avalom” pali zajedno sa Todom. Denić je inače bio spreman za sve izazove čak i ekstravagantne poput Denićevog odlikovanja. Ordenom “Bele mašne” odlikovao je mlađe kolege, asistente. Denićev orden dobio je i Dragoljub Ješa Ivkov, scenograf brojnih filmova Žike Pavlovća, Dušana Makavejeva, Kokana Rakonjaca, Gorana Paskaljevića.
Ivkov je zapamtio jednu drugu večeru u Klubu književnika.
– Preko puta mene sedeo je Bert Lankaster, koji je tada snimao neki film u Beogradu. Sedeo je sa svojom sekretaricom i nešto su se raspravlljali. Iznenada je smireni i naoko dostojanstveni Lankaster zviznuo dami šamarčinu. Ona ne bi bila prava seketerarica da nije hitro reagovala, zgrabila prazan sifon i iz sve snage opaučila mega zvedu po glavi. Sifon je tako pukao da su se svi gosti prestravili – podseća Ivkov na jednu od brojnih anegdota iza kamere.
Lankaster je kao stari cirkuski artista primio udarac malo se zateturao i ostao da sedi. Tu se brzo našao legendarni Iva, koji mu je odmah čaršavom napravio turban, ljubazno i pažljvo ga ispratio na previjanje.
– Dragoljub Ivkov je bio možda i najbolji scenagraf koga znam u jugoslovenskom filmu, koji je umeo da bira i da zna svaku kuću, svako dvorište u Beogradu – smatra Srđan Karanović, čije “Društvene igre“ Ivkov potpisuje kao scengraf. Ovaj arhitekta po obrazovanju pronašao je i za “Misterije organizma” dvorište oko Savamale. Živo je, aktivno i danas.
Ivkov nije bio samo scenograf. U Makovim “Misterijama“ glumi, kao i Bora Pekić (“Muškarci”), lekara. Scenu s Nikolom Milićem i odsečenom glavom Milene Dravić koja priča, teško je zaboraviti. Film je prošao cenzuru, brojne provere “nadležnih”. Bio je spreman za Pulski festival. Znalo se da je pre festivalske publike Tito gleda filmove na Brionima pa se taj trenutak među filmadžijama napeto isčekivao.
Makevejev je, seća se Ivkov, u to vreme boravio na Lastovu i Žilnik ga je hitno pozvao telefonom.
– Mak, Tito je tražio da gleda film. Hoćeš li nešto da sečem?
Na to mu je Mak panično odgovorio: ”Željko, seci k….!”
To se odnosilo na scenu gde jedna američka alternativna vajarka uzima kalup i vaja jedan pozmašni falus. Da li zbog erotike ili politike tek sve se završilo tako što je film bio trajno zaleđen za prikazivanje u Jugoslaviji. Mak je otišao u svet a direktor “Neoplante“ Sveta Udovički zaposlio se u Parking servisu.
Ivkov je jedini put u karijeri bio član zvanične državne delegacije sa Matjažom Klopčičem i Lordanom Zafranovićem u Kopenhagenu. “Nedelja jugoslovenskog filma”. Ambasador Sinan Hasani ih je upozorio da obrate pažnju ukoliko novinari pitaju “za onog našeg reditelja Makijavelija“.
Delegaciji se priključila grupa iz Bosne sa Žikom Žižom Ristićem na čelu. Iako je bio dugogodišnji reditelj i scenarist dokumentarnih filmova Žižu šira filmska publika pamti kao glumca u filmu “Sjećaš li se Doli Bel”.
Poznavajući Žižinu sklonost pustili smo ga da se šepuri pa ga je sustiglo pitanje: ”Zbog čega je Makavejev izbačen iz partije?”. Žiža je oteo reč i rekao da je on jedini član partije u delegaciji i samim tim jedini zna pravi razlog, a taj je što Makevejev nije redovno plaćao članarinu. Ovaj odgovor je naravno izazvao opšti smeh.
Dragoljub Ješa Ivkov, bio je još jedan iz proverenog tima beogradskih kinoklubaša, gde je stekao zvanje “majstora amaterskog filma”. Realizovao je kao scenograf više od 60 filmova. Režirao je dva igrana: “Pošalji čoveka u pola dva“ o krijumčarima lažnih britanskih funti i “Siroma sam al’ sam besan”.
Scenarista je, zajedno sa Mihićem i Kozomarom, Pavlovićevog filma “Buđenje pacova”. Za taj film u Puli 1967. dobiija prvu Zlatnu arenu za scenografiju, dok drugu Zlatnu arenu dobija za Paskalevićevog “ Čuvara plaže u zimskom periodu”.
Bonus video: Lordan Zafranović
