0
Predsedavati žirijem Kanskog festivala je više nego ostvarenje sna. Jedna od omiljenih stvari u životu koje volim da radim je da gledam filmove i razgovaram o njima – a sada to radim sa najdivnijim umovima čitavih 10 dana. Još uvek sam u šoku što sam ovde, kazala je rediteljka Greta Gervig (Barbi, Male žene, Lady bird) predsednica žirija filmske smotre na Kroazeti.
U žiriju, koji će konačni sud o najboljima saopštiti 25. maja, su i glumci Lili Gledston, Eva Grin, Omar Si, i Pjerfrančesko Favino, rediteljka i glumica Nadin Labaki, reditelji Huan Antonio Bajona i Hirokazu Kore-eda, kao i scenaristkinja i fotografkinja Ebru Džejlan.
Gervig (40) ulazi u istoriju kao prva američka rediteljka koja je bila predsednica žirija u Kanu. Karijeru je započela kao glumica u niskobudžetnom „mumblecore“ pokretu američke kinematografije pre nego što je režirala dramu o punoletstvu “Lady Bird” i hvaljenu adaptaciju “Male žene” iz 2019. Međutim, veliki uspeh “Barbi” iz 2023. godine učinio ju je nezvaničnim portparolom ženskih autorki u Holivudu i filmskoj industriji u celini.
– Snimam filmove skoro 20 godina. I nikada nije bilo pitanje da je neophodno povećati broj rediteljki. Dosta se stvari menjaju, idu na bolje. Svake godine ima sve više žena u našem poslu, ali još nismo gotovi! Svakako se krećemo u pravom smeru. Sve je u dugom luku istorije – kazala je Gervig prenosi „Gardijan“.
Odluka da se pozove Greta Gervig smatrana je važnim simboličnim korakom za festival koji je u prošlosti izazivao kritike zbog uočenog nedostatka podrške ženskom talentu. To je usledilo nakon imenovanja producentkinje Iris Knobloh za predsednicu festivala.
– Osećam da je odbrana prava žena veliki deo moje uloge ovde. I ako ništa drugo, osećam da idemo napred, mnogo više nego prošle godine. Možemo da vidimo napredak koji se postiže, sa mnogo više filmova autorki koje dolaze i više žena koje progovaraju. Zato je Greta Gervig kao predsednica žirija toliko važna. Ona je budućnost filma. Ali, naravno, predstoji još dug, dug put – kazala je Knobloh.
Sudeći po naslovima u glavnoj konkurenciji, ovo obećava da će biti „zdravo“ izdanje Kanskog filmskog festivala, na kojem će biti prikazani novi radovi poput Frensisa Forda Kopole, Dejvida Kronenberga, Jorgosa Lantimosa… Van platna, međutim, prognoza je burnija. Raspored bi još mogao biti poremećen štrajkom festivalskih radnika koji protestuju protiv predloženih izmena francuskih zakona o radu, dok se insajderi pripremaju za objavljivanje izveštaja #MeToo koji će, kako se priča, optužiti nekoliko istaknutih glumaca i reditelja za slučajeve seksualnog zlostavljanja.
– Zapamtite da su ovo samo glasine. Lično verujem da će to ostati samo glasine – ali videćemo – kazala je Knobloh.
Podsetimo, već danima se spekuliše da festival zaseniti nove, eksplozivne optužbe, na račun reditelja za seksualna nepočinstva francuske glumice i rediteljke Žudit Godreš.
Početkom godine Godreš je optužila reditelje Benua Žakoa i Žaka Doajona da su je silovali dok je bila tinejdžerka. Te optužbe za seksualni napad , uprkos tome što su ih i Žako i Doajon odbacili kao netačne, potresle su francusku javnost, a čak je i dodela tamošnjih Oskara – Cezar nagrada bila u senci govora Godreš, koja je kritikovala „nivo nekažnjivosti, poricanja i privilegija u filmskoj industriji”.
Isto to učinila je i pred komisijom Francuskog Senata. I novi, kratki film sineastkinje „Moi Aussi“ otvara selekciju Izvestan pogled. A u tom filmu Godreš je najpre ovekovečila u Parizu skup stototina i stotina žena koje su bile žrtve seksualnog zlostavljanja. Mnoge od njih rediteljki su potom do detalja opisale svoja bolna iskustva, a njen je cilj da ovim ostvarenjem ohrabri još žrtava da se oglase.
– Nadam se da će me svi čuti. Nisam zainteresovana za to da budem simbol nekoga ko sprovodi hajku nad svima u filmskoj industriji. Samo se borim za neke promene. Znate, to se zove revolucija – poručila je Žudit Godreš.
Prošle godine skandal je izbio zbog otvarajućeg filma „Madam Di Bari“ jer je glavnu ulogu igrao Džoni Dep koji se u to vreme sudio sa ženom Amber Herd.
Umetnički direktor Tjeri Fremo najavio je „festival bez skandala i kontroverzi“, ali ostaje da se vidi da li se ta ambicija može ostvariti. Svesno ili ne, čini se da je Kan privučen problemima. Neslaganje i skandali su skoro deo njegovog DNK.
– Festival je oduvek bio pozornica za debatu, argument i liberalno izražavanje. Mislim da tako treba i da ostane. Ponekad kontroverza može biti dobra. Previše usaglašenosti postaje dosadno. Ali sve je u postizanju prave ravnoteže i zadržavanju glavnog fokusa na filmu jer su filmovi odraz društva. Oni sadrže i nose ono što se dešava u svetu. U idealnom slučaju, filmovi su ti koji pokreću svu debatu i politiku. U idealnom slučaju, u savršenom svetu, to bi tako funkcionisalo – kazala je Iris.
Kada su Gretu Gervig upitali da prokomentariše ovu temu kao i Metoo pokret, kazala je da vidi napredak:
– Mislim da ljudi u filmskoj zajednici koji nam pričaju priče i pokušavaju da promene stvari na bolje, donose samo dobro. Videla sam suštinske promene u američkoj filmskoj zajednici i mislim da je važno da nastavimo da širimo taj razgovor. Sve to se pomera u pravom smeru. Neka te linije komunikacije budu otvorene!
Član žirija Pjerfrančesko Favino komentarisao je tekući rat u Gazi, I zabranu protesta na Kroazeti nazvavši festival “slobodnim prostorom”:
– Kada kažem slobodan prostor, to nije samo fizički prostor. Jedna od najtežih stvari koje možemo da uradimo je da tražimo lepotu. Podsećajući našim filmovima da na svetu postoji lepota. Filmovi mogu da razgovaraju sa ljudima… ako tražimo lepotu, onda bismo mogli da tražimo mir!
Bonus video: Kako je nastala Barbi i kome je namenjen novi film
