2
Niko neće rušiti nove zgrade, makar one bile i najružnije i najštetnije. Ali red je da konstatujemo šta nam to kvari izgled grada. Pričali smo sa dvojicom cenjenih beogradskih arhitekata Đorđem Bobićem i Slobodanom Maldinijem, koji su to objekti koji njima kao profesionalcima najviše smetaju.
Đorđe Bobić, arhitekta, kaže za Nova.rs da je za njega najružnija zgrada u Beogradu trenutno Ada Mol preko puta Ade Ciganlije.
– To je pokušaj da se jedan objekat prikaže javnosti kao nešto sasvim posebno. Arhitekta se jako trudio oko toga, međutim, napravio je rugobu. Meni kao arhitekti vređa pogled. To čujem i od mnogih ljudi koji nisu arhitekte, prođu i kažu: “Bože, šta je ovo?”
Bobić dodaje da je drugi primer vezan za Beograd na vodi.
– Tamo su soliteri koji kao grupacija uzgledaju ružno. Napravljene su stereotipno, bez ikakvog pokušaja da se od tih zgrada napravi nekakva savremena arhitektura. One su bezlične. Još je gore kako one kao ansambl deluju, one čine jedan izrazito ružan deo grada. To je jedno čudo koje odudara od grada koji se iza njega nalazi. To se najbolje vidi kada dolazite iz pravca Novog Beograda. U pitanju je jedna posebna vrsta ružnoće. Vi imate više objekata koji nemaju arhitektonski kvalitet, koje nemaju identitet I koji se preponatljivi isključivo po svojoj agresivnosti. Oni atakuju na grad.
Za kraj, Đorđe Bobić pominje noviji tržni centar u Knez Mihajlovoj, ali ne zato što je ružan.
-To je jedna prelepa zgrada izuzetnih arhitekata, otac i sin Lojanica. Oni su velemajstori, objekat je sjajan. I kada bi bila na nekom drugom mestu, on bi dominirao svojom inovativnošću, estetikom i savremenom arhitekturom. Ali, kada se ona nađe u ambijentu Knez Mihajlove, među onim zgradama koje su tamo ceo vek, ona postaje svoja suprotnost. Ona postaje ružna. Ne samo što čini ružnim ambijent, nego i ona sama postaje rugoba.
Arhitekta Slobodan Maldini, napravio je listu onih zgrada koje su najviše unazadile urbanizam i arhitekturu Beograda i koje su mu najviše štete nanele kao urbanističke celine. Tu ima savremenih, ali i onih starijih objekata.
– Na prvom mestu je tržni centar Rajićeva. Ne zato što je to loš arhitektonski projekat, nego zato što je brutalno uništio kulturno-istorisko jezgro Beograda. Knez Mihajlova koja je pod zaštitom države je sada primila urbanističkog monstruma, kako je to rekao naš reditelj Goran Marković. Poput tumora koji je tu nametnut i koji je potpuno izmenio karakter grada – kaže Maldini, čije se mišljenje o tom objektu potpuno podudara sa Bobićevim.
Arhitekta Maldini na drugo mesto stavlja Istočnu kapiju Beograda, takozvani Rudo.
– Radi se o jednom brutalističkom objektu, koji uopšte arhitekti nisu projektovali, već građevinski inžinjeri. To je kompleks tri ogromne kule dvadesetospratnice, koje su pre svega namenjene stanovanju. Predstavlja najbrutalniji odnos arhitekture prema građanima. Ljudi tamo žive na visokim spratovima, izloženi vetrovima. Arhitektura je nula. Nije humana, nije primerena savremenom stanovanju.
Treći primer Slobodana Maldinija predstavlja kompleks zgrada Belvil na Novom Beogradu.
– On je možda uglađen, fin, lepi i eksluzivan, međutim, on predstavlja prekretnicu u urbanizmu Beograda. Pre njega Beograd je imao urbanističke planove po kojima stambene zgrade nisu smele da imaju više od šest spratova. Smatra se da je humano stanovanje do četiri sprata, već je peti i šesti maksimum. Belvil su desetospratnice rašene mimo plana. Plan je donet kada je Beograd bio domaćin studentskih sportskih igara I kada je to preimenovano u studentsko naselje da bi se dobilo u kvadraturi. Posle Belvila više ništa nije bilo isto i Beograd je dozvolio građenje zgrada preko šest spratova .
Dalje, Maldini pominje Kineski tržni centar koji je izgoreo jer je nekvalitetno građen. Takođe, kao i arhitekta Bobić i on pominje u negativnom smislu Beograd na vodi. Na listi su i zgrada televizije Pink i zgrada Američke ambasade na Dedinju.
Bonus video: Širi se „Beograd na vodi“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
