Foto:Profimedia.rs

Širi izbor ovogodišnje Bukerove nagrade, ima najmlađe i najstarije autore koji su ikada bili nominovani za ovu prestižno priznanje.

Bukerova nagrada jedna je od najprestižnijih književnih nagrada na svetu – dodeljuje se svake godine za roman objavljen na engleskom jeziku, a za nju konkurišu autori iz zemalja Komonvelta i Republike Irske.

Žiri Bukerove nagrade objavio je listu od 13 pisaca beletristike u širem izboru za 2022, čije je romane okarakterisao kao „izazovne, stimulišuće, iznenađujuće i zdrave“, prenosi „Gardijan“.

Širi izbor ovogodišnje Bukerove nagrade, ima najmlađe i najstarije autore koji su ikada bili nominovani za ovu prestižno priznanje. Lejla Motli, koja ima samo 20 godina, i Alan Garner, koji ima 87 godina, su među 13 pisaca koji se nalaze u širem izboru za ovogodišnju nagradu, za koje je predsednik žirija Nil Mekgregor rekao da nude „priču, bajku i parabolu, fantaziju, misteriju, meditaciju i triler“.

Alan Garner Foto: Wikipedia/

Istoričaru kulture i piscu Mekregoru su se u žiriju pridružili akademik Šahida Bari, istoričarka Helen Kastor, autor i kritičar M. Džon Harison; i romanopisac i pesnik Alen Mabanku. Žiri je pročitao ukupno 169 naslova.

Mekregor je rekao da su knjige iz šireg izbora „izuzetno dobro napisane i pažljivo kreirane“.

„Čini nam se da koriste i proširuju ono što jezik može da uradi“.

Na listi se nalaze velika imena – prethodnih godina su nominovani autori uključujući Hilari Mantel i Kazuo Išiguro – a Garner je među najpoznatijim autorima koji su se našli u sadašnjem širem izboru. Najpoznatiji je po svom nagrađivanom romanu „The Owl Service“ iz 1967. godine.

Foto:promo

Garner je u širem izboru za „Treacle Walker“, roman o mladom dečaku po imenu Džo koga posećuje lutalica i iscelitelj, što je izazvalo neverovatno prijateljstvo. Ako pobedi, Garner bi bio najstariji pobednik ikada, napunivši 88 godina na dan ovogodišnje ceremonije dodele.

Na drugom kraju skale je Lejla Motli, najmlađi pisac koja je ikada bio u širem izboru. Rekord je prethodno držao Džon Mekgregor; imao je 26 godina kada je njegov debi „Ako niko ne govori o izuzetnim stvarima“ (If Nobody Speaks of Remarkable Things) dospeo na listu 2002. Motli je napisala „Noćno puzanje“ (Nightcrawling) kada je imala 17 godina, inspirisana stvarnim slučajem policajaca koji su seksualno zlostavljali mladu ženu u Ouklandu u Kaliforniji.

Foto:Ilya S. Savenok / Getty images / Profimedia

Lejla Motli je jedna od šest američkih autora koji su se našli na ovogodišnjoj listi, pored Hernana Dijaza, Persivala Evereta, Karen Džoj Fauler, Selbija Vin Švarca i Elizabet Strout. Na listi je i NoViolet Bulavajo, koja je rođena u Zimbabveu, ali sada živi u SAD. Njihova dominacija bi mogla ponovo pokrenuti debatu oko odluke da se Bukerova nagrada otvori i za američke autore iz 2014.

Na listi su tri Britanca – Garner, Medi Mortimer i škotski pisac Grem Mekre Bernet – kao i dve autorke iz Irske: Kler Kigan i Odri Megi. Jedno mesto zauzima Šehan Karunatilaka, koji je drugi pisac sa Šrilanke koji je nominovan u poslednje dve godine.

Foto:promo

„Noćno puzanje“ je jedan od tri debija na listi, uz Mortimerove „Mape naših spektakularnih tela“ (Maps of Our Spectacular Bodies) i Švarcove „After Sappho“. Mortimerov roman, koji govori o ženi oboleloj od raka koja pokušava da se pomiri sa svojom bolešću, a delimično je ispričan iz pozicije ćelija raka u njenom telu, nedavno je osvojio nagradu Dezmonda Eliota. „After Saffo“ počinje u Italiji 1880-ih, predstavlja bebu koja će odrasti i postati italijanska pesnikinja Lina Poleti, i kreće napred kroz vreme osvetljavajući revolucionarne pisce i umetnike, uključujući Virdžiniju Vulf, Džozefinu Bejker i Redklif Hol.

Četiri autora – Bulavajo, Fauler, Barnet i Straut – već su bila nominovana za nagradu.

Barnet, koji je ušao u uži izbor za nagradu 2016. godine za „Njegov krvavi projekat“ (His Bloody Project) , ove godine je u širem izboru za „Studiju slučaja“, o ženi koja veruje da je harizmatični psihoterapeut doveo njenu sestru do samoubistva. „Oh William!“ Elizabet Strout je deo njenog serijala o Lusi Barton i prikazuje se kako se ona ponovo povezuje sa svojim prvim mužem. Sa svojom prvom knjigom o Lusi Barton, „Zovem se Lusi Barton“, Strout je ušla u uži izbor za Buker 2016.

Foto:promo

Knjiga Karen Džoj Fauler „Booth“ je istorijski roman o čoveku koji je upucao Abrahama Linkolna, Džon Vilks Butu i njegovoj porodici. Fauler je ranije bila u užem izboru 2014. godine za „Svi smo potpuno van sebe“ (We Are All Completely Beside Ourselves) .

Najkraća knjiga na listi je  „Small Things Like These“ od spisateljice Kler Kigan od 116 stranica, smeštena pred Božić 1985. u malom irskom gradu. Odri Medž nalazi se na listi sa „The Colony“, u kojoj dvojica muškaraca provode leto na slabo naseljenom ostrvu, dok je Hernan Diaz u širem izboru sa romanom „Trust“, u čijem središtu je tajkun sa Volstrita iz 20-ih prošlog veka. Listu upotpunjuje Karunatilakino delo „Sedam meseci Mali Almeide“, o ratnom fotografu koji se našao usred užasa građanskog rata.

Mekregor je rekao da knjige na listi „odražavaju – i razmišljaju o – preokupacijama naše planete u poslednjih nekoliko godina”, govoreći o tome kako „zamišljamo bolest kao živog neprijatelja sa kojim se treba boriti na dnevnoj bazi, pitanjima rasne i rodne nepravde , i krhkost političkog poretka”.

Foto:promo

Dve veće teme koje su se pojavile, rekao je on, su „u kojoj meri su individualni životi oblikovani i determinisani dugim istorijskim procesima“ i „neuhvatljiva priroda istine: ne u smislu da živimo u svetu postistine, već u pokazujući upornost, energiju i skepticizam koji su potrebni da bi se što je više moguće približili istini, a samim tim i pravilnom razumevanju, bilo o jednoj određenoj osobi, bilo o građanskom ratu koji uništava naciju”.

Širi izbor za 2022. ima jak uticaj nezavisnih izdavača; od 13 romana, osam je objavljeno u nezavisnim kompanijama, a četiri iz malih štamparija, uključujući Influk i Sort Of, koji su prvi put u širem izboru. Od preostalih pet, dva objavljuje Penguin Random House, dva Pan Macmillan i jedan HarperCollins.

Foto:promo

Gabi Vud, direktorka fondacije za Bukerovu nagradu, rekla je: „Bukerov žiri za 2022. dolazi iz veoma različitih krajeva čitalačkog sveta, ali od trenutka kada su se upoznali uživali su u mišljenjima jedno drugog i bili su oduševljeni jedni drugima.“

„Rezultat je skup knjiga koje su ponekad ozbiljne, ali nikad mračne, čiji autori vas svojom duhovitošću zaokupljaju, čak i dok upijate njihovu dramatičnu, bolnu ili provokativnu temu. Upravo u ovoj igri forme ili tona, ovogodišnja fikcija je u svom najboljem izdanju.“

Uži izbor od šest knjiga biće objavljen 6. septembra, a pobednik 17. oktobra.

Bonus video: Milena Marković – odlomak iz romana

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar