0
U rubrici „Saundtrek za moj život“ ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.
Slavimir Stojanović Futro (1969, Beograd) je popularni beogradski grafički dizajner, vizuelni umetnik i ilustrator. Poznat je i kao dobar fudbaler, ali i kao sjajan plesač po gradskim klubovima. Ovo je njegov muzički izbor koji je priredio specijalno za „Saundtrek za moj život“:
– Pokušaću sa tri najomiljenije pesme da približim šta volim da slušam, šta me inspiriše i šta me tera da đuskam. Muzika za telo, dušu i glavu. Odrastao sam u utopističkom socijalizmu kao potomak, s mamine strane pobednika, a sa tatine gubitnika Drugog svetskog rata, pa je i moj muzički ukus isto tako ambivalentan, uvek u kontrastima, baš kao i moj pristup kreativnom radu.
Džejms Braun – „People Get Up and Drive Your Funky Soul“
Neposredno posle mog rođenja objavljen je album Džejmsa Brauna – „Sex Machine“, koji je moj ujak desetak godina kasnije doneo po povratku iz Amerike. Bilo mi je deset godina kada sam prvi put čuo ovu, za jednog klinca, potpuno nerazumljivu muziku, ali za moje kukove tako jasnu. Od tada do danas, ubedljivo najbolja pesma koja me uvek podigne, bukvalno iz stolice i natera da odmah đuskam je „People Get Up and Drive Your Funky Soul“. Kada sam ga prvi put video na televiziji, Braun je ostavio takav utisak da su Minja Subota i Branko Kockica otišli momentalno u fioku sa igračkama, a ja sam počeo da ga imitiram na sve načine, upijajući kompletnu kulturu soula i fanka iz koje je izrastao hip-hop, koji je u međuvremenu postao moja glavna kreativna odrednica. Početkom 80-ih, dok su svi jahali na novom talasu, ja sam đuskao brejkdens, pokušavao da repujem i crtam grafite. To je, dakle, muzika za telo.
Sezarija Evora – „Tiempo y Silencio“
Vremenom, kako sam odrastao, čekajući da se tinejdžerski hormoni dovedu u balans, u srednjoj Dizajnerskoj školi naišao sam na ekipu pod čijim uticajem sam počeo da radim na sebi iznutra, da čitam knjige, idem u bioskope i pozorišta, da formiram svoj duh. Pred kraj fakulteta, dok se moja zemlja raspadala, mnogi od nas su tražili utočište u muzici koja je tada napokon mogla da se sluša intimno gde god da kreneš, zahvaljujući vokmenu i diskmenu. Tako sam razvio ljubav i razumevanje za trip-hop, kontemplativnu urbanu muziku 90-ih, ali i za „Dead Can Dance“ i kompilaciju „Beleza Tropical“ Dejvida Birna. Širenje vidika, ulazak novih etno-zvukova u moj sistem estetskih vrednosti zapalili su strast koja se najbolje ilustruje pesmom u izvođenju bosonoge dive sa Zelenortskih Ostrva Sezarije Evore – „Tiempo y Silencio“. Muzika za dušu.
Posle skoro četrdeset godina provedenih u dizajnu i kreativnosti od koje živim, kod mene se neminovno formirao stav, moja verzija geneze kreativnosti na ovim prostorima. Kao klinac teško sam mogao da slušam domaću muziku, uglavnom me je vodila forma, ritam i zvuk, tekstove gotovo da nisam ni čuo. Međutim, sa godinama dolaze i pitanja ideje, koncepta i poruke koja se kroz umetnost prenosi. U površnom svetu plastičnih hitića u kome živimo, ja uporno tragam za biserima naše produkcije, baš zato što su uslovi u kojima se ovde stvara nemogući za vrhunska dostignuća, a idealni za polovične i proračunate napore. U svom poslu tragam za istinom koju ću ilustrovati dizajnom. U našoj muzici, istinu sam prepoznavao kod Džonija Štulića, Šarla Akrobate i EKV-a.
Konstrakta – „Mekano“
Pre stotinjak godina u svetu umetnosti bio je aktuelan pravac dadaizam, kao posledica Prvog svetskog rata. Ljubomir Micić je tada na potezu Zagreb-Beograd-Evropa osnovao progresivan časopis „Zenit“, kao odgovor na dadaizam. U tim izdanjima se jasno vidi seme lucidnog promišljanja sa uzdržanim humorom iz drugog plana. To je naše kreativno nasleđe koje danas prepoznaju nove generacije umetnika, od slikara, preko pisaca, do muzičara. Pesma za glavu, koja po meni najbolje ilustruje sve što sam upravo napisao, jeste „Mekano“ od Konstrakte i to sa Sonjom Lončar na klaviru. Svedeno i precizno. Direktno u glavu.
Bonus video: Konstrakta otkriva kako je nastala pesma za film „Čuvari formule“
