2
Muzika su boje. Sa muzikom je kao sa slikom, vidite, odnosno čujete boju kojoj pripada određeni instrument. Ukoliko ne stavite taj instrument koji ta boja treba da nosi, dođe do neke nelogičnosti i ona se u rezultatu čuje pogrešno. Kao i sve u životu, dobro je kada je tačno. Sve mora da se složi, uređenost haosa, red višeg reda, govorio je za Nova.rs kompozitor Zoran Erić koji je preminuo juče u 74. godini.
Govoreći o svom pozivu u ispovesti koju je dao 2021. godine za naš portal, Erić je isticao da je muzika vremenska umetnost, “ako radite koncert, vi ste vlasnik tog muzičkog vremena”.
– To nije slučaj u primenjenoj umetnosti. Reditelj saseče muziku, ponovo se piše sa novom dramaturgijom. Muzika mora da ima logiku kretanja, početak, razvoj, kraj, a to odlučuje reditelj i to se doteruje na probama. Ne znam koliko sam do sada uradio kompozicija, posebno pozorišnih. Davno sam počeo i mislim da sam sa svim rediteljima sarađivao – ispričao je tada kompozitor.
Zoran Erić je rođen 1950. u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti (FMU) u klasi Stanojla Rajičića. Usavršavao se kraće vreme na Orfovom institutu u Salcburgu i na majstorskom kursu Vitolda Lutoslavskog u Grožnjanu. Bio je šef Katedre za kompoziciju, prodekan FMU, potom prorektor, a zatim i rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu.
– Celoga života sam morao da slušam ono što učim. Bah, Mocart, Betoven, iz toga učite, to se posle akumulira kao opšte znanje i to počinjete da koristite kao svoje iskustvo. Ja sam bio veliki ljubitelj džeza, voleo sam Čarlija Parkera, i rok muziku kao i svi moji prijatelji iz gimnazije pratio sam muzičke trendove, sviruckao u nekim bendovima. Ali nisam za to imao vremena jer u bendovima su bili oni koji nisu profesionalno bili opredeljeni za muziku – kazao je Erić.
Njegov opus obuhvata dela različitih žanrova koja su izvođena u gotovo svim zemlјama Evrope, SAD, Kini i Australiji, a izvodili su ih ugledni domaći i inostrani ansambli kao što su gudački orkestri „Dušan Skovran“, Gudači Gildhola, Sveti Đorđe, Krajzler londonski gudači, Zagrebački solisti, 12 čelista Berlinske filharmonije, Kamerni orkestar Detroita, Gudački orkestar Kremlјa, Camerata Serbica, Banatska filharmonija, Simfonijski orkestar RTS, Collegium musicum, Beogradska filharmonija, Irski kamerni orkestar.
Sarađivao je sa najznačajnijim domaćim i inostranim izvođačima među kojima su Aleksandar Pavlović, Živojin Zdravković, Kenet Džin, Pavle Dešpalј, Džejms Džad, Uroš Lajovic, Bojan Suđić, Darinka Matić-Marović, Ksenija Janković, Lidija Pilipenko, Dejvid Takeno, Bernard Lanski, So-ok Kim, Malaki Robinson i mnogi drugi.
– Nisam ja birao ovo čime se bavim, nego je to biralo mene. Majka mi je pričala da sam kao sasvim mali bio u bolnici, ne sećam se zbog čega, i da sam zabavljao druge pacijente, da sam stajao u vratima i pravio neke scene i pevao. Svi su dolazili da me slušaju i govorili da ću biti muzičar – otkrio je Erić.
U njegovom stvaralaštvu posebno mesto zauzima i obiman ciklus muzike za pozorište i film. Sarađivao je sa našim najistaknutijim pozorišnom stvaraocima kao što su Sonja Vukićević, Gorčin Stojanović, Nikita Milivojević, Vida Ognjenović, Nebojša Bradić, Ivana Vujić, Milan Karadžić, Haris Pašović, Dejan Mijač, Boro Drašković, Egon Savin i drugi.
Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja za svoje stvaralaštvo među kojima su najznačajnije Oktobarska nagrada grada Beograda, YUSTAT Grand Prix za pozorišnu muziku, dve Zlatne mimoze za filmsku muziku, dve Sterijine nagrade za pozorišnu muziku, Velika zlatna medalјa Univerziteta umetnosti u Beogradu. Jedini je od srpskih kompozitora koji je četvorostruki dobitnik najvećeg priznanja u oblasti muzičkog stvaralaštva u Srbiji – Mokranjčeve nagrade.
– Zadovoljstvo nije u tome da li u nekom standardu bolje živite. Bolje je ako dobro radite svoj posao, ako ste uspešni, ako vam je zdrava i uspešna porodica. Ono što se danas ovde nudi kao uspešnost, to nije moja šolja čaja – kazao je tada Zoran Erić.
Bonus video: Komemoracija Srđanu Koljeviću
