Velika je sreća da ove godine imamo Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu imam jer mnogi drugi, u regiji i šire, tu šansu nemaju. Evropa i Amerika su bile potpuno zaključane pozorišno. Umetnički direktor iz Hamburga je rekao da imaju jedino onlajn probe da ne polude, što je opšta slika atmosfere u pozorištu jer predstave nisu igrane. Koordinatorka pozorišnog života u Velikoj Britaiji je izjavila da su štete u pozorištu veće nego ukupna šteta u engleskoj privredi. U Sloveniji nisu igrali uopšte, policijski čas je trajao do prošlog četvrtka, a u Bosni su nam rekli da su izgubili kondiciju, njihovi mentalni mišići su oslabili.
Ovim rečima, pozorišni kritičar iz Zagreba Bojan Munjin, najavljuje Jugoslovenski pozorišni festival koji će ove godine biti održan od 4 do 9. juna u Užicu.
Munjin, koji je selektovao pet predstava za 25. izdanje eminentne teatarske smotre, dodaje da Jugoslovenski pozorišni festival “Bez prevoda“ nije isti kao do sada iako je jubilarni i da je u nenormalnom vremenu, to održavanje festivalske vatre.
– U takvoj situaciji, uopšte izaći sa jednom važnom, a za grad Užice najvažnijom pozorišnom delatnošću kao što je festival, jeste stvar velikog podviga i velike sreće. Ovo je nenonormalno vreme, što treba uzeti u obzir. Sve što se dešavalo prošle i ove godine nas je sve demoliralo, više psihički nego na sve druge načine, sve je bilo jako teško i mučno, pa smo ošamućeni i obezglavljeni – istakao je Munjin i podsetio da se sve pravi na mišiće jer opasnost i dalje postoji.
Tokom jubilarng Jugoslovenskog pozorišnog festivala pod sloganom “Vreme straha i podviga“ biće izvedeno pet najboljih predstava po izboru Bojana Munjina i koselektora Zorana Stamatovića.
Prve festivalske večeri, 4.juna, zavesu će podići Beogradsko dramsko pozorište u koprodukciji sa Beo Art produkcijom Beograd sa predstavom „Čitač“ po tekstu Fedora Šilija, a po motivima romana Berhnarda Šlinka u režiji Borisa Liješevića. Narodno pozorište Sarajevo, iduće večeri pred užičkom publikom prestaviće se komadom „O medvjedima i ljudima“ čiji tekst i režiju potpisuje nedavno preminuli Saša Anočić. Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd zaigraće trećeg festivalskog dana komad Ljubomira Simovića „Putujuće pozorište Šopalović“ u režiji Jagoša Markovića. Četvrto veče festivala u Užicu, predstavu „Radnička hronika“ po tekstu Petra Mihajlovića a u režiji Veljka Mićunovića, izvešće Narodno pozorište Subotica. Poslednje festivalsko veče 9. juna, rezervisano je za Novi tvrđava teatar Novi Sad (Novosadsko pozorište/UjvidekiSzinhaz, Grad teatarBudva, East West Centar Sarajevo) i predstavu „Upotreba čoveka“ prema romanu Aleksandra Tišme, dramatizaciji Fedora Šilija i Borisa Liješeviće u režiji Borisa Liješevića.
– Pet predstava koje smo odabrali, nadam se da će zadovoljiti ukus užičke publike i gostiju, na čelu sa predstavom koja ima dodatno značenje za grad Užice, prirodno i sa razlogom a to je ‘Putujuće pozorište Šopalović’ (autor Ljubomir Simović je Užičanin, prim.aut). Za nju je uloženo jako puno organizacionih i produkcijskih napora da se pojavi pred Užičanima. Ostale predstave, koje su nagrađivane, takođe imaju svoju težinu i značenje i na razne načine, raznim putevima i temama govore o onome u čemu smo svi danas a to je kako smo, šta radimo, kako se osećamo i kako odlučujemo onda kada je teško. To je tema ovog festivala koji je u ovih 25 godina, uvek živeo sa konkretnim problemima ljudi, time se u svojim predstavama bavio, želeo je da bude i bio je jako blizu publike. Nadam se da će tako biti i u ovo krajnje nedoba – rekao je selektor festivala Bojan Munjin
Direktor i koselektor festivala Zoran Stamatović rekao je da je najgora situacija i apsolutno najgore od svega to što neće biti svi u dvorani.
– Primićemo manje od jedne četvrtine publike, tj. koristićemo manje od jedne četvrtine ukupnog kapaciteta što je svega 150-160 mesta. Siguran sam da će sve ono što bude prikazano na sceni, uspeti da izazove veliko interesovanje, ne samo u Užicu već u našoj zemlji i regionu. Ovo je prvi festival koji će se u takvom formatu pojaviti posle svih ovih problema. Naročito mi je drago što je Jugoslovensko dramsko pozorište uspelo da posle dužeg stajanja, ponovo na scenu stavi predstavu Putujuće pozorište Šopalović Ljubomira Simovića. Nadam se da ćemo kroz tu pruču još jednom uspeti da dopremo do sebe i da u ovo teško vreme osvetlimo budućnost – kazao je Stamatović.
Predsednica Saveta festivala i gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević rekla je da Jugoslovenski pozorišni festival već četvrt veka gradi mostove koji povezuju kulturni prostor nekadašnje Jugoslavije u kome ne postoje jezičke barijere.
– Verujemo da umetnost uspeva da prevaziđe granice i oplemeni svakog čoveka otvorenog srca, ma koliko nam se po nekad činilo da je to jedan sizifovski posao. Posle svega što smo prošli, možemo malo da odahnemo i priuštimo sebi radost susreta sa najboljim predstavama iz prethodne teatarske sezone koja je uspela da preživi i sačuva kvalitet dostojan festivala. Ovo je mali korak povratku normalnom životu, znamo koliko naši sugrađani vole ovaj festival. Nadam se da će naši gosti biti u prilici da osete gostoprimstvo Užičana i bar malo se upoznaju sa gradom na Đetinji jer je ovaj festival, na svoj način promoter najlepšeg lica Užica, grada kulture – rekla je Jelena Raković Radivojević.
Nagrade koje se dodeljuju na ovom festivalu su ardalioni koji nose naziv po hrišćanskom svetitelju koji je bio glumac, Svetom mučeniku Ardalionu. Kao i do sada biće dodeljeno devet ardaliona i to: za najbolju predstavu, režiju,najbolju žensku i mušku ulogu, mladog glumca, za scenografiju, kostim, epizodu i specijalni ardalion koji se dodeljuje za neki od segmenata koji nagradama nije obuhvaćen. Publika će i ove, kao i svake godine do sada, na kraju predstave davati svoju ocenu koja predstavlja značajno učešće u konačnoj oceni.
Žiri ovogodišnjeg festivala biće u sastavu smanjenom sastavu, umesto pet brojaće tri člana. Predsednik žirija je Profesor emeritus Svetozar Rapaić, a ostala dva člana biće glumica Dragana Varagić i Janko Ljumović, producent iz Crne Gore.
Pratećih festivalskih programa ove godine neće biti, sem tradicionalne izložbe fotografija prethodnog festivala, Radovana Baje Vujovića, kojom će festival biti i otvoren.
Jugoslovenski pozorišni festival nastao je 1996.godi u Užicu, u državi koja se zvala Savezna Republika Jugoslavija a na predlog tadašnjeg direktora pozorišta Branka Popovića, koji je podržalo Ministarstvo kulture. Na ovom festivalu su do 2007. godine, kada dobija i podnaslov „Bez prevoda“,učestvovale samo predstave iz Srbije i Crne Gora. Od te godine učešće u festivalu daju i ostale bivše republike SFRJ. Uglavnom se publici u Užicu predstavljaju pozorišta iz Srbije, BIH, Crne Gore i Hrvatske. Jedne godine je učestvovala i predstava iz Slovenije a jedina zemlja nekadašnje Juge, koja se nije predstavila na ovom festivalu je Makedonija. Od osnivanja do danas, u užičkom Narodnom pozorištu izvedeno je 175 festivalskih predstava.
U vremenu krajnjih iskušenja, ljudska duša sve češće dobija primarne animalne impulse koji joj govore BEŽI i/ili BORI SE. Potpuno oprečni impulsi, koji kao pozorišni šaptači sa levog i desnog ramena doprinose našoj ukočenosti i našoj neopredeljenosti. Teško je odlučiti, da li je bolje sklupčati se u svom oklopu ili iskoristiti svoj oklop u nekoj predstojećoj bici koja može promeniti sve(t). Jer da li će? Svest o mogućoj uzaludnosti nas koči i uvlači u ljušturu sreaha. Želja da ostavimo trag, izvlači nas napolje. Nekada nečiji ceo život prolazi u tumačenju oprečnih signala. Šta će svako od nas postati? Nije ni bitno, samo da pobedimo paralisanost duše, zaleđeni ne postojimo… jedno je od tumačenja plakata i slogana „Vreme straha i podviga“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare